Verujete li svojim očima ili Todoroviću? Svi smo primetili šta se dešava sa snegom, on ima specijalnu teoriju

Foto-Kolaž: Shutterstock, Youtube/K1 Televizija

Ko se rodio početkom 90-tih, 80-tih i ranije, zna da kao dete nijednu zimu u Srbiji nije proveo bez snega, ma u kom gradu živeo. Primera radi, deci u Beogradu, u kome je danas skoro pa nezamislivo sankanje, pre 30 i 40 godina bilo je uobičajeno da zimi bude sneg do kolena i da na sankama provode gotovo celu zimu.

Međutim, ako za to pitate meteorologa Nedeljka Todorovića, mi se samo "loše sećamo". Blage zime bez snega, tropske noći i visoke temperature usred najhladnijih meseci, za njega nisu velika promena.

Preporučujemo

Todorović je gostujući u Jutarnjem programu pre samo godinu dana ocenio da zima nije ista svake godine, nekada bude malo hladnija, nekada toplija, nekada bude više, a nekada manje snega, ali da su sve to "male promene koje ne možemo nazvati klimatskim promenama".

"Ako se uzmu podaci za Beograd za 130 godina, broj dana sa snežnim pokrivačem, visina snežnog pokrivača je u opadanju, ali ako se matematički i statistički obradi, onda se vidi da to nije značajna promena. Što bi značilo da u narednih 30, 40 godina mogu da budu blagi porasti tih karakteristika. Sve to su male promene koje ne možemo da nazovemo klimatske promene", tvrdi on, pa dodaje:

"Građani kad se sećaju oni se uvek vezuju za neki ekstrem ili kad je bilo suviše toplo ili hladno. I 2017. se Dunav zaledio. Priroda je neuhvatljiva. Smenjivaće se tople i hladne zime, doći će neka zima kada je sneg do kolena", napomenuo je tada Todorović.

Zabrinjavajući podaci pak pokazuju i da je snega sve manje čak i na planinama. Tokom decembra 2022. i januara 2023. planinski pejzaž je bio drugačiji, beli pokrivač zamenile su žute, zelene i braon nijanse, a staze i žičare na srpskim planinama bile su gotovo prazne zbog neuobičajeno tople zime i nedostatka snega. Slično se desilo i u januaru ove godine.

Gostujući na K1, na pitanje zbog čega je u Beogradu sve manje snega nego prethodnih godina, Todorović kaže da to nije tačno.

- U Beogradu postoje osmatranja od 1887. godine i redovna merenja i beleženi su snežni pokrivači. Kada je rađen godišnjak 70 godina arhive izračunat je prvi i poslednji datum padanja snega. Posle sto godina isto je urađeno, srednji datum padanja poslednjeg snega je u prvoj svesci 21. mart. Posle 100 godina, opet je bio 21. mart. Tu nema značajnih promena - naveo je on.

Klimatskim promenama ponovo se bavio u Jutru na Prvoj u septembru 2022 godine kada je tema emisije bila zbog čega su zime sve toplije. Nedeljko je rekao da to nije istina, te da je prosečna temperatura u poslednjih sto godina porasla samo za 1,5 stepeni.

Presedan: Tropska noć u oktobru 

Noć između 20. i 21. oktobra bila je tropska u Beogradu, Paliću, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi, Loznici i Valjevu. U Beogradu je minimalna temperatura te noći bila čak 22,6 °C, a najtoplije je bilo Valjevo, gde je izmereno 24°C. U petak i subotu, u velikom broju gradova u Srbiji temperatura je bila viša od 30 stepeni.

Podaci u bazi Global Historical Climatology Network pokazuju da je to bila prva tropska noć u oktobru u Beogradu od kad postoje podaci u ovoj bazi, tj. od 1936. godine. Prethodna najviša minimalna dnevna temperatura bila je zabeležena 29. oktobra 2018. godine, i iznosila je 19,8 °C. To znači da je tokom vikenda ovaj oktobarski rekord oboren za gotovo tri stepena Celzijusa, piše na sajtu klima011.rs.

Sneg nestaje kako se planeta zagreva

Studija, objavljena u časopisu "Nature", navodi da su klimatske promene dovele do smanjenja snega na severu još od 80-ih godina. Područja na jugozapadu i severoistoku SAD-a, kao i u centralnoj i istočnoj Evropi, beleže najveći pad zbog globalnog zagrevanja, između 10 i 20 odsto po deceniji.

- Veoma je jasno da klimatske promene imaju negativan uticaj na sneg i vodu. A svaki dodatni stepen zagrevanja ukloniće još veći deo resursa snežne vode - rekao je Aleksander Gotlib, glavni autor studije i doktorand na Dartmutu.

Istraživači su otkrili da se gubitak snežnog pokrivača ubrzava kada prosečne zimske temperature na nekoj lokaciji porastu iznad minus 8 stepeni, toake koju nazivaju "granicom gubitka snega". Nakon toga, gubitak snega se ubrzava s čak i skromnim porastom temperature.

To je ogroman problem za zajednice koje zavise od snega kao izvora vode. Mnoge svetske zalihe vode već su ugrožene klimatskim promenama zbog suše i toplotnih talasa, koji postaju sve češći i intenzivniji. Kako planeta nastavlja da se zagreva, mnoga gusto naseljena područja koja se oslanjaju na sneg tokom sledećih nekoliko decenija doživeće povećane gubitke u dostupnosti vode, otkriva studija.

(Telegraf.rs)