Evo ko je u najvećoj opasnosti od velikog kašlja: Pedijatar Milićević objasnio i kad je vreme za vakcinaciju

Foto: Shutterstock

Veliki kašalj je bakterijska infekcija koja pretežno pogađa dečji uzrast, a u najvećem riziku mogu biti oni najmlađi do godinu dana. Decu treba vakcinisati, precizno po kalendaru, objašnjavaju lekari za Telegraf.

Prema saopštenim podacima od početka godine zabeleženo je 253 slučajeva infekcije, dok je ova bolest od jeseni do danas odnela četiri bebe u Institutu za majku i dete.

Preporučujemo

Pedijatar dr Saša Milićević  u razgovoru za Telegraf, kaže da osim dece, mogu se razboleti i odrasli, ali su svakako najmlađi i oni sa komorbiditetima u većoj opasnosti.

- To je bolest koja kod starije dece i kod odraslih obično daje dobar tok, međutim opasan može biti kod beba, odojčadi, odnosno kod dece do godinu dana. Kod te dece bolest zahteva prijem u bolnicu, a nekada završavaju na odeljenje intenzovne nege. razlog je što deca nemaju formiran jak odbrambeni sistem. Disajni putevi kod dece su mali, uski, pa je dovoljan mali otok da dete počne teško da diše. Kod starije dece može se razviti zapaljenje pluća, uha, sve to u sklopu velikog kašlja, ali je kod male dece to mnogo opasnije, kaže pedijatar.

Bebe su svakako najugoženije, a ova bolest se proširila zbog toga što se ritam vakcinacije poremetio.

- Ljudi počeli da izbegavaju vakcine još iz doba korone, kada su se plašli da odu dom zdravlja.Vakcina se prima u tri doze, u prvoj godinim a posle ide revakcina, na početku prvog razreda i na kraju osmog. U nekim zemljama se savetuje da se trudnice vakcinišu, kako bi i beba bila zaštićena. Ta vakcina dobro štiti, ako neko pored vakcine razvije veliki kašalj, onda to bude blago. treba se vakcinisati, kaže lekar.

Simptomi velikog kašlja

Pedijatar dalje objašnjava da su simptomi za veliki kašalj karakteristični, ali da se u prvoj fazi bpoklapaju sa ostalim infekcijama, pa se roditelji često zbune.

- Ako majka primeti da dete kašlje sa zacenjivanjem, da uopšte kašalj traje duže vreme, da ima crvene oči, jer kapilari pucaju, to ukazuje na veliki kašalj. Dete ima crvene konjuktive, nekada se desi da i u predelu vrata ima crvene tačke, koje takođe nastanu zbog napornog kašlja, opet dolazmo do toga da roditelj mora da reaguje. Drugo, dete je neraspoloženo, malaksalo, slabije jede, teže spava, nekada je sve praćeno i povraćanjem, onda zaista nema dileme da je situacija ozbiljna, kaže dr Milićević.

Kako podseća pedijatar, jedina odbrana je vakcinacija, te da već tri godine unazad imamo pad obuhvata vakcinacije.

- U početnoj fazi taj veliki kašalj počinje kao svaka druga respiratorna infekcija, i u početku nema tog zacenjivanja, pa roditelji i ne znaju da li se baš radi o tome. Dete počinje da kašljuca, ima temperaturu, sve liči na drugu infekciju, a tek kasnije, u drugoj fazi počinje karakterisrtičan kašalj. On obično traje dugo te se i zove kašalj koji traje 100 dana. Oprezno sa svim tim, jer su bebe najugoženije jer nemaju dobro razvijen odbambeni sistem, te nažalost imamo fatalne ishode, kaže pedijatar, i podseća roditelje da vakcinišu svoju decu.

Od početka godine 253 slučajeva

Prema podacima od početka godine do danas, na teritoriji Republike Srbije prijavljena su ukupno 253 potvrđena slučaja pertusisa. U navedenom periodu prijavljen je jedan smrtni ishod uzrokovan pertusisom kod nevakcinisanog deteta mlađeg od tri meseca. Tokom prošle godine prijavljena su ukupno 1.342 potvrđena slučaja pertusisa. U navedenom periodu, od početka sezone respiratornih infekcija, prijavljena su tri smrtna ishoda kod nevakcinisane dece mlađe od tri meseca, kod kojih je potvrđen pertusis.

Kako za Telegraf objašnjavaju iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", najveći broj prijavljenih slučajeva pertusisa dijagnostikovan je tokom decembra i novembra meseca 2023.

- Najveći broj slučajeva registrovan je u uzrasnim grupa dece od 10 do 14 godina, odnosno 15 do 19 godina, kod kojih je od poslednje doze vakcine sa celoćelijskom komponentom protiv pertusisa (DTP), u skladu sa tada aktuelnim Kalendarom obavezne imunizacije, prošlo više od 10 godina. Najveća uzrasno-specifična stopa incidencije zabeležena je u uzrasnim grupama dece od 10 do 14 godina, odnosno kod odojčadi mlađe od 12 meseci, navode iz Batuta.

Što se tiče teritorijalne distribucije, najveći broj slučajeva pertusisa u odnosu na mesto prebivališta prijavljen je sa teritorije Južnobačkog okruga, Grada Beograda i Južnobanatskog okruga gde su zabeležene i najviše stope incidencije.

-Vakcinacija planirane populacije kombinovanom petovalentnom vakcinom sprovedena je u Republici Srbiji u 2022. godini sa obuhvatom od 91,9 odsto. Prva revakcinacija protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja i dečije paralize kombinovanom petovalentnom vakcinom (DTaP-IPV-Hib) u drugoj godini života sprovedena je u Republici Srbiji sa obuhvatom od 80,6 odsto. Od 1. januara 2022. godine druga revakcinacija protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja i dečije paralize pre upisa u prvi razred osnovne škole sprovodi se kombinovanom četvorovalentnom vakcinom (DTaP-IPV). Postignuti obuhvat drugom revakcinacijom navedenom vakcinom u 2022. godini na nacionalnom nivou iznosio je 91,3 odsto, navode za Telegraf iz Batuta.

Pertusis je oboljenje koje ni nakon infekcije, a ni nakon vakcinacije ne ostavlja dugotrajan imunitet. Imajući u vidu da imunitet nakon poslednje primljene doze vakcine koja sadrži komponentu protiv velikog kašlja traje 5 do 10 godina, slabljenje postvakcinalnog imuniteta je jedan od razloga što je i najveći broj obolelih u našoj zemlji registrovan kod osoba uzrasta od 10 do 14, odnosno 15 do 19 godina, koje su poslednju dozu navedene vakcine primile u drugoj godini života.

(Telegraf.rs)