Deca se okupila zbog tri sestre iz Ilandže koje žive bez vode: Svi zaigrali za njihovu lepšu budućnost

"Tata, nemamo gde da se okupamo", rečenica je koja je pokrenula celu Srbiju. Tri devojčice i sestre Jelena (11), Dajana (9) i Tedora (7) sa svojim samohranim ocem žive u trošnoj kućici u Ilandži bez kupatila, bez vode i bez uslova dostojnih čoveka. Njihova strašna sudbina pokrenula je mnoge ljude velikog srca da krenu da prikupljaju novac za novu kuću i lepšu budućnost devojčica, a sinoć je na humanitarnom koncertu KUD-a "Abrašević" u Pančevu prikupljeno čak 267.850 dinara i 50 evra.

U saradnji sa Udruženjem dobrih ljudi "Ognjište" priredili su atmosferu za pamćenje, ali i veliki prilog za tri princeze koje zaslužuju bolje i bezbrižnije detinjstvo. Upravo zbog takvog plemenitog cilja koncert je poneo naziv "Srce se nema da se ima, srce se ima da se da svima".

Na sceni su nastupile sve grupe - od najmanjih folkloraša, preko rekreativne grupe do prvog izvođaćkog ansambla. Igrači su svojim izvanrednim talentom i energijom obogatili veče svojim tačkama, a publika je uživala u bogatstvu srpskog folklora i tradicionalne muzike.

- Sinoć je u prepunoj sali Kulturnog centra Pančevo održan dobrotvorni koncert za novi dom porodice Nikolić iz Ilandže. Ogromno hvala i veliki naklon Leli, njenoj porodici i saradnicima za sjajnu predstavu i savršenu organizaciju. S obzirom na to da i nas čekaju neke slične aktivnosti, pored uživanja u igrama, mogao sam dosta toga naučiti oko organizacije i realizacije jednog ovakvog događaja. Trebaće mi uskoro, zdravlja Bože. Veliko hvala i gospodinu Nemanji, direktoru Kulturnog centra što ima sluha da izađe u susret kada su humanitarna dešavanja u pitanju - naveo je Slavko Radojčić iz Udruženja "Ognjište" koji je igrom slučaja otkrio ovu porodicu koja živi u bedi.

"Nemamo uslova, kuća se raspada"

Podsetimo, kako je Telegraf.rs već pisao, tri sestrice sa ocem Denisom žive u malenoj kućici od blata sa jednim prozorom. Pod je zemljan, a kupatila i vode nema. U jedinoj sobi nalaze se tri kreveta, u kojima se tokom hladnih noći šćućure sve ti, zajedno sa tatom.

Otac Denis, iako ima nepunih 30 godina deluje izmučeno, umorno od života. Pre nekoliko godina nije ni slutio da će se naći u ovakvoj situaciji, sam, bez igde ikoga. Žena ga je napustila i ostavila tri princeze bez majčinske figure. Sada imaju samo Denisa, koji je u isto vreme i majka, otac, baka, deka i učiteljica.

- Živeo sam u Pančevu gde sam i rođen. Ipak, majka se razbolela, pa je morala da ide u Crnu Goru jer nismo više imali gde da ostanemo u Pančevu. U Crnoj Gori sam živeo oko 10 godina. Tu sam upoznao i vanbračnu suprugu sa kojom sam i dobio tri ćerkice. Međutim, odjednom se sve promenilo. Majka mi je preminula, a žena nas je napustila. Ja više nisam mogao da radim, nije imao ko da čuva decu, te mi je jedina opcija bila da se vratim u ovu kuću - počinje Denis za Telegraf.rs.

Priseća se osećaja kada je saznao da je sam sa decom, kaže, ne zna kako bi ga opisao rečima. Preispituje se nekada da li je on pogrešio, više ni u šta nije siguran.

- Veoma sam bio loše kada mi je žena otišla. Bio sam usamljen i izgubljen, nisam znao šta ću. Otac je otac, ali majka je deci sve na svetu. Ne znam ni kako bih opisao taj osećaj koji imam. Žao mi je svega, ali da je ona bila dobra majka ne bi ostavila decu. Otišla je i preudala se - kaže samohrani otac.

Ipak, sve bi to donekle i bilo podnošljivo i rešivo da se Denis sa svoje tri ćerkice nije vratio u kuću bez vode, punu vlage, bez podova. Valjda bi mu sve lakše palo da zna da Jelena, Teodora i Dajana imaju gde da se okupaju. Da zna da će leći u topao krevet, da imaju dovoljno svetlosti da uče. Lakše bi mu palo kada bi znao da će ujutru imati sto za kojim mogu da pojedu doručak. Nažalost, realnost je potpuno drugačija.

- Imamo tri kreveta, imamo gde da spavamo, iako dve ćerke spavaju sa mnom jer se plaše. Teško je što nemamo kupatilo, nema uslova. Kuća se raspada. Uslovi su veoma teški. Koristimo lavor kao pre 100 godina, ovo nije život. Imamo samo česmu ispred, voda nije sprovedena u kuću. Struju imamo, hvala Bogu bar to. Krov prokišnjava kada je jaka kiša. Imali smo probleme kada su bile jake oluje. Crep je popadao, struja mi je pala dole. Prozor je pukao, pa sam zamenio staklo - nabraja Denis gledajući u kuću, kao da očekuje da će se još nešto pokvariti i srušiti u svakom momentu.

U Denisovim očima više kao da nema nade. Ipak, tu su Jelena, Dajana i Teodora. Nasmejane devojčice koje se ne žale mnogo, iako bi mogle da se žale danima. Ponekad ocu kažu da im je hladno, a Denis nam priznaje da se dešavalo i da budu gladni. Ipak, trudi se da do toga više nikada ne dođe.

- Žale se da im je hladno, često. Ja ložim, ali šporet je takav da ne može da ugreje dve prostorije. Da su gladne nisu, ja se trudim da im obezbedim hranu. Radim za nadnicu, nekad je teško skupiti, ali bar hranu mogu da obezbedim svojoj deci, ako ništa drugo. Radio sam privatno u šargarepama, dnevnica je bila solidna, ali tu je ispao neki problem i više ne mogu da radim taj posao. Trenutno ne radim nigde, ali nađe se nešto - kaže za naš portal.

Mračna soba, jedan kompjuter i Breskvica

U mračnoj sobi sa tri kreveta, jednoj od ukupno dve prostorije u kući, Jelena, Dajana i Teodora po ceo dan slušaju muziku. Teškim radom Denis je davnih dana uspeo da skupi za kompjuter, te im je on jedina zabava. Devojčice neprestano puštaju muziku i pevaju uz svog idola i omiljenu pevačicu Anđelu Ignjatović, poznatiju pod imenom Breskvica.

Kako nam priča Dajana (9), nikada im ne dosadi da je slušaju. Vole je, dive joj se i najviše od svega žele da je upoznaju. Za njih je ona neostvarena želja, ali i prozor ka lepšoj budućnosti.

- Volimo da se igramo, da crtamo. Najviše volimo da crtamo Pepa Prase i kuce. Nemamo baš mesta da se igramo, drugari nam ne dolaze, ali kad bismo imali lepšu kuću zvale bismo ih. Volimo da slušamo muziku, stalno je puštamo na kompjuteru. Breskvica nam je omiljena i volele bismo da je upoznamo. Nije nam hladno, tata ugreje kuću. Kupatilo nemamo i kupamo se u lavoru unutra, a vodu uzimamo sa česme napolju. Volela ih da imam lepšu kuću, svoju sobu. Bila bi roze boje - kratko nam je ispričala Dajana dok su je sestre posmatrale kroz prozor sobe u kojoj je neprestano treštala muzika.

ZA NIKOLIĆE! 

Nikolićima možete pomoći uplatom novca na žiro-račun:

340-11024157-94

Udruženje "Ognjište"

Svrha uplate: Za Nikoliće

(Telegraf.rs)