Ministarka Danica Grujičić za Telegraf: Srbija je 1999. celom svetu održala čas patriotizma i hrabrosti!

Foto-kolaž: S. Pikula, Tanjug/Dimitrije Nikolić

Društvo Srbije za borbu protiv raka utvrdilo je 2010. da je broj novih slučajeva raka porastao za oko 20 odsto u odnosu na 2001. Ta stopa rasta od dva odsto je četiri puta brže rasla nego u Nemačkoj, Švedskoj, Engleskoj, a u SAD je u isto vreme opadala za 0,6 odsto godišnje. Rranije smo imali na mozgu tumore koji se nalaze u čeonom režnju, potiljačnom ili slepoočnom, a danas su svi zahvaćeni. Ranije se tumor vraćao ili nije posle lečenja, a danas kad se vrati, zahvaćen je ceo mozak. To sam kao neurohirurg videla. Postoji još niz problema, kaže u intervjuu za Telegraf.rs ministarka zdravlja prof.dr Danica Grujičić, prisećajući se početka NATO bombardovnja.

Kako se sećate tog 24.marta? Gde ste tada bili?

Preporučujemo

-Naravno, to je bio događaj koji nikada niko od neće i ne sme zaboraviti. Bila sam u Beogradu, tokom svih 78 dana, radila sam na neurohirurgiji. To je dan kada je međunarodno pravo prestalo da postoji. Bahata i samovoljna odluka da se divljački bombarduje jedna suverena država dovela je do ubistva više hiljada civila i ubistva 81 deteta. Razorena je zemlja, unistena privreda i infrastruktura. Čvrsto verujem da je promenjna slika današnjeg sveta kada on više nije unipolaran, započet je herojskim činom i odbranom naše vojske i naroda te 1999. Srbija tada SRJ, stala je protiv do tada nezapamćene sile i pokazala šta znači patriotizam i kako se voli svoja zemlja. Zato moramo uvek i na svakom mestu biti ponosni na naše heroje koji si dali svoje živote da odbrane zemlju. Ta 1999. će zauvek ostati bestidna agresija koju ne smemo zaboraviti a Srbija je celom svetu tada održala čas patriotizma i hrabrosti!

Da li ste verovali posle prvih bombi da će se nastaviti?

-Iskreno, svi smo bili u šoku da je moguće bombardovati jednu zemlju usred Evrope. Ali kada znate o kome se radi i sta je sve urađeno po svetu, apsolutno me nije iznenadila zločinacka akcija tokom tih 78 dana.

Krenimo redom... strah je tada bio neminovan. Koliko smo se mi promenili od tada, s obzirom da smo pre svega dobro istraumirani?

-Naravno, to ostavlja neizbrisive traume kod svih nas. Moje kolege su radile naučne radove na temu kako je to uticalo na trudnice, recimo, tokom bombardovanja i kasnije na njihovu decu. Setite samo osim što smo 78 dana gledali i slušali o mrtvima, traumatične zvukove sirena, odlaska u skloništa, pogibije i ranjavanje bližnjih. Za mnoge naše na Kosovu i Metohiji nismo imali informacije šta se dešava sa njima, na žalost za neke do dana dašnjeg. Sve to je trauma koja je duboko urezana u sve nas. Sa druge strane, 78 dana je stvorilo i jednu kolektivnu svest zajedništva i osecaja patriotizma da smo svi bili spremni da branimo zemlju na svoj način. To jedinstvo je stvorili da smo nepobedivi i to treba da nam bude nauk i za danas kada god smo pod pritiskom mi se moramo sabrati oko glavnih ciljeva odbrane zemlje, jedno su naše razlike i podele oko unutrašnjih pitanja ali kada je celovitost zemlje, očuvanje Kosova i Metohije, suverenost i nezavisnost države tu moramo disati kao jedan.

Šta se dešava sa organizmom kada je pod stresom?

- Stres je okidač mnogih bolesti i zdravstvenih problema. Pogotovo ako govorimo o hroničnom stersu. Može dovesti od nesanice i problema sa varenjem, do ozbiljnijih psihičkih problema, da ubrza razne zdravstvene procese u organizmu. I zato je važno da se čuvamo stresa, da ukoliko imamo problem potrazimo strucnu pomoc to nije sramota, to je civilizacijska stvar to je mentalna higijena. Nekada je dovoljan razgovor sa bliznjima da nam bude bolje a nekada moramo da konsultujemo strucno lice. Zasto bi trpeli stres i druge probleme ako neko to moze da resi strucno. Kada ste mladi mislite da mozete sve da izdrizte kada dodju godine onda uvidjate posledice takvog zivota ali onda ne mozemo da vratimo vreme. Cuvajte zdravlje to je najvaznije sto cete ucitniti za sebe.

Bili smo izloženi kako bombama tako i štetnom dejstvu... kako se to odrazilo na nas?

- Izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje. NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 kasetnih bombi, a upotrebio je i zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom. Potvrđeno je da je NATO koristio osiromašeni uranijum u oko 31.000 bojevih glava. Oko 15 tona ovog radioaktivnog elementa palo je na Srbiju, kao i nepoznata količina plutonijuma. Najviše bombi palo je na teritoriju Kosova i Metohije. Pored toga govorimo i o hemisjkom ratu gde su gađana, hemisjka postrojenja, fabrike oruzja, trafostanice iz kojih se oslobađao izuzetnko kancerogen i toksičan piralen. Dakle, govorimo o hemijskom i nuklearnom udaru na našu zemlju posledice su užasne po zagađenje sredine i na kraju na nađe zdravlje. Ne govorimo samo o povećanjom broju obolelih od karcinoma, već i o mnogo agresivnijim procesima, takođe povecanje broja steriliteta pogotovo kod muškaraca, tih meseci veliki broj respiratornih oboljenja....

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

Mignitet je definitivno u porastu. Zašto nam se to dešava?

-Razliciti su procesi, postajemo sve starija nacija verujem da će svim naporima države i društva da se izmeni ta slika. Tu je naravno i način zivota, istorijska zagađenja, ono u šta smo ubeđeni veliki broj stručnjaka i ja to je posledica agresije.

Osim maligniteta, sve češće čujemo da dolazi do pucanja aneurizmi kod mladih ljudi? Da li je to u porastu posle korone naovamo ili je jednostavno takav trend oduvek postojao?

-Sa koronom smo tek odnedavno poceli da zivimo kao uobicjanim gripom do njene pojave. Bice potrebno jos par godina da bi se uradile ozbiljnije studije, i da se vide sve posledice i sta je sve ostavila kao posledice na ljudski organizam. Imate primere da su ljudi prosli lagano tokom tih godinu i po dana pandemije, da nisu osetili nista a posle toga su na skeneru videli da su im puca skroz izbusena, dosta se povecno srcanih oboljenja, aneurizmi, trombova. Sve vise radova se pojavljuje i nasa nauka i medicina prati sva nova istrazivanja i radove.

Mi smo narod koji je prošao razne faze i izazove, od inflacije i ratova, epidemija...? Na koji način možemo da se zaštitimo i pomognemo sebi u psihičkom smislu?

- Kao sto sam rekla mentalna higijena je jako važna. Takođe mislim da je ovo brzo vreme uzelo danak kod ljudi, pogotovo kod mladih, otuđili smo se. Važno je da se vratimo sebi, porodicama. Da vratimo snagu naroda, zajedništva i okupljanja. To jedinstvo i zajedništvo i može spasiti i svakog pojedinca. Takođe i pomozimo ako skrene sa puta. Zato su zajednice važne. Čovek nije rođen da živi sam.

Što se tiče bombardovanja konkretno, koliko je ono ostavilo traga kako na nas koji smo gledali kako bombe padaju, a kako na one generacije koje su kasnije došle? Da li nam savetujete češće preventive preglede i koje?

-Preventivne preglede savetujem uvek, bez obzira na posledice bombardovanja. Ljudi moraju da razumeju da bolest koja se rano otkrije mnogo je lakša za lečenje, mnogo brže i sa mnogo manjih posledica. Nije isto da li ćete možda uz neku malu terapiju izlečiti svoju boelst ili ićo na komplikovane operacije. Za sve što može da se prevenira ja pozvivam građane da to čine. Država je mnogo uložila u dijagnostičku opremu i još ćemo, ali je važno i da građani koriste sve mogućnosti koje je drzava obezbedila. Što se tice posledica same agresije tu govorimo da samo ranije imali na mozgu tumore koji se nalaze u čeonom režnju, potiljačnom ili slepoočnom, a danas su svi zahvaćeni. Ranije se tumor vraćao ili nije posle lečenja, a danas kad se vrati, zahvaćen je ceo mozak. To sam kao neurohirurg videla. Postoji još niz problema, poput koeficijenta inteligencije dece koja su tada rođena, genetski poremećaji, izgubljene trudnoće, pobačaji... A i veterinari su primetili da se rađaju potpuno neadekvatni plodovi. Društvo Srbije za borbu protiv raka utvrdilo je 2010. da je broj novih slučajeva raka porastao za oko 20 odsto u odnosu na 2001. Ta stopa rasta od dva odsto je četiri puta brže rasla nego u Nemačkoj, Švedskoj, Engleskoj, a u SAD je u isto vreme opadala za 0,6 odsto godišnje.

(Telegraf.rs)