Istoričar o Prvom maju u Srbiji nekad i sad: Đurđevdanski običaji i krcata "Radnička kasina"

Oficirski konjički kantonman u Prizrenu, u nekadašnjoj srpskoj čitaonici, 1913. godine. Zdesna nalevo: potporučnik Luka Antić, rezervni potporučnik Drag. Jakovljević, kapetan Gojko Jovanović, blagajnik Ilija Vukadinović, major Đoka Krstić, kapetan Đorđe. S. Isaković i rezervni potporučnik M. Torbarević. Foto: Balkanski rat u slici i reči/unilib.rs

Istoričar Predrag Marković kaže za RTS da je u vreme prvih prvomajskih proslava u Srbiji, u 19. veku, bilo svega nekoliko radnika, ali su znali šta su radnička prava. Marković objašnjava i kako se uspešni praznici kombinuju starije tradicije, pa su tako prve proslave Prvog maja često ličile na Đurđevdanske.

Današnji praznik, Međunarodni praznik rada, obeležava se od 1889. godine. Slavi se u više od 150 zemalja i podseća na borbu radnika u Čikagu za bolje uslove rada.

Preporučujemo

Prva Prvomajska proslava u Srbiji održana je 1893. godine, na uglu Dečanske i Skopljanske ulice, sadašnje Nušićeve.

Toga dana, već u osam sati ujutru beogradska kafana "Radnička kasina" kod sadašnjeg Doma omladine bila je krcata ljudima.

Crvenele su se trake s parolom "Proleteri svih zemalja, ujedinite se!".

"Svega nekoliko radnika u Srbiji, ali su znali šta su radnička prava"

Istoričar Predrag Marković je u Jutarnjem programu da je u to vreme bilo svega nekoliko radnika u Srbiji, ali su znali za svetske trendove, nekoliko godina posle čikaških događaja i svega nekoliko godina nakon što je Internacionala proglasila Prvi maj za dan radnika.

"To malo radnika u Beogradu i u Srbiji zna za to šta su radnička prava, to pokazuje dosta visok politički nivo tadašnjih naših radnika", dodaje Marković.

Prvi maj kao Đurđevdan

Posle Drugog svetskog rata nekako se čini da se praznik rada više slavio, ali te proslave su vrlo često ličile na Đurđevdanske proslave, zbog toga što su oni koji su slavili praznik rada kitili cvećem dvorišta i tarabe.

Uspešni praznici, kaže Marković, kombinuju starije tradicije, pa se tako 29. novembar preklopio sa svinjokoljem, po čemu zapravo ljudi i pamte taj datum.

"Kao što se svi verski praznici nadovezuju na praznike starijih vera, tako isto i komunizam, koji je bio nova vera. Zgodno se Prvi maj preklopio sa praznikom proleća, to je Đurđevdan, otprilike, nije isti dan, ali ta atmosfera. Ovo što je danas jedino ostalo od Prvog maja, to su ti uranci. Znači roštiljanje u prirodi je neka vrsta označavanja početka, kako se klima promenila, moguće je da kažemo početka leta", objašnjava istoričar.

Prvomajski protesti u Srbiji bez efekta

Ipak, istoričar napominje da nekadašnji prvomajski protesti u Srbiji nisu imali efekta.

"Prvo, generalno protesti retko kada imaju efekte, ali položaj radničke klase se poboljšavao u celom svetu zbog niza složenih okolnosti. Sada je položaj radničke klase bolji nego ikad u svetu, zato što je nestašica radne snage. I sada svako ko nešto zna da radi rukama u zapadnom svetu, u daleko je boljem položaju nego ikada ranije u prošlosti", smatra Marković.

(Telegraf.rs)