Čovečanstvu prete superinfekcije koje ne reaguju na antibiotike: SZO za Telegraf.rs o preporukama i strategiji

Foto-kolaž: Shutterstock, Wikimedia

Pandemija kovida-19 će "izgledati minorno" u poređenju sa onim sa čim se čovečanstvo suočava zbog sve većeg broja superbakterija otpornih na trenutne lekove, upozorila je nedavno profesorka Dejm Seli Dejvis, bivša savetnica za zdravlje britanske vlade.

Telegraf.rs dobio je od Svetske zdravstvene organizacije (SZO) odgovore na sva ova pitanja koja se tiču AMR, te ističu da kada je u pitanju Srbija, Ministarstvo zdravlja je u prethodnom periodu uložilo dosta napora u kontrolu, uključujući edukacije zdravstvenih radnika i promociju racionalne upotrebe antibiotika, što je rezultiralo smanjenjem propisivanja antibiotika u zdravstvenim ustanovama.

Preporučujemo

- Ali kao i u drugim zemljama Evropskog regiona SZO (53 zemlje), Srbija se ponovo suočila sa ovim problemom tokom pandemije COVID-19. Sada zajedno sa Ministarstvom zdravlja planiramo intenziviranje aktivnosti na racionalnom korišćenju antibiotika. Istina je da je u mnogim zemljama EU upotreba antibiotika opala tokom pandemije kovida-19. Međutim, u većini zemalja upotreba antibiotika se ponovo povećala, u nekim slučajevima do nivoa viših nego pre pandemije. Iako sve zemlje Evropskog regiona SZO imaju propise koji zabranjuju prodaju antibiotika bez lekarskog recepta, u mnogim zemljama izvan EU propisi se ne sprovode dobro. Upravo u tim zemljama smo videli povećanje neadekvatne primene antibiotika tokom pandemije. Na kraju, lekarski recept sam po sebi ne štiti od neadekvatne upotrebe antibiotika. U nekim zemljama, visoke stope propisivanja antibiotika su podstaknute kulturološkim navikama pre nego dokazima. U ovim okolnostima, kampanje zasnovane na uvidu u ponašanje mogu da pomognu da se promene ponašanja koja pokreću razvoj antimikrobne rezistencije, kažu iz SZO za Telegraf.rs.

Kakva je situacija sa superbakterijama u svetu, a kakva u Srbiji, navode da se situacija sa superbakterijama se pogoršava u celom svetu, pa i u Srbiji. Međutim, postoji veća svest među donosiocima odluka, zdravstvenim radnicima i javnosti.

- Uprkos tome, trebaće vremena, napora i sredstava da se sve veća svest o važnosti ovog problema pretvori u održivu promenu ponašanja. Ovo je i te kako potrebno jer sve više patogena postaje otporno na lekove koji su nam na raspolaganju. Znači, bakterije, virusi i gljivice postaju otporni na lekove (tj. na terapiju), a ne ljudi i životinje. Tamo gde smo pre 10-20 godina imali veći broj terapeutskih opcija (tj. delotvornih antibiotika), sada ih imamo samo nekoliko … a u nekim slučajevima nemamo nijednu, navode iz SZO za Telegraf.rs

Kako sprečiti otpornost

Kako dalje objašnjavaju u SZO, sprečavanje dalje otpornosti obuhvata dve primarne strategije: izbegavanje infekcija i unapređenje primene antibiotika.

- Izbegavanje infekcija obuhvata mere kao što je vakcinacija i robusne prakse prevencije i kontrole infekcija. Bolja upotreba antibiotika obuhvata upravljanje antimikrobicima, tačnu dijagnostiku kako bi se razlikovale bakterijske od virusnih infekcija, i smanjila nepotrebna upotreba antibiotika. SZO preporučuje sveobuhvatni pristup koji obuhvata obe ove strategije za delotvornu borbu protiv antimikrobne rezistencije. Srbija je uradila dosta, pogotovu po pitanju novih lekova, rada sa lekarima po pitanju racionalne upotrebe antibiotika, kao i na merama sa sprečavanje, prevenciju i kontrolu infekcija. Potrebno je da se nastavi sa ovim akrivnostima i u naredanom vremenskom periodu i SZO će podržati ove napore, navode za Telegraf.rs.

Ovo su preporuke SZO 

- Mudra upotreba antibiotika – uzimati ih samo kada ih je lekar prepisao (pod uslovom da je lekar svestan rizika i koristi) i uzeti kompletnu prepisanu terapiju, bez prestajanja uzimanja leka na

svoju ruku kada se oseti bolje,

Bolje je sprečiti nego lečiti – upražnjavajte dobru higijenu kao što je pranje ruku, bezbednpriprema hrane i redovna i pravovremena vakcinacija kako bi se sprečile infekcije,

Nikada ne deliti antibiotike sa drugima ili koristiti na svoju ruku preostale prepisane lekove od komšija, rodbine ili prijatelja.

Ko je u riziku?

Oni koji su u najvećem riziku da se inficiraju,stariji i slabiji, su takođe u riziku da trpe posledice rezistencije na antimikrobne lekove.

-Antimikrobna rezistencije nije bolest sama po sebi, ali AMR komplikuje lečenje postojeće bolesti. Međutim, najveći teret pada na najugroženije populacione grupe, kao što su stari, imunokompromitovani pacijenti, i oni sa hroničnim bolestima. Verovatnije je da će ove grupe iskusiti ozbiljne posledice ako se zaraze bakterijom koja je rezistentna na dostupne antibiotike, poručuju iz SZO.

(Telegraf.rs)