Sveštenik Mile iz Loznice precrtao ćerku jedinicu: "Udala se za muslimana, zbog ove rečenice VIŠE NE POSTOJI"

U jednoj mirnoj ulici u malom mestu kraj Loznice, među komšijama koje pamte mnoge događaje, nedavno se ponovo prepričava priča o svešteniku Miletu i njegovoj ćerki Jovani — priča koja godinama živi kao tihi porodični konflikt, o kome se uglavnom samo šapuće.

Strogi sveštenik i ćerka "za primer"

Preporučujemo

Mile i njegova pokojna supruga Dragica imali su samo jedno dete, ćerku Jovanu. Odrasla je u kući ispunjenoj crkvenim ikonama, molitvama i strogim pravilima vere. Meštani je pamte kao mirno i povučeno dete, posvećeno pravoslavlju, uzor po kojem su drugi uzimali primer.

Ljubav koja je promenila sve

Međutim, život je ispisao drugačiju priču. Jovana je nakon srednje škole otišla na studije u Novi Sad, gde je upoznala Muamera, mladića muslimanske veroispovesti iz Novog Pazara. Njihova tiha ljubav prerasla je u ozbiljnu vezu, a potom i brak, skromno i bez pompe obavljen daleko od kuće — u Loznici se o tome nije ni govorilo.

Kako tvrde meštani, posle tog događaja, sveštenik Mile je prestao da pominje ćerku.

- Pitala sam ga jednom iz pristojnosti kako je Jovana, a on mi je hladno rekao: 'Nemam ja više ćerku'. Mislila sam da se šali, ali video je moj izraz lica i dodao: ‘Ona je sama izabrala svoj put, napustila nas je i Boga - priseća se jedna komšinica.

Poziv koji je sve prelomio

Priča se da ga je Jovana pozvala da on i njen brat dođu na Bajram. Njegov odgovor je bio hladan i jasan: „Vama srećno, a mene nemojte zvati.“

Kad je ista komšinica pokušala da mu poželi Bajram zetu, sveštenik ju je gledao kao da mu je nanela uvredu. „Ti radi kako ti vera nalaže, a ja kako moja“, kratko je rekao.

Podeljena zajednica

Odluka sveštenika Mileta da "izbriše" ćerku iz života izazvala je žustre reakcije u selu. Dok su neki osudili Jovanu zbog "izdaje vere i porodice", drugi smatraju da ljubav ne poznaje granice i da niko nema pravo da odbaci svoje dete zbog verskih razlika.

- Teško je razumeti njegovu odluku, ali valjda ljubav prema detetu treba da prevagne. Nije lako promeniti stavove i uverenja za jedan život, ali krv je krv - kaže jedan stariji meštanin, koji nije želeo da mu se ime pominje.

Tiha rana koja ne zaceljuje

U malim mestima, gde se sve brzo sazna i dugo pamti, ovakve priče postaju trajni deo kolektivnog sećanja — rana koja često ostaje neizlečena, ali uvek prisutna.

Ova priča nije samo o jednom raskolu u porodici, već i o sudaru vere, tradicije i ličnih izbora, koji ponekad razaraju najbliže odnose, piše Stil.

(Telegraf Biznis)