Sveštenik Mile iz Loznice precrtao ćerku jedinicu: "Udala se za muslimana, zbog ove rečenice VIŠE NE POSTOJI"

Ćud je ženska smiješna rabota. Ne zna žena ko je kakve vjere. Stotinu će promijenit' vjera da učini što joj srce žudi... Reče davno mudra srpska glava P.P. NJegoš

Svaka cast to je pravi covek a ona.neka se sdidi. Prava srpkinja nebi pomislila da to uradi

Sve pohvale za svestenika mileta dostojanstvo i vjera se moraju postovati,Bila je upoznata kojoj vjeru pripadaNije se smela upustati u nikavi kontakt sa islamistom,,A najmanje bliski ljubavni kontakt,,Znala je dobro nameru islama da zavode Krscanke namjerno a ne iz neke preterani ljubavi ,,Nego iz neke njima poznate osvete 🤔😢

Puna podrška svešteniku Miletu.

Увек је ова тема “врућа” и “провокативна” на овим просторима, а истовремено и “захвална” за експлоатацију.... И свако “зато” готово по аутоматизму добија своје “зашто”.... Мени је занимљив начин како је конципирана ова вест јер је у сам наслов постављена својеврсна, да тако кажем, етичко-емоционална “бомба”: истакнут је свештеник (са именом и местом где служи!); постављена је фотографија на којој је у првом плану рука која држи православни крст; говори се о “прецртавању” ћерке јединице (!!!), а као разлог се истиче “удала се за муслимана” и, напокон, као својеврсна “пресуда”, великим словима су истакнуте речи “више не постоји”.... Истичем да умем ценити храброст аутора текста, али, исто тако, радујем се кад се поштује или има мера када је у питању могућа друштвена штета постављањем неке теме у неадекватан контекст... Овде су у питању ствари врхунски осетљиве природе, акцентован је православни свештеник који је, ето, “прецртао” своју Јовану... А његово срце тугује, изневерен је и унижен пред својим претпостављенима... Јована је својим чином одабрала живот у другачијем културном кругу и још увек је на почетку оне тегле с медом чије се дно не назире тако да не треба ту брачну срећу кварити, време је “мајсторско решето” и оно ће показати... Треба истаћи да има одређених религијских интерпретација и регула у исламу који је, превасходно, религија базирана на строгим, да не кажем ригидним правилима па, тек, потом, и “биолошка религија”, које овакав чин попут Јованиног “не толеришу” и имају озбиљне (можда анахроне?) механизме санкција прописане за такав излазак из религијске заједнице... Тихо саучествујем у болу овог достојанственог свештеника којем окрутна коб донесе овакво ругање живота... Ти никако ниси сам, добри и несрећни човече!

Da nije možda mislila da će joj otac,pravoslavni sveštenik,oprostiti što je ostavila Boga???

Teško je odreći se svog deteta, ali sveštenik nije imao drugog izbora. Kćerka neka se stidi.

Браво за оца! Пуна подршка!