Srbija postaje utočište za izbeglice: Više od 46.000 Rusa i 21.000 Ukrajinaca pronašlo spas od rata

Meni ne smetaju nek dodju hriscani uvek dobrodosli.

Није Србији први пут у историји да бива сигурно уточиште за избеглице и већ је, некако, за упућене, у њеној “природи” да рашири своје скуте и прихвати те невољнике... Тако је и данас... Уопште не сумњам да ће и данашња Србија исказати своје хумано лице и прихватити знатан број тих људи... Ипак, постоје одређене, врло озбиљне “специфичности” у вези избеглица, у овом времену у односу на нека друга, даља времена... Као што знамо, данас смо сведоци “диригованог избеглиштва” или усмеравања емигрантских таласа из азијско-афричких земаља, са врло опасном тенденцијом нарушавања етничке равнотеже и поремећаја демографске мапе региона, а све са формалним покрићем да су ти несрећници тзв. “економска емиграција”... Истина је, посрнули западни капитализам грозничаво “иште” “свежу крв” у виду балканске младости и току смо врло опасне игре “испумпавања” домицилног становништва и одашиљања истог у зону “златне милијарде”, а са, је л’ те, од овдашњих власти очекиваним и “пожељним” прихватом тих младих људи из Азије и Африке... Дириговани, подмукли инжењеринг са свим могућим ризичним безбедносним последицама!... Кад су у питању људи из Русије и Украјине ситуација је знатно другачија јер Србија већ има позитивно историјско искуство са такозваном “белом емиграцијом”, из времена крвавих лењинистичко-бољшевичких прогона многих виђених или виђенијих људи царске Русије који су, широкогрудом политиком Карађорђевића, топло прихваћени у ондашњој Краљевини СХС. Ти људи су, слободно можемо рећи, оплеменили наш духовни простор и оставили неизбрисив траг у култури, историји, привреди и уопште јавном животу у Србији... Зато садашње српске власти би требало да буду мудре, племените и далековиде и, осим пуког српског “гостопримства” понуде конкретне, знатно озбиљне могућности за задржавање и останак у нашој Србији, разлога је напретек...