Savijena do crne zemlje, ONA ide polako a u ruci joj sav teret života: Prizor koji je rasplakao Srbiju

Priznali ili ne, u današnje vreme, svi smo zagledani u sebe. Borba za egzistenciju, problemi u poslu i ljubavnom životu, o zdravlju da ne pričamo, ali i naprosto manjak empatije a višak samoljublja, čine nas distanciranima od briga nekih drugih ljudi, pogotovo onih nama nepoznatih, u prolazu. Moramo priznati da nas je upravo jedna takva, neznaka u poznim godinama, ozbiljno trgnula ove nedelje.

Preporučujemo

Mesto dešavanja je, reklo bi se, Kruševac. Naime, prilično pogrbljena starica, sva u crnom, sa maramom na glavi, torbom i štapom u levoj ruci, a punom pletenom korpom u desnoj, korača nekim svojim tempom ne zna se kuda. Da li je samo pazarila negde ili možda tako stara i nemoćna zbog pomenute egzistencije ide negde da prodaje sadržaj iz korpe, ko zna...

Svakako, prizor budi neku setu u čoveku. Čak i ako se ovog jutra probudio sav egoističan, natmuren i u stilu "to nije moh problem" (koji god i čiji god), ne može niko normalan da ostane imun na ovako nešto. Najpre, zapita se, čime li ju je to život tako mučio kad se savila malte ne, "do crne zemlje". Onda, da li je moguće da nema niko mlađi ko bi umesto nje poneo onu korpu. Najzad, negde između tih razmišljanja, setimo se priča starih ljudi koje je većina nas bar jednom u životu čula - "sine, ja ne mogu da sedim bespolena".

Šta god da je u pitanju ovde, svakako nas je dirnulo jako. Bakici, gde god da je, želimo 100-tu da doživi bar!

(Telegraf.rs/Ilustracija)