Zašto svi pričaju o Petnici? Mina iz Vlasotinca i Anđelija iz Beograda znaju odgovor

Valjevska Istraživačka stanica "Petnica" decenijama već sinonim je za mesto na koje idu izetno nadareni učenici iz škola širom Srbije. Jedna od njih je i Mina Stojilković, učenica 2. razreda vlasotinačke Gimnazije "Stevan Jakovljević".

Ta mlada dama je učestvovala na seminarima u "Petnici" iz oblasti tehničkih nauka (astronomija, elektronika, fizika, matematika i računarstvo) u periodu od 9. do 18. juna 2025. godine. Kažeda je oduvek želela da pohađa različite kampove i radionice, odnosno da se druži i uči.

Preporučujemo

- Još u osnovnoj školi sam čula za IS "Petnica" i poželela da odem na Letnju naučnu školu, ali mi se nikada nije ukazala prava prilika. Kada sam u Gimnaziji čula da školski psiholog Dragana Stanković traži učenike zainteresovane za prijavu u "Petnicu", odmah sam se prijavila. Moj razredni Miloš Kocić napisao mi je preporuku, što mi je bila dodatna podrška i motivacija. Znala sam da je to mesto na kojem mogu da naučim mnogo toga što se u školskom programu često preskoči – kroz praktičan rad, eksperimente i istraživanje - objasnila je Mina.

Ona se prijavila za program tehničkih nauka, jer je, kako ističe, najviše zanimaju matematika,fizika, informatika, računarstvo i elektronika.

- I srećom, upravo na taj seminar su me i primili. Osim toga, jedan deo seminara bio je posvećen i astronomiji, što mi je bilo posebno zanimljivo, jer je to oblast koju ranije nisam mnogo imala prilike da istražujem u školi - izjavila je gimnazijalka.

Na seminarima su radili u manjim grupama na konkretnim projektima, uz podršku mentora i saradnika iz različitih gradova Srbije i Crne Gore.

- Na Zimskom seminaru bila sam deo matematičke grupe i radila na projektu vezanom za Euklidov algoritam. Iako mi je to bilo prvo ozbiljnije istraživanje tog tipa, uz pomoć mentora Aleksandra Miloševića, koji je sve objasnio jasno i strpljivo, uspešno sam napisala rad, predala ga i na kraju prezentovala ostalim polaznicima i saradnicima. Na Letnjem seminaru bila sam u grupi za fiziku i radila na projektu - navodi ova srednjoškolka.

Posebno joj je, kaže, bilo zanimljivo ispitivanje "Vajsenbergovog efekta" zajedno sa još jednom polaznicom, Elenom.

- Ovaj projekat je bio znatno zahtevniji, jer je uključivao izvođenje eksperimenta pomoću komplikovane aparature, ali je baš zato bio i veoma zanimljiv. Imali smo pristup bogatoj petničkoj biblioteci sa preko 50.000 knjiga, a uz veliku pomoć naših mentora – Nine Jakovljević i Bogdana Popovića– uspešno smo završile projekat i predstavile rezultate - priča Mina o svom dragocenom iskustvu.

Da nije sve samo u nauci i radu, svedoče njen reči da je "Petnica" vodila računa i o odmoru i atmosferi, tako što je organizovan je izlet u Petničku pećinu i šetnja do jezera.

- To je bilo pravo osveženje tokom enzivnog rada. Smeštaj i hrana su na visokom nivou – uslovi su odlični, sve je bilo veoma uredno, čisto i udobno, što je dodatno doprinelo pozitivnom utisku polaznika - ističe Stojilkovićeva.

Kaže da su tokom boravka u valjevskom istraživačkom centru imali razna predavanja.

- Pored saradnika i mentora, koji su uglavnom mladi, puni energije i ambiciozni, predavali su nam i stručnjaci sa bogatim akademskim iskustvom, među kojima bih izdvojila dr Maricu Popović, čije je predavanje iz fotoakustike bilo posebno inspirativno i korisno. Na kraju seminara nam je i sam direktor Petnice, Nemanja Martinović, držao predavanje o korišćenju AI-ja - kaže mlada Vlasotinčanka.

Iako su, kako naglađava, imali odlične mentore, najveća podrška jedni drugima bili su polaznici sami.

- Dolazimo iz različitih delova Srbije i Crne Gore – Beograda, Novog Sada, Vranja, Subotice, Jagodine, Raške – ali smo se veoma brzo povezali. Svi smo tu iz sličnih razloga i sa istim ciljem: da učimo, istražujemo i napredujemo. Atmosfera je bila odlična, na predavanjima smo pažljivo slušali, a u slobodno vreme se družili, igrali društvene igre i razmenjivali ideje, kao i radili na projektima - prenosi Mina tek delić atmosfere iz "Petnice".

Nakon ovako lepog iskustva, njeni dalji planovi ne čude.

- Nažalost, sledeće godine ne mogu ponovo na tehničke nauke, jer je to pravilo za one koji su već pohađali taj seminar, ali razmišljam o fizici ili računarstvu – dve oblasti koje su mi sada još bliže. "Petnica" mi je pomogla da razjasnim neke dileme u vezi sa budućnošću – pre nje nisam imala jasnu predstavu čime želim da se bavim, ali sada znam da želim da ostanem u svetu nauke - otkriva.

Za one koji još nisu bili u "Petnici", a "kandidati" su i žele, Mina ima poruku.

- Ako imate posebno interesovanje za neki predmet, ako volite da istražujete i da idete korak dalje od onoga što se uči u školi – "Petnica" je idealno mesto za vas. To je prilika da radite ono što volite, u društvu ljudi koji vas razumeju, i da naučite kako izgleda pravi naučni rad – uz odlične uslove, podršku i inspiraciju na svakom koraku - zaključuje ona za portal "Jugmedia".

U Petnicu ne idu štreberi

O svom nezaboravnom i višestruko korisnom iskustvu u "Petnici" za Telegraf.rs je pričala Anđelija G. (26) iz Beograda. Naime, ona je sa 18 i 19 godina, kao učenica Filološke gimazije bila u ovom istraživačkom centru.

- Svako ko je išao u Petnicu će ti reći da je to nešto najlepše što kao srednjoškolac možeš da iskusiš, posebno ako voliš da učiš. U Petnicu ne idu štreberi, nego oni kul klinci koje svi vole, što se toga tiče polaznici Petnice, posebno oni koji doguraju do kraja drugog ciklusa su svi izuzetni, svestrani, druželjubivi, inteligentni, radoznali. To je iskustvo koje ne može da se zameni zato što vas spaja nešto više od same želje da nešto naučite - ističe naša sagovornica.

Predavanja su, kako navodi, trajala od jutra do mraka, radovi su bili pisani kad god se ugrabi slobodno vreme, a u noćnim satima omladinci su igrali "just dance","mafiju" ili se jednostavno sedelo na stepeništu ispred učionica i raspravljalo o nečemu što je naučeno tog dana.

Puno smo se družili i prijateljstva sklopljena tu zaista traju. Profesori koji ti predaju su isti oni koji te čekaju na fakultetu, ti dolaziš na njihova predavanja spreman da razmišljaš kao student, sa znanjima koja drugi tek treba da steknu, pa ti studije idu lakše - kaže A.G.

(Telegraf.rs)