Dve stvari nemojte ni slučajno raditi u petak i subotu! Saveti kardiologa sa Dedinja za ekstremnu vrućinu

Srbija je ušla u još jedan toplotni talas i građani su upozoreni na ekstremne temperature koje nam predstoje. O tome koliko vreme narednih dana može biti opasno dosta govori činjenica da je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) naveo da će narodu stizati SMS poruke sa najvažnijim informacijama. Ipak, najveća opasnost možda vreba upravo u onome što mnogi olako shvataju i zapravo bude prvo šta urade kada su vrućine, a sada može koštati života.

Prema aktuelnoj prognozi za kraj nedelje, a naročito petak najavljene su najviše temperature koje će se kretati i do 42 stepena Celzijusa.

Preporučujemo

Kako je dr Danijela Drašković, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" objasnila tokom gostovanja u Telegraf.rs podcastu "Zdravo sa Ivanom", visoke temperature tokom leta umnogome mogu uticati na naš organizam jer dolazi do širenja krvnih sudova. Znojenjem gubimo elektrolite, natrijum, kalijum, magnezijum, pa samim tim krv postaje gušća, viskoznija, sklonija stvaranju ugrušaka, odnosno trombova i na taj način se povećava rizik kako za moždani, tako i za srčani udar.

Doktorka naglašava da tokom letnjih dana treba biti obazriv, uzimati dovoljnu količinu tečnosti i voditi računa da organizam ne dehidrira.

- Sa širenjem krvnih sudova dolazi do pada krvnog pritiska, pa se pacijenti osećaju loše, osećaju glavobolje, vrtoglavice, malaksalost... Sa gubitkom elektrolita dolazi do poremećaja u srčanom radu, javljaju se aritmije pa pacijenti osećaju preskakanje u srčanom radu, tahikardije, ubrzani srčani rad, dolazi do nesvestice, vrtoglavice, pa čak i do gubitka svesti. Rizične grupe su ljudi koji se leče od povišenog krvnog pritiska, kardiovaskularni pacijenti, oni koji su preboleli neku koronarnu bolest, tu je starija populacija - kaže dr Drašković.

Dve stvari nipošto ne smete raditi!

U mnoštvu opasnosti koje sa sobom nosi toplotni talas u kom se nalazimo, dve se izdvajaju kao posebno opasne, a em što se direktno tiču našeg zdravlja, em što su nešto što zapravo mnogi rade kada su visoke temperature.

Jedna od njih je želja za hladnom vodom, pa mnogi nesmotrenu posegnu za onom iz frižidera. Doktorka objašnjava da to nikako nije dobro i da zagrejani organizam ne treba izlagati temperaturnom šoku.

- Hladna voda iz frižidera tokom letnjih dana - ne nikako. Ne smemo da unosimo u organizam previše rashlađenu vodu, voda mora da bude na sobnoj temperaturi, hladna voda može da izazove spazam želuca, može da izazove mučnine, povraćanje, bolove u želucu - kazala je u "Zdravo sa Ivanom.

Ipak, to nije jedini faktor rizika na koji je upozorila. Pored hladnog napitka, brojni ljudi spas potraže u rashlađenim prostorijama, a za to mogu platiti najvećom cenom - životom.

- Vodite računa kada je napolju toplo koliko ćete rashladiti porstoriju u kojoj boravite jer možete da doživite temperaturni šok kada napravite veliku razliku sa klimom - objasnila je.

Da li tokom leta imamo više srčanih udara?

Tokom leta možda beležimo više srčanih udara. U rizičnu grupu spadaju stariji pacijenti, oni koji su već oboleli od nekih kardiovaskularnih bolesti, dijabetičari, pacijenti sa visokim krvnim pritiskom, kao i oni koji rade na otvorenom.

- To je prvo dihadratacija organizma, ako se ne unosi dovoljna količina vode u organizam, jer kao što sam već rekla krv postaje gušća, sklona trombozama i stvara se rizik za povećan srčani infarkt - objasnila je dr Drašković.

Kompletnu epizodu podcasta "Zdravo sa Ivanom" možete pogledati u video snimku u prilogu ili na našem YouTube kanalu.

"Ekstremna opasnost u petak i subotu"

Istovremeno, upravo zapetak i subotu naznačena je i povećana opasnost od požara. Toplotni talas u narednim danima dodatno će doprineti porastu opasnosti od iniciranja i širenja požara na otvorenom, a rizici će biti najizraženiji u regionima sa najvećim deficitom vlage u zemljištu, odnosno sa najvećim nedostatkom padavina iz prethodnog perioda, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ).

Rizici od nastanka i razvoja požara na otvorenom naročito će biti izraženi u petak i subotu, 25. i 26. jula, kada će u brdsko-planinskim predelima duvati i umeren do jak jugozapadni vetar.

(Telegraf.rs)