Endokrinolog sa VMA o hormonima, štitnoj žlezdi, dijabetesu i ishrani: Ova namirnica je "najopasnija" za sve

Umor, aritmija, ubrzani rad srca, drhtanje i znojenje ruku, gubitak kilograma, nesanica, samo su neki od simptoma koji mogu ukazivati da postoji problem u radu štitne žlezde. Hipertireoza (ubrzani rad štitnjače) i hipotireoza (usporeni rad štitne žlezde) su stanja koja zahtevaju terapiju, lečenje i lekarsko praćenje. Generalno gledano, kako hormoni igraju važnu ulogu u organizmu, dobro je pratiti šta nam telo poručuje i javiti se lekaru na vreme. O ovim temama, ali i o dijabetesu, ishrani i navikama koje nam oblikuju život, u današnjem podcastu Zdravo sa Ivanom razgovaramo sa prof.dr Petrom Ristićem, endokrinologom sa Vojnomedicinske akademije (VMA).

Preporučujemo

Štitna žlezda

Kako profesor Ristić objašnjava, najbolje je kada se bolest otkrije u ranijoj fazi i otpočne lečenje, kako bi osoba nastavila život najnormalnije. Terapija koja se propiše je trajna, a nekada se, kada slučaj to zahteva, pribegava i hiruškoj intervenciji.

- Štitasta žlezda je važna žlezda u našem organizmu i zaslužna je za regulaciju važnih procesa. Hormoni štitaste žlezde utiču u termogenezi, održavanju telesne temperature, utiču na simpatički nervni sistem... Simptomi hipertireoze su pojava znojenja, povišena temperatura, ubrzani rad srca, gubitak težine, jer se ubrzava metabolizam. Ljudi prepoznaju da nešto nije u redu, ne mogu da spavaju, javlja se drhtanje ruku..  Višak hormona štitne žlezde mogu dalje da prouzrokuju neke kardiološke probleme, aritmije, produžena hipertireoza može prouzrokovati i slabljenje srčanog mišića, tako da ako se jave neki simptomi, potrebno je proveriti hormone štitne žlezde, odnosno javiti se lekaru, objasnio je endokrinolog u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Hipotireoza ili usporeni rad štitne žlezde se ogleda na drugi način, objašnjava endokrinolog. Javlja pad energije, potkožni otok u predelu šaka, lica...

- Oni koji imaju hipotireozu imaju manjak volje, funkcionišu sa manje energije. Tada dolazi do skupljanja vode i u plućnoj maramici, dolazi do opterećenja srca ali na drugi način. Javlja se povišen pritisak... Tako da, kada se hipotireoza ne bi lečila to bi bila teška bolest. Svakako i jedna i druga bolest moraju da se leče, ističe profesor Ristić.

Dijabetes

Dijabetes je dosta rasprostranjen. Razlozi za to mogu biti loša ishrana, nezdrav način života, stres, genetika, kao i mnogi drugi faktori. I kod ove bolesti važno je otpočeti lečenje na vreme.

Foto: Telegrafrs

- Dijabetes tipa 2, prelazi danas 10 odsto populacije, i u porastu je. Osnova koja vodi u problem dijabetesa tipa 2 je insulinska rezistencija i rano se javlja. Nažalost, vrlo rano kreće problem, način na koji se hranimo od početka, ne računajući to što je hrana industrijski prerađena, to je jedna priča, druga je vrlo rana upotreba šećera, jer on je sam po sebi koncentrat. Saharoza koju jedemo sastoji se iz dva molekula, fruktoze i glukoze. Glukozu koriste sve ćelije u organizmu, a fruktozu može koristiti samo jetra. Sve je to u redu kada je u maloj količni, ali kada je konstantno i u velikoj količini onda jetra počinje da ima problem sa viškovima fruktoze koju mora da obradi i dolazi do pojačanog stvaranja masnoće u jetri Gojaznost sve to prati..., dodaje endokrinolog.

Stres

Stres je sastavni deo naše svakodnevnice, te je važno naučiti kako i na koji način funkcionisati, pronaći ventil za oslobađanje stresa i loših emocija. Fizička aktivnost, šetnja, hodanje sat vremena dnevno mogu biti od velike koristi.

- Danas je stres način života, i ima veliku ulogu. Akutni stres je trenutna reakcija na situaciju, "borba ili povlačenje" i tu se pojačavaju i fokus, i snaga, energija, tu skače i šećer, i to je način da se izborite sa nečim. Međutim, kada je stres hroničan, kada vučete stalno neko preopterećenje, ili imate osećaj da ne postižete da uradite ono što ste planirali, imate osećaj nesigurnosti, onda dolazimo u poziciju hroničnog stresa. Tada su hormoni stresa, recimo, kortizol često podignuti i onda takve osobe mogu da idu u pravcu nekog iscrpljivanja i ljudi se osećaju loše, pojasnio je endokrinolog Ristić.

Kada je ishrana u pitanju, važno je hraniti se zdravo, izbalansirano, koristiti hranu bogatu vlaknima. Treba izbegavati masnu, začinjenu hranu, kao i šećer. Više o dijabetesu, ishrani i gde najviše grešimo prilikom odabira namirnica, pogledajte u videu sa početka teksta.

Najnoviju epizodu podcasta Zdravo sa Ivanom možete pogledati i na našem YouTube kanalu.

(Telegraf.rs)