GZZJZ BGD se oglasio povodom polaska dece u školu: Evo kolika je težina školskog ranca neškodljiva za zdravlje

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd (GZZJZ), povodom početkanove školske godine, objavio je danas da je pravilno nošenje školske torbe ili ranca značajno za zdravlje kičme i pravilan razvoj i da optimalna težinaškolske torbe treba da iznosi najviše 15 odsto telesne težine deteta.

Školski uzrast je, kako ističu iz Zavoda, period najintenzivnijeg fizičkog i mentalnog razvoja deteta, zbog čega uticaji sredine u tom periodu igraju značajnu ulogu i zaslužuju posebnu pažnju.

Preporučujemo

"Veoma je važno blagovremeno prepoznati i otkloniti potencijalne rizike kako bi se predupredile moguće posledice po rast i razvoj. Jedan od često zanemarenih, ali vrlo štetnih faktora u tom uzrastu jeste preteška školska torba. Ona može dovesti do bolova u vratu, grudima i leđima, kao i do lošeg držanja tela, deformiteta kičmenog stuba i stopala", navodeno je u objavi.

Prema podacima dostupnim Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd, a koji se odnose na podatke sistematskih pregleda dece školskog uzrasta, obavljenih tokom 2023. godine u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, utvrđeno je da je loše telesno držanje prisutno kod 10,7 odsto pregledane dece, pri čemu je ono izraženije kod dece u osnovnoj školi.

Od ukupno pregledane dece najčešće zastupljen deformitet je kifoza (krivljenje kičme unazad) sa zastupljenošću od šest odsto, kao i deformiteti stopala sa udelom od 22,4 odsto.

Težina školske najviše 15 odsto telesne težine deteta

Preporuka je lekara, ukazuju, da optimalna težina školske torbe treba da iznosi od pet do 10 odsto, do najviše 15 odsto telesne težine deteta, a sve preko toga jako je štetno za koštano-mišićni sistem i njegov razvoj.

Navode i primer da ako je težina školske torbe sa priborom do 10 odsto telesne težine deteta, to znači da dete težine od 22 do 25 kilograma što je prosečna težina deteta pri polasku u prvi razred osnovne škole, ne bi trebalo da nosi školsku torbu težu od 2 do 2,5 kilograma.

Pored toga, oblik i veličina školske torbe treba da budu prilagođeni kako bi se smanjilo opterećenje i bol u leđima, a vrh torbe treba da se nalazi nekoliko centimetara ispod vrha lopatica a njen donji deo nekoliko centimetara iznad struka.

Takođe, torba pre svega, mora da odgovara visini deteta i ne sme prelaziti iznad detetovih ramena, kako dete ne bi palo ukoliko se nagne napred, naramenice moraju biti široke, adekvatno podešene i dobro postavljene kako bi se težina podjednako rasporedila na oba ramena, nošenje torbe na samo jednom ramenu izaziva bolove u mišićima i dovodi do problema sa držanjem i položajem tela.

Ne treba ni zanemariti dužinu naramenica, koju, ukazuju, treba prilagoditi tako da torba bude visoko na leđima i blizu kičme, jer labavo postavljena torba izaziva krivljenje kičme i bol u leđima, kao i da torba treba da ima više pregrada, kako bi težina njenog sadržaja bila efikasnije preraspodeljena.

Preporučljivo je da najveći deo ranca bude uz leđa, kako bi najteže knjige zauzele baš taj deo, kao i da ima čvrst rajsferšlus kako bi dinamičko opterećenje na kičmu bilo manje, a torbe koje nisu preporučljive su one sa točkićima i produženom ručkom zbog opterećenja strane tela koja "povlači" torbu, što izaziva krivljenje kičme, kao i bolove u ramenima, jer mogu dovesti i do saplitanja tako da ovakav model torbe definitivno treba izbegavati.

Odabir torbe i pakovanje takođe važno

GZZJZ saveruje roditelje da bi deca trebalo da učestvuju u odabiru torbe, jer je bolje izabrati torbu koju će dete rado nositi, kao i da torba i pernica treba da budu od lakšeg materijala, a trebalo bi izbegavati i kupovinu svezaka tvrdog poveza, koje su mnogo teže.

Takođe, navode da roditelji trema da pokažu deci pravilno pakovanje školske torbe - najteži deo sadržaja uvek ide bliže detetovim leđima, kao i da treba redovno da kontrolišu i "pročiste" sadržaj torbe, imajući u vidu da deca neretko nose nepotrebne stvari, kao i da provere da li deca, naročito ona mlađeg uzrasta, spremaju školsku torbu prema rasporedu za taj dan, jer se često dešava da deca nose sve knjige u školu.

Osim toga, navode da decu treba naučiti da nose pravilno školsku torbu, nikako ne na jednom ramenu i da ih redovno pitaju da li im nošenje školske torbe izaziva umor ili bol, trnjenje ili gubitak osećaja u rukama, bol i ukočenost u vratu, crvenilo na ramenima.

Ako dete svakodnevno nosi veliki broj knjiga, treba se posavetovati sa učiteljem ili razrednim starešinom, kao i da ukoliko je detetu neophodna pomoć da podigne torbu ili ranac na ramena, ukoliko se naginje napred kada hoda sa torbom na leđima ili se zadiše nakon kratkog hoda sa torbom, velika je verovatnoća je torba vašem detetu preteška.

Preporuke za škole i nastavnike i učitelje

Zavod je izdao preporuke za škole i nastavnike i učitelje u kojima navode da je potrebno obezbediti prostor ili ormariće za ostavljanje knjiga i pribora, ukoliko je to moguće, kao i dati jasne instrukcije deci o materijalu koji treba poneti u školu, po danima, kako bi se izbeglo nošenje nepotrebnih stvari koje mogu učiniti ranac preteškim.

Osim toga, preporučuju se da posavetuju decu i roditelje da koriste sveske mekih poveza.

Takođe, navode da korišćene savremene tehnologije u učenju treba da bude sa oprezom, zbog negativnih aspekata digitalnog sveta i sedentarnog načina života.

Fizičku aktivnost navode kao ključni faktor koji može sprečiti deformitete kičme i dodaju da nedovoljna fizička aktivnost je podloga za nastanak različitih koštano-mišićnih deformiteta.

Jako je bitno fizičku aktivnost uvrstiti u svakodnevne nastavne i vannastavne aktivnosti, jer svakodnevno bavljenje fizičkom aktivnošću smanjuje verovatnoću od potencijalnih deformiteta i blagotvorno utiče na rast i razvoj dece.

"Pravilno nošenje školske torbe i svakodnevna fizička aktivnost uz to jednostavne su navike koje mogu napraviti veliku razliku u odrastanju deteta. Uz malo pažnje i podrške, moguće je sprečiti brojne potencijalne probleme i omogućiti deci da rastu zdravo i bezbedno", navedeno je u objavi.

(Telegraf.rs/Tanjug)