Čuveni srpski kardiolog: Dokazano da je hronični umor genetski determinisana bolest

Kardiolog prof.dr Banirslav Milovanović ocenio je danas da je izuzetno važno to što su naučnici pronašli prve čvrste dokaze da geni utiču na to da li će se kod nekog razviti sindrom hroničnog umora ili mijalgični encefalomijelitis (ME/CFS).

On je naveo da je to naročito važno za pacijente o kojima do sada niko nije vodio računa ne samo u Evropi nego i u celom svetu, zato što je sada prvi put dokazano da je ova bolest genetski determinisana kao i da postoji potvrda organskog oštećenja, jer se ova bolest pripisavala psihičkim faktorima i smatrala kao psihijatrijski problem, što je netačno.

Preporučujemo

"Ovo je prvi dokaz da iza toga imamo jasne genske poremećaje. Bolest je vrlo teška, razarajuća, nešto što zahtava mlade ljude i ti mladi ljudi obično praktično postanu invalidi u trećem i četvrtom stepenu bolesti. Treći stepen je kada su vezani za kuću, a četvrti stepen je kada su vezani za postelju", naveo je kardiolog.

Milovanović je rekao da veliki broj ljudi u svetu boluje od ove bolesti, kao i da se veliki broj pacijenata regrutuje nakon kovida, i istakao da sindrom hroničnog umora ima šifru Svetske zdravstvene organizacije - G 93.3

Kako je naveo, iako je nauka prepoznala ovu bolest, mnogi doktori to nisu prihvatili kao ozbiljno zbog čega su potcenjivali pacijente i često im pripisivali da su lenji i da nisu zapravo bolesni.

Na pitanje šta je hronični umor i da li je SZO ovu bolest stavila u rang sa onkološkim bolestima, Milovanović je rekao da da je ova bolest čak i teža od onkoloških bolesti zato što mladi pacijenti obično postaju vezani za postelju u trećem i četvrtom stepenu.

"Postoje jasne definicije i kriterijumi za ovu bolest. Morate da imate tri glavna kriterijuma - novonastali umor koji traje duže od šest meseci, zatim poremećaj spavanja, i da imate pad energije posle fizičkog napora. Imamo dodatne kriterijume kao što su kognitivni problemi, problem sa pamćenjem, koncentracijom, gubitak svesti", objasnio je on.

Rekao je da postoje četiri stepena ove bolesti, da drugom stepenu pripadaju pacijenti koji ne mogu da rade duže od dva, tri sata, trećem stepenu oni koji ne mogu da napuste kuću i četvrtom pacijenti koji ne mogu da ustanu iz kreveta.

Govoreći o situaciju u Srbiji kada je reč o prepoznavanju i dijagnostikovanju sindroma hroničnog umora, Milovanović je istakao da je Institut "Dedinje" postao referentni centar za ovu bolest u Evropi, i dodao da se svakog maja u Kembridžu, gde je urađena analiza genoma, lekari se skupljaju i raspravljau o ovoj bolesti kako bi se našao uzrok i markeri.

On je najavio da će na Institutu Dedinje 14. novembra biti organizovana edukacija za celu Evropu i da će doći predsednik borda za ovu bolest iz Evrope, kao i još šest predavača iz tog borda.

"Mi smo jedini centar u Evropi koji se aktivno bavi ovom bolešću i leči pacijente, a sada i edukujemo pacijente", izjavio je Milovanović.

(Telegraf.rs/Tanjug)