Dr Jelica Bjekić Macut o dijabetesu, gojaznosti, štitnoj žlezdi...: Šećer možete imati godinama a da ne znate

Dijabetes pogađa sve generacije i poprima epidemijske razmere. Ovo nije slučaj samo u Srbiji, šećerna bolest je globalni problem. O ovoj i drugim temama u podcastu Zdravo sa Ivanom razgovaramo sa endokrinologom doc.dr Jelicom Bjekić Macut, predsednicom Republičke stručne komisiјe za prevenciјu i lečenje diјabetesa.

Preporučujemo

- U Srbiji ima preko 700.000 ljudi obolelih od šećerne bolesti, više od 400.000 je registrovano. Od toga imamo tip 1 i tip 2, naravno većina boluje od tipa 2. Znači da dobar broj pacijenata nije registrovan, a razlog je što pacijenti na početku nemaju nikakve simptome, objašnjava dr Bjekić Macut.

Iako genetika igra bitnu ulogu u razvoju bolesti, stil života ne smemo zanemariti. Mnogo je gojaznih koji ne regulišu telesnu težinu, što bi se moglo reći da kod pojedinih ljudi datira još iz dečjeg uzrasta.

- Vrlo je bitna genetika. Ukoliko neko ima genetsku podlogu, hrani se nezdravo, nema fizičku ativnost, e onda tu dobijamo osobu koja je ozbiljan kandidat za šećernu bolest, objasnila je endokrinolog u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Gojaznost u detinjstvu

Ukoliko je dete gojazno roditelji bi trebalo da potraže stručnu pomoć kako se situacija ne bi otrgla kontroli. Upravo iz ovog razloga obaviće se skrining dece, adolescenata kako bi se sprečila gojaznost.

- U planu je sa Ministarstvom zdravlja, to je sada u pregovorima, ali ideja je ministarstva da se obuhvate deca preškolskog uzrasta, da vidimo njihovu telesnu težinu, obim struka, kuka, visinu i da vidimo nivo šećera u krvi i nivo lipida, da već od šeste godine pokušamo da prepoznamo i da posavetujemo naše roditelje da bi sprečili dalji problem. Gojazna deca, nažalost, hrabro idu u negativnom kontekstu ka dijabetesu tipa 2. Ranije, kada se dijabetes javljao kod dece, to je bio tip 1, objasnila je doktorka.

Dijabetes bez simptoma

Mnogi se iznenade kada otkriju na pregledu da imaju šećer. Ima onih koji očekuju simptome poput učestalog mokrenja, osećaja suvoće usana, možda čak i nelagode u telu, ipak simptomi ove bolesti izostaju, te čovek može godinama biti šećeraš a da to ne zna.

- Smatra se čak da na jednog prepoznatog, možda dva, možda je to grubo reći, dva pacijenta idu neprepoznata, to je zbog toga što je šećerna bolest tihi ubica i mi na početku nemamo nikakve simptome. Kada je šećer povišen, dovoljno je da dve vrednosti glikemije na praznom stomaku, mi to kažemo na tašte, budu preko sedam. To vam je šećer u oblasti 7,2. Pacijenti dođu kod nas i kažu najčešće, pa imao sam i ja ranije 7,1-7,2, pa to je već tada bila šećerna bolest. Ljudi nemaju nikakve tegobe, oni ništa ne osećaju, tek kada šećer, recimo, pređe preko 15, tada se javljaju, jer svi očekuju, "pa ne suše mi se usta, ne pijem puno vode, ne mokrim često, ne gubim na težini..." Kada se ti simptomi jave, tada je i bolest poodmakla, objasnila je dr Bjekić Macut u podcastu.

Sa dr Bjekić Macut razgovarali smo i o štitnoj žlezdi, stresu kao okidaču, ishrani, i kako štetne navike zameniti zdraviim. Njanoviju epizodu podcasta "Zdravo sa Ivanom" možete pogledati u videu sa početka teksta ili na našem YouTube kanalu.

(Telegraf.rs)