Ilija Mićić ima 66 godina staža i ne želi u penziju: Devedesetih mu biznis procvetao, ni sad neće da stane

Ilija Mićić nedavno je napunio 76 godina, a jedna ljubav ispunila je ceo njegov život. Put do njegovog srca našla je kada ju je Ilija prvi put upoznao sa svega deset godina. On je tada počeo da plete korpe, a nije ni sanjao da će to postati njegov zanat, posao i sredstvo za život punih šest decenija.

Kao dečak, krenuo je da plete sitnice – korpice za povrće, hleb i druge male pletene predmete.

Preporučujemo

- Počeo sam od deset godina. Oduvek je to donosilo prihod, u početku sitan, a potom i sve više - rekao je Ilija za Telegraf.rs.

Ilija je svoj posao razvijao godinama, a devedesetih je biznis procvetao. I danas, u poznim godinama, i dalje aktivno radi i lepo zarađuje od toga.

- Nije toliko teško. Teže je sa godinama naravno, ali to je veština - objasnio je Ilija, ističući da su godine rada donosile neprocenjivo majstorstvo.

Iako plete razne predmete, najviše voli da izrađuje stolice i fotelje, pre svega zato što su one dokaz dugovečnosti njegovog zanata.

- Znam za neke primerke koje traju već trideset godina, nisu se oštetile - ponosno je rekao.

U prilog dugovečnosti pletenih proizvoda govori i fascinantna priča koju je podelio:

- Bilo je to pre nekoliko godina. Jedna baka mi je donela pleteni sto iz 1910. godine. To je bio neki poklon i nije htela da ga se odrekne. Popravio sam ga i danas traje, tolike godine - prisetio se.

Ilija već dugo ima pomoćnika u poslu, svog sina Đorđa Mićića, koji je, kao što se i on priseća, krenuo njegovim stopama još kao dečak. Video je kako tata radi, pa je i sam počeo da pomaže.

- Bilo mu je zanimljivo, a sve što se prodalo dao sam mu novac, pa mu je i finansijski bilo zanimljivo - nasmejao se Ilija.

Danas Đorđe uspešno vodi tatinu radionicu, nastavljajući porodičnu tradiciju, ali Ilija se posla ne odriče. Za njega, korparstvo nije samo posao, već način života.

- Po godinama bi već dugo trebalo da sam u penziji, ali ne mogu. Dva dana kad se spoje, nedelja i verski praznik, meni već bude dosadno. Dok sam bio mlađi, išao sam tamo, išao sam vamo, danas gde ću, od kuće do radionice. Dok prsti rade, radiću i ja - zaključio je Ilija Mićić, dokazujući da se prava ljubav i strast prema zanatu ne mogu penzionisati.

(Telegraf.rs)