Rođena Dorćolka čestitala sinu što je napravio muško dete! Svi u šoku: "Sin nosi slavu, ćerka je tuđa večera"

"Nema veze sledeće če biti muško", "Sada morate popravni", "Hoće li uskoro bata?", "Sad kad dobijete sina ne morate više dece da imate", "Mora da se nastavi loza", "Dečak nosi prezime i slavu", "Žensko dete - tuđa večera", "Starijem će ostati stan, a ćerka će se valjda udati", ne ovo nisu rečenice iz nekog prošlog veka, ove rečenice, iako ređe, i danas se mogu čuti na ulicama glavnog grada Srbije.

Od borbe da žena uopšte izađe na tržište rada, preko borbe da ima istu platu kao muškarac i mogućnost da sama donosi odluke, žene su uz pomoć muškaraca uspele da se izbore za svoja prava, gotovo sva, osim jednog ključnog - prava da im se ljudi raduju.

Preporučujemo

Ženska deca se i danas u nekim kućama rađaju kao "bezbratnice-nesretnice", ne vrede ništa jer sa njima kuća kopni, a da se to zaista dešava svedoči jedna objava na popularnom forumu "Reddit/AskSerbia", koja je privukla veliku količinu pažnje.

- Žena je trudna i nosi devojčicu, ja želim žensko dete od početka, prvo nam je, nikom nismo rekli za pol, do samoga rođenja što je za 20-ak dana, međutim stekao sam utisak okoline da svi žele mušku decu, od prijatelja, kolega, porodice, i baš su vidno razočarani ženskom decom, kao nema veze, ako bude devojčica biće još posle toga, šta Vi mislite o tome? - napisao je anonimni muškarac i započeo lavinu komentara.

Muško VS žensko dete

- Došla sam kod doktora na redovan sistematski pregled kada mi je sin napunio godinu dana. Krenula sam da se žalim kako nema interesovanja koja je imala moja ćerka u tom uzrastu. Na primer ona je tada već žvrljala po bojankama, "recitovale smo" kroz ponavljanje reči, pevale smo zajedno, htela je da me prati po kući da radi ono što ja radim, pa smo zajedno mesile, kuvale, njena interesovanja su pratila realan život. Sin nije imao takva interesovanja, hteo je da se igra autićima, kockama i dinosaurusima, da mu se čitaju priče, ali ga nije interesovalo da uzme bojice i da žvrlja, a kamoli da ponavlja reči recitacije ili da peva. Kada sam to sve ispričala doktorki, ona mi se nasmejala i to obrazložila činjenicom da sam dete u ordinaciju uvela za ruku. Nije mi bilo jasno, pa sam potvrdila da hoda od kad je napunio 11 meseci. Tada mi objasnila razliku između dečaka i devojčice. Kako je rekla, za njegov uzrast je fantastično to što hoda, dok je normalno da devojčice u tom uzrastu budu aktivnije i znatiželjnije, brže napreduju - ispričala je jedna mama za Telegraf.rs.

Komentari u postu na Redditu dosta su govorili u prilog toj razlici između muškog i ženskog deteta, deleći iskustva ove mame.

"Što kaze prijatelj jedan, ćerka dođe, pa te zagrli, kaže da te voli, pita kako si. Onaj konj samo kaže daj pare, vraćam se posle ponoći", "Ja sam bio presrećan kad su mi rekli devojčica, a ono gore, ratobornije, i nemirnije od 5 dečaka kombinovano. Sa 3 razbila prozor auta čekićem, sa 4 naučila da koristi šrafciger (pravilno), rastavlja stare mobilne telefone, sa nama stavlja veš na pranje, savija peškire, skinula vrata sa šarki (još uvek nikom nije jasno kako), ne preza od toga da se potuče, nema volume control nego maksimalne decibele, kaže "molim" i "hvala," ali ne preza da te šutne u cevanicu ako je nerviraš. Ne bih menjao ni za šta na svetu, ali malo sam umoran", "Moj tata ima dve ćerke i nikada nije rekao da žali što nema sina niti se to videlo ikad u njegovim postupcima. A moj muž za našu Taru kaže: Pored ovakve ćerke, sin mi ne treba", bili su samo neki od komenata koji su govorili o tome.

"Nek bude živo, zdravo i muško"

Gotovo svaki komentar koji je objavljen na Redditu govorio je o tome kako treba osuditi ljude koji žele samo dečaka. Anketa koju je sprovela ekipa Telegrafa pokazala je da većina ispitanika više voli devojčice jer su one "princeze", pa se postavlja pitanje kako onda dolazimo do komentara "Neka bude živo, zdravo i muško".

"Evo meni je supruga baš danas uradila 4G ultrazvuk ili kako već, i potvrdili su da nosi devojčicu, Bogu hvala. Naravno radovao bih se i dečaku, ali od starta sam se potajno nadao devojčici... Nekako se raznežim oko srca kad pomislim na ćerku. Šta znam čudan je ovaj narod, pa meni majka prva rekla 'nek bude živo, zdravo i muško'", "Ja sam želeo žensko dete i dobio prvo žensko. Dosta njih mi je reklo kao sada na popravni", "Deda kad me prvi put video rekao je 'slatka je, al' šteta što je devojčica'", " Mene kad hoće da pitaju kad će drugo, obično pitaju KAD ĆE BATA. A jedan stari profesor sa kojim sa sarađivala je, nakon što sam rodila ćerku, rekao "drugo će sigurno biti muško", u fazonu "ne sekiraj se". Ovo me je ipak najviše nerviralo. Kada sam tokom trudnoće pričala da sam srećna što nosim ćerku, jer sam baš želela devojčicu i maštala da je imam, ljudi su me kritikovali. Govorili su da je sramota da tako pričam, jer je najvažnije da je dete živo i zdravo. Nikada nisam čula da tako kritikuju majku kada kaže da je srećna što nosi sina", glasili su komentari.

I hajde, možda bismo mogli i da kažemo Bog zna odakle su ti ljudi, možda su iz nekih ruralnijih krajeva, ali svedočenje jedne Beograđanke tu premisu baca u vodu.

- Volela bih da mogu da kažem "u mojoj okolini toga nema", a da je to stvarno istina. Čim zakoračim van balona svojih bliskih ljudi, čujem izjave iz dvadesetog veka. Baba, rođena Dorćolka, čestitala je svom sinu (u 30-im) što je napravio "pošteno dete", a onda se okrenula ka zetu i rekla: Valjda ćeš nas i ti jednom počastiti. Njena ćerka je samo spustila glavu pošto imaju već dve ćerke. Čula sam školovanu, prepoznatljivu i uspešnu Beograđanku kako je rekla: Dok nisam rodila sina, nisam znala šta je ljubav. Ima stariju ćerku s kojom "nikako da se poveže", ali "valjda je normalno da se žene ne slažu". A komšinica (oko 40-45 god) je skoro rekla za svoje tinejdžere: Starijem će ostati donji sprat kuće, mlađem gornji, a ćerka će se valjda udati. Tako da, živi bili pa videli kada će to prestati da se gleda... - rekla je ova Beograđanka.

"Svaki šesti par u Srbiji ima problem sa začećem"

"Zvuči gotovo apsurdno da u zemlji u kojoj se hiljade parova bore da uopšte postanu roditelji — neko ima luksuz da bude razočaran zato što dete ‘nije pravi pol’", glasio je jedan od komentara na Redditu, a podaci SZO-a to potvrđuju.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) svaka šesta osoba u svetu suočava se sa neplodnošću. Što se tiče naše zemlje situacija je slična, jer smatra se da se u ovom momentu oko 400.000 parova bori za potomstvo.

- Imamo podatak da svaki šesti par ima problem sa začećem, to ne znači da će neko završiti kao kandidat za VTO. Prateći podatke SZO, mi možemo videti da je sterilitet na globalnom nivou u porastu, dok u Srbiji samo pretpostavljamo da se radi o brojci od 400.000. Možemo primetiti i da se svest o sterlitetu u poslednje vreme popravila zahvaljajući i državnom programu, što su mediji uključini... Što se tiče uzroka oni su heterogeni, postoje muški, ženski, postoje i udruženi, kada i jedan i drugi partner imaju problem, kao i idiopatski, kada se uzrok ne može naći. Kada govorimo o ženskom, recimo javljaju se problemi u ovulaciji, zapušenosti jajovoda, hormonski problemi, problemi vezani za endometriozu, a dešava se da žene sve češće odlažu materinstvo - u emisiji "Zdravo sa Ivanom" objasnila je dr Ana Jeremić, šef Kabineta za embriologiju GAK "Narodni front".

Parovi koji su se borili sa ovim problemom znaju koliko je to teško, oni su možda i prvi koji će istaći da je bitno samo da dete bude "živo i zdravo".

- Kao neko ko je dobio dete iz VTO, mogu samo da kažem neka je živo i zdravo - rekla je jedna Jelena za Telegraf.rs.

Sa njom se složila i Ivana:

- Veliki broj žena i muškaraca u Srbiji ima problem sa neplodnošću ili iz nekog drugog razloga se ne mogu ostvariti kao roditelji, tako da jedino što zanima ljude je da dobiju dete i da je živo i zdravo.

- Nije važno da li se rodio dečak ili devojčica, bitno da je dete živo i zdravo i da izraste u dobru osobu - zaključio je Vladimir.

Svest postoji, ali...

Sve dosada upućuje na to da su ljudi svesni da sam pol deteta ne bi trebalo više da igra značajnu ulogu u roditeljstvu, ipak svedoci smo da su dečaci još uvek "popularniji". O tome da zašto je to tako i da li će se ikada promeniti za Telegraf.rs govorio je sociolog Damjan Petrović.

- Sve zavisi od kulture i načina života. U nekim krajevima, pretežno ruralnim, manifestovanje stereotipa o polu deteta je izraženije. Tamo gde su premoderni obrasci još uvek ostali izraženi. Od davnina je u tradicionalnim društvima bila poznata ta činjenica da imati mušku decu znači produžiti lozu porodice. To znači da sin može da nasledi imovinu, prezime ali i drušveni status koji je ta porodica imala. Ženska deca su u mnogome imala nejednak i ograničen pristup. Imala su inferiorniji položaj u porodici, devojčice su vaspitavane da budu poslušne, a često im nije bilo dozvoljeno da se (u dovoljnoj meri) obrazuju. To su patrijarhalni obrasci ponašanja - rekao je Petrović.

On dodaje i da slika današnjeg društva ipak nije tako crna.

- Naravno, danas u savremenom društvu ljudi razmišljaju i delaju na jedan drugačiji, vrednosno-racionalniji način. Upravo zahvaljujući zakonima o jednakosti muškaraca i žena, danas su ti rodni stereotipi manje zastupljeni nego ranije. Ne kažem da ih nema u određenim društvima i sredinama, anomalije društva uvek postoje i treba ih pratiti, ali je ta praksa danas u znatno manjoj meri izražena. Kada govorimo o želji roditelja za polom deteta, treba napomenuti da savremeno roditeljstvo (novo očinstvo i majčinstvo) danas uglavnom isključuje preferencije o značaju pola deteta. Roditelji danas uglavnom razmišljaju o tome da kada se rodi, dete bude zdravo, što je i normalno razmišljanje. Pol deteta ne igra važnu ulogu. Briga o zdravlju, začeću i održavanjem trudnoće na tome bi trebalo da bude fokus. Parovi/roditelji, ukoliko u savremenom društvu ima takvih, koji nisu zadovoljni polom deteta, treba dobro da razmisle o tome da neki parovi uopšte, nažalost, nemaju prilike da dobiju dete, a bili bi srećni da mogu - objasnio je.

Ipak, istakao je i da sama preferencija određenog pola uslovljava neravnopravnost i vraća nas na početak, stvarajući rizik da dete "neželjenog pola" bude odgajano sa manje ljubavi.

- Sociologija to može posmatrati kroz prizmu postojanja i reprodukcije nejednakog pristupa prema detetu. Ukoliko roditelji ili jedan od roditelja nisu zadovoljni polom deteta, onda postoji sumnja da dete neće dobijati željenu pažnju, odnosno emocionalnu vrednost koju zaslužuje. Sociolog Pjer Burdije bi ovo nazvao simboličkim nasiljem. To može uticati na formiranje primarnog identiteta kod deteta, ali i na primarnu socijalizaciju jer predstave koje stičemo u najranijoj fazi socijalizacije kasnije otežano možemo promeniti. Zato je upravo ta primarna socijalizacija važna za razvijanje i uspešno savladavanje sekundarne socijalizacije u kasnijoj fazi razvoja deteta tokom procesa individuacije i školovanja - istakao je Petrović.

- Ne bih želeo da verujem da to još uvek postoji u Srbiji. Da, to je postojalo u premodernim porodicama, ali danas imamo takozvane nuklearne porodice koje su detecentrične, bez obzira na pol deteta. Dete je dete i ono bi trebalo biti na prvom mestu, bez obzira na pol. Mada, mislim da ipak postoje određeni krajevi u kojima te preferencije i danas postoje. U tom smislu možemo govoriti o razlici ruralno/urbano. Ali u znatno manjoj meri nego što je to bilo u prošlosti - zaključuje Petrović ostavljajući prostor za nadu da će se i to promeniti i da će devojčice jednog dana, u ne tako dalekoj budućnosti, izazivati podjednaku sreću kao i dečaci.

(Telegraf.rs)