Bogoljub Karić: Koliko Srbija zaista ima milijardera?

Pre 2000. godine Srbija nije imala nijednog milijardera. Imala je fabrike, jaku industriju, značajan izvoz i radnike koji su imali siguran posao i zarade, ali ne finansijske oligarhe.

Danas se govori o desetinama, a po nekim procenama analitičara tvrdi se da Srbija ima više milijardera nego znatno razvijenije zemlje poput Japana, Turske ili Poljske, pa čak i više nego pojedine velike industrijske sile.

Preporučujemo

Ako je to tačno, gde su ti ljudi? Ako nije, zašto se takve brojke plasiraju bez ozbiljne provere?

Moje lično uverenje je da Srbija nema sto, već više stotina, možda i blizu hiljadu ekstremno bogatih pojedinaca, ali:

• oni nisu na listama,
• oni nisu javni,
• oni ne objavljuju bilanse,
• oni ne plaćaju poreze i punu cenu državi.

Posle 2000. godine Srbija je izgubila većinu industrije, stavila lance i katance na hiljade fabrika, od kojih su neke bile giganti na evropskom i svetskom nivou.

Time je:

• ostavila milione ljudi bez posla,
• rasprodala državnu i društvenu imovinu u bescenje.

Zvanično, država je od privatizacija prihodovala 2 do 3 milijarde evra. Nezvanično, vrednost privatizovane imovine merila se sa više od 200 milijardi evra. Samo prodaja otetog Mobtela BK Grupe, sprovedena uz policijske kordone, iznosila je blizu dve milijarde evra.

Razlika nije nestala. Razlika je prešla u privatne ruke.

Na tu opštu pljačku, preko Mobtela i drugih kompanija koje su nam zatvorili, dodatno su meni i celoj mojoj porodici naplatili porez na ekstra profit, na nezakonit način, donošenjem lex specialis zakona.

Jedino smo mi Karići platili ceo iznos, a pritom i najveću sumu novca, obračunatu po meri tadašnjih političara i njihovih potreba.

To se u narodu zove korupcija. U ekonomiji, siva ekonomija.

ZAŠTO SE O TOME NE GOVORI?

Nijedna vlast nije sprovela reviziju privatizacije, nije istražila izneti kapital, niti je utvrdila odgovornost.

Bilo je pokušaja utvrđivanja porekla imovine, ali su se oni pretvorili u politički reket.

Umesto da država dobije milijarde, pojedinci na vlasti, inače kreatori tih zakona, postali su lični trezori u koje su uplašeni poslovni ljudi donosili milione, često izvan Srbije i daleko od očiju javnosti.

Zašto?

Zato što su politička i ekonomska elita nastajale u istom procesu.

LISTE KAO DIMNA ZAVESA

Liste najbogatijih nisu laž, ali nisu ni istina. One su fragment stvarnosti, a često i dimna zavesa.

Najbogatiji ljudi Srbije vrlo često:

• nisu javno prisutni,
• nisu na spiskovima,
• nisu poreski vidljivi,
• nisu društveno odgovorni.

Zato je svaka lista, bez odgovora na pitanje kako je bogatstvo nastalo, nepotpuna.

Da zaključim, realna ekonomija stvara bogatstvo za društvo, a siva ekonomija stvara bogatstvo. Za pojedince.

Dok ne otvorimo ozbiljnu javnu raspravu o tranziciji i privatizaciji, govorićemo o bogatima, a živećemo u siromašnoj državi.

Bogoljub Karić

(Telegraf.rs/PR)