ZAKLJUČANE EMOCIJE Prof.dr Bojana Cvejić o ljudima koji osećaju tegobe a nisu fizički bolesni! Ovo je rešenje

Nesanica, glavobolja, bezvoljnost, pad energije, želja za samoćom, samo su neki od signala da vam je potreban razgovor sa stručnjakom. Zbog stresnih situacija ili nerazjašnjenih odnosa iz detinjstva ili tokom odraslog doba, telo u jednim momentu pokazuje znake koji pale crvenu lampicu da pomognete sebi, a kada glasno izgovorite stvari koje su ostale zarobljene negde duboko, tek tada ćete osetiti olakšanje. Koliko je važno brinuti o svom mentalnom zdravlju i kako prepoznati vapaj koji vam telo alarmira, u podcastu Zdravo sa Ivanom odgovore daje, prof.dr Bojana Cvejić, specijalista medicinske psihologije.

Preporučujemo

Ako ste se pitali da li Srbi vode računa o svom mentalnom zdravlju, odgovor je jasan - više nego ikada, objašnjava sagovornica.

- Pre nekih 15, 20 ili 30 godina krili su se od komšija ili svojih najbližih da idu kod psihologa ili psihijatra. Mislim da je sad to čak nekako postalo moderno kad imaš svog psihologa. Imaš tu vrstu svesti o tome da ti pomoć treba, mnogo je lakše. Naravno da vode računa onoliko koliko je to moguće, jer naša tradicionalna kultura kaže izbori se sam, ti si slab ako si bolestan, pobedi to i slično. To čujemo mnogo puta, da čovek pokušava godinama da reši problem sam pre nego što se javi, i dođe onda kada shvati da više ne može bez tuđe pomoći, objašnjava profesorka Cvejić.

Kod nekih ljudi se javlja neobjašnjivo neraspoloženje, nagli skokovi pritiska, ubrzani rad srca, glavobolja, i druge manifestacije, a razlog se ponekad ne krije bolesti već u "zaključanim emocijama".

- Šta se najčešće desi? Čovek ode kod kardiologa, pa kod urologa, pa kod različitih specijalista i tek kada proveri sve, kažu "nisi bolestan, javi se psihologu". Nekada čak neko dođe poprilično uvređen i kaže "meni su rekli da se javim vama". A šta je u stvari osnova svega? Emocije. Znači, najosnovniji deo čitave priče je da smo mi svi izuzetno emocionalna bića. Ako ne naučimo da komuniciramo svojim emocijama, one žele da izađu negde i izađu kroz telo. I ako ih nismo iskomunicirali na način kako bi to trebalo da bude, onda se desi čir na želucu ili povećan krvni pritisak, problemi na koži..., dakle, naše telo nam kaže - progovori!, objasnila je profesorka Cvejić u podcastu" Zdravo sa Ivanom".

Foto: Telegrafrs

Govorite glasno ono što osećate

Tradicionalno gledano muškarci u našoj, ali i u mnogim drugim kulturama su oni koji su jaki, stabilni, prodorni, hrabri, nesalomivi i to se od njih takođe očekuje, ženama je možda lakše da izgovore ono što ih čini ranjivim, objašnjava profesorka. Svakako, sve je individualno, pa samim tim i način na koji komuniciramo o svojim emocijama.

- Tu tradicionalnu ulogu uopšte nije lako pobediti. Zar nismo to videli mnogo puta u roditeljskom vaspitanju, "ti si dečak moraš da budeš jak, nemoj da plačeš, kakav je to način"? A devojčica sme da plače, devojčica sme da bude tužna... Tako da, žene se češće i lakše javljaju, istina je, statistike pokazuju da je najčešći klijent ili pacijent, psihologa ili psihijatra - žena srednjih godina. Ona dolazi po pomoć za sebe, i za svoju porodicu, i za partnera, i za svoje dete, i za nekog drugog, objašnjava profoserka Cvejić.

Kako negativne i neizrečene emocije utiču na naš život, koji je pravi put za razvoj samopouzdanja kod deteta, koliko je važna podrška svakom ljudskom biću, pogledajte u najnovijoj epizodi podcasta "Zdravo sa Ivanom".

(Telegraf.rs)