Veštačka inteligencija u zdravstvu: Dr Ognjen Gudelj otkriva detalje kako se koristi u Srbiji i zašto je važna

Veštačka inteligencija uveliko je prisutna u našoj svakodnevnici. Guglanje bolesti nam nije strano ali ne treba zaboraviti koliko to može biti zbunjujuće, naročito kada ukucate tegobe i dobijete spisak potencijalnih bolesti. Međutim, ukoliko na pravi način koristimo tehnologiju, ona će raditi u našu korist, a posebno ako govorimo o medicini. Veštačka inteligencija je prisutna u zdravstvenom sistemu Srbije, a kako i na koji način, u podcastu "Zdravo sa Ivanom" objašnjava dr Ognjen Gudelj, predsednik Udruženja za primenu veštačke inteligencije u zdravstvu.

Preporučujemo

Kako je dr Gudelj objasnio, veštačka inteligencija je tu kako bi lekarima bila saveznik prilikom dijagnostike ali i tokom izvođenja različitih procedura, te Srbija ima čime da se pohvali.

- Ono što je najbitnije u celoj priči jeste da shvatimo da je nama veštačka inteligencija alat. Znate kako mi lekari gledamo na to, kao na primer kada hirurg gleda skalpel u rukama. Dobar hirurg i skalpel su savršeni, ali ako je skalpel u rukama onog koji je dva puta pogledao na YouTube nešto, taj skalpel ne vredi ništa. E tako i sa veštačkom inteligencijom. Lekarima ona treba da bude najbolji prijatelj, to je kao "kolega" koji nema ni puls, koji ne trepće, koji ne spava i koji je tu. U radiologiji, na primer, da vidi ono što ljudsko oko ne može, ljudsko oko nije programirano da vidi toliko miliona piksela posle 24 sata nespavanja, recimo. Tako da prava svrha veštačke inteligencije leži u jednoj zajednici čoveka i artificial intelligence, odnosno načina da se nauči kako pravilno da se koristi, objasnio je dr Gudelj,

Tokom višečasovnog rada čovek se umori, ljudsko oko ne može da detektuje do najsitnijih detalja sve, te čovek i savremena tehnologija zajedno dolaze do savršenog rešenja. Dobar lekar i veštačka inteligencija kao alat postaju savršeni partneri. Sa primenom AI, lekar će biti rasterećeniji da se posveti više pacijentu, manje birokratiji, a tokom sprovođenja procedura ili dijagnostikovanja šanse za grešku su svedene na nulu.

- Veštačka inteligencija je prilično zaživela u radiologiji, ta količina podataka koji su integrisani, ta mogućnost grešaka koja je svedena na ispod, možemo reći, 0%... To znači brža i bolja dijagnoza za pacijenta, to znači manje posla za lekara, ali ne u smislu da će neko drugi da odradi posao za njega, nego da se neće baviti trivijalnim stvarima, manja administracija. Negde moramo shvatiti da će veštačka inteligencija zapravo vratiti ljudskost medicini, jer ćemo mi lekari više vremena gledati pacijente nego što ćemo gledati ekrane, monitore... To je poenta svega, olakšati i pacijentu i lekaru, objasnio je dr Gudelj.

Foto: Telegraf TV

Svaki mehanički otkucaj srca je matematički signal na osnovu toga nastaje EKG, gde je kardiologija puna signala, dodaje naš sagovornik.

- Kada imate aritmiju, tu imamo datoteku signala i ja kao neko ko je aritmolog i elektrofiziolog koji se generalno bavi aritmijama subspecijalistički, mogu da kažem da ta preciznost, ta sofisticiranost kod softvera, gde u holterima se jasno vidi sa stopostotnom preciznošću ono što nije moglo nekada ni da se nasluti. Mislim da će sledeća godine će možda biti prelomna za te stvari, gde ćemo već videti svi boljitke, jer neće biti listi čekanja, sam proces dolaska do dijagnoze, a kardiologija je toliko odskočila sa veštačkom inteligencijom, da je to zaista važno za pacijente. Zahvaljujući Vladi Republike Srbije, Ministarstvu zdravlja i svima koji se bave ovom sferom, Srbija ima čime da se pohvali, kaže naš stručnjak.

U proteklih 10 godina zdravstveni sistem Srbije je transformisan, od nabavke novih aparata, savemenih aparata, do izgradnji i rekonstrukcija bolnica i kliničkih centara.

- Ono što je činjenica je da imamo jedan ozbiljan zdravstveni sistem, tako da ne možemo da se postidimo pred svetom. Kao lekar siguran sam da mnogo bolje radimo nego što smo radili pre 20 godina, a znam kako je bilo pre 20 godina. Mnogo su kvalitetniji ishodi svih operacija, mnogo se manje čeka, mnogo se preciznije i lakše dolazi do dijagnoze, mnogo su manje stope smrtnosti, tako da sve to ima svoje, objasnio je dr Gudelj.

Druga međunarodna konferencija o primeni AI

Dr Ognjen Gudelj premijerno je najavio drugu međunarodnu konferenciju Mind 2026 (primena veštačke inteligencije u medicini), koja će biti održana 25. 26. 27. septembra u Beogradu.

- Prva je bila iznenađujuće dobra. Stekli smo neko iskustvo, pomogla nam je veštačka inteligencija, mislim da će ovo biti spektakl na naučnoj bazi i da će mnogi biti prijatno iznenađeni, najavio je dr Gudelj.

(Telegraf.rs)