Opet nam kradu sat sna! Pomeranje sata može biti štetno: Da li znate da se spas krije u pravilu iz doba SFRJ

U nedelju 29. marta, kazaljke na satovima pomerićemo sat vremena unapred. Iako nam to donosi duže prolećne večeri, cena koju plaćamo meri se umorom, padom koncentracije i poremećajem bioritma. Dok svetske sile i dalje vode debatu o svrsishodnosti ove prakse, sve glasnije se pominje alternativa koja bi mogla da pomiri nauku i svakodnevicu – takozvano "treće vreme".

Ideja o pomeranju sata nije moderna tvorevina. Još je Bendžamin Frenklin 1784. godine predložio ranije ustajanje kako bi se štedelo na svećama, dok je nemačka carevina 1916. godine prva uvela letnje vreme kako bi uštedela ugalj tokom Velikog rata. Na našim prostorima, u bivšoj SFRJ, ova praksa je postala standard tek 27. marta 1983. godine.

Preporučujemo

Danas, međutim, naučnici upozoravaju da su uštede energije zanemarljive u odnosu na štetu po zdravlje.

Našem organizmu je nekada potrebno i do dve nedelje da se u potpunosti prilagodi na novi ritam. Nesanica, iscrpljenost i varijacije srčane frekvencije samo su neki od simptoma koje osećamo dva puta godišnje, miščjenje je stručnjaka.

Evropska komisija je još 2019. podržala predlog o ukidanju sezonskog pomeranja, ali je pandemija korona virusa „zamrzla“ tu odluku. Srbija, kao i obično, čeka konačan stav EU. Ipak, naš geografski položaj nam ne ide na ruku.

Nalazimo se na krajnjem istoku srednjoevropske zone. Ako bismo izabrali trajno zimsko vreme, mrak bi u letnjim mesecima padao prerano. Ako bismo se odlučili za trajno letnje, neprirodno bismo se odvojili od zone kojoj pripadamo, a deca bi zimi u školu kretala u potpunom mraku.

Uvođenjem radnog vremena koje počinje sat ranije, postigli bismo isti efekat bolje iskorišćenosti dnevne svetlosti, ali bez šoka za organizam koji izaziva veštačko pomeranje kazaljki.

Glavna prepreka ovom "idealnom rešenju" koje predstavlja "treće vreme" koje je u našoj zemlji korišćeno pre 1983. godine je činjenica da su se u poslednje četiri decenije navike stanovništva i radno vreme drastično promenili. Usklađivanje privatnog i poslovnog sektora zahtevalo bi veliku društvenu reorganizaciju, ali bi nam donelo zdraviji i prirodniji ritam života.

Dok čekamo da se „veliki satovi“ u Briselu i Beogradu usaglase, ne zaboravite, ove nedelje spavamo sat kraće.

(Telegraf.rs)