Farmaceutska komora Srbije: Da li je melatonin čudesni hormon sna ili preuveličana priča?

Milioni ljudi širom sveta se svake noći susreću sa problemom da ne mogu da zaspu, zbog čega se sve češće traži rešenje u melatoninu. Ali, šta zapravo znamo o ovom hormonu, da li je zaista efikasan, da li može da se koristi u kombinaciji sa pojedinim lekovima, i ima li razlike u efikasnosti primenjenih doza, objšnjava farmacetikinja Farmaceutske komore Srbije, Kristina Kovačević.

Melatonin je hormon koji naš mozak prirodno luči. Njega proizvodi mala žlezda zvana epifiza (ili pinealna žlezda), smeštena duboko u mozgu. Ona funkcioniše poput unutrašnjeg sata. Kada padne mrak, počinje da luči melatonin i telo dobija signal da je vreme za spavanje. Kada svane, produkcija se smanjuje i budimo se. Dakle, melatonin nije lek koji nas uspavljuje na silu, on samo govori telu da je vreme za odmor, objašnjava farmaceutkinja.

Preporučujemo

Da li melatonin zaista pomaže?

Jedna obimna analiza više studija pokazala je da su osobe koje su uzimale melatonin, u proseku zaspale oko 7 minuta brže, spavale oko 8 minuta duže, i subjektivno ocenile da bolje spavaju u poređenju sa onima koji su uzimali placebo (lažnu tabletu).

- Sedam minuta zvuči malo, ali za nekoga ko sate provodi budnim, i to može biti dragoceno. Melatonin se posebno preporučuje kod jet laga (poremećaja ritma zbog putovanja kroz vremenske zone), kod radnika u smenama i kod poremećaja cirkadijalnog ritma, stanja u kome je unutrašnji sat "poremećeno radi", objašnjava Kvačević.

Cigarete "uništavaju" melatonin

Određeni sastojci u dimu cigareta značajno smanjuje dejstvo melatonina iz suplemenata. Pušenje aktivira određene enzime u jetri koji razgrađuju melatonin mnogo brže nego inače, što znači da tableta koju popijete možda ni ne stigne da deluje kako treba. Zanimljivo je da pušenje ne utiče toliko na melatonin koji telo samo proizvodi, ali suplementarni melatonin onaj iz tablete ili spreja razgrađuje se znatno brže kod pušača.

Suplementi nisu podložni istim standardima kontrole kao lekovi, pa ih je moguće naći i van apoteka, kod različitih proizvođača. Jedno istraživanje koje je analiziralo 31 preparat melatonina pokazalo je da stvarna količina aktivne supstance ponekad može da se razlikuje od one navedene na etiketi. Razlika je išla od toga da tableta sadrži 83% manje od deklarisanog do čak 478% više! To znači da mislite da uzimate 1 mg, a zapravo može biti i 5 mg ili skoro ništa. Upravo zbog toga se preporučuje da birate preparate poznatih proizvođača i da ih kupujete u apotekama, gde vam farmaceut može pomoći da pronađete odgovarajući proizvod.

Osobe sa bolestima jetre ili na dijalizi

Jetra razgrađuje melatonin, pa kod oslabljene funkcije jetre ili kod pacijenata na dijalizi postoji rizik od nakupljanja leka u organizmu. Ipak, dobra vest je da melatonin sam po sebi ne oštećuje jetru, dodaje farmaceutkinja.

Osobe sa autoimunim bolestima

Melatonin stimuliše imunski sistem, što može biti problematično kod bolesti poput reumatoidnog artritisa ili kod pacijenata koji su primili transplantaciju organa. Obavezno se konsultujte sa lekarom.

- Melatonin se generalno dobro podnosi. Pri većim dozama mogu se javiti pospanost tokom dana, mučnina i glavobolja. Dobra vest je da nema dokaza da telo razvija naviku (toleranciju) na melatonin, za razliku od klasičnih tableta za spavanje, ističe Kovačević.

- Ne kombinujte melatonin sa tabletama za spavanje (benzodiazepini, zolpidem), jer to može dovesti do preterane pospanosti. Oprez uz fluvoksamin (lek za depresiju i opsesivno-kompulsivni poremećaj) on usporava razgradnju melatonina, pa mu nivo u krvi može biti neuobičajeno visok.  Melatonin može biti korisna pomoć posebno kod jet laga, smenskog rada i blagih problema sa spavanjem. Nije čudotvorni preparat, ali za razliku od klasičnih lekova za spavanje, nosi manji rizik od zavisnosti. Počnite s najmanjom dozom, pazite na poreklo proizvoda koji kupujete i obavezno se posavetujte sa farmaceutom ili lekarom ako uzimate druge lekove ili imate hronične bolesti. Dobar san nije luksuz, on je osnova zdravlja, zaključuje farmacetikinja Farmaceutske komore Srbije, Kristina Kovačević.

(Telegraf.rs)