Nastavnica iz Pančeva napisala pismo zbog poklona za 8. mart koji je rasplakao Srbiju: "Njihov gest je..."

Iako je od 8. marta prošlo već sedam dana, priče o poklonima i pažnji tog dana i dalje žive. Mnoge žene sa osmehom i toplinom u glasu prepričavaju iznenađenja koja su dobile, dok su nekima upravo ti mali znaci pažnje zauvek ostali urezani u srcu.

Jedna od njih je i Ana Fodor Popović, nastavnica nemačkog jezika i odeljenski starešina u Osnovnoj školi "Sveti Sava" u Pančevu. Dirnuta gestom svojih učenika, koji su joj priredili iznenađenje puno ljubavi i poštovanja, nije mogla da sakrije emocije. Inspirisana tim trenutkom, odlučila je da svoja osećanja pretoči u pismo, iskreno, toplo i puno zahvalnosti.

Preporučujemo

Njegov sadržaj prenosimo u celosti.

"Kad god se približi 8. mart postavlja se pitanje šta kupiti učiteljici ili odeljenskom starešini. U razgovoru sa koleginicama, shvatila sam da svi manje-više osećamo neku vrstu treme pred 8. mart jer ne smatramo da je taj dan nešto posebniji u odnosu na druge, niti da postoji povod za neke velike poklone. Jednom prilikom pričala sam svojim učenicima da bih volela da umesto poklona, ako već žele nešto da kupe, uplate novac u humanitarne svrhe, na primer Azilu za aživotinje ili za nečije lečenje. Tako bih se zaista osećala srećnom i ispunjenom, a sigurna sam da bi se i deca tako osećala. Ove godine moje odeljenje 6-1 iznenadilo me je upravo takvim poklonom. Naime, poklonili su mi uplatnicu na kojoj se nalazi ime i prezime i uplaćena suma novca za lečenje naše sugrađanke, majke troje dece. Ovaj čin me je toliko dirnuo da sam odmah zaplakala. Ovo pokazuje da su učenici, pored znanja koje stiču u školi, razvili i osećaj empatije, solidarnosti i brige za druge, a pre svega je meni ovaj čin dokazao da svoj posao obavljam srcem i posvećenošću. Ovakvi trenuci nas podsećaju da je najlepši poklom upravo ono dobro koje učinimo za nekoga kome je pomoć potrebna. Ponosna sam na svoje učenike jer su pokazali da razumeju koliko je važno pomagati i širiti humanost u našem društvu. Njihov gest je mali korak koji nekome može značiti mnogo, a svima nama služi kao podsetnik da dobrota uvek ima najveću vrednost."

Ovaj gest učenika pokazao je da škola nije samo mesto gde se stiče znanje, već i prostor gde se uče najvažnije životne vrednosti: empatija, solidarnost i briga za druge. Umesto klasičnog poklona, đaci su izabrali da učine dobro delo i tako svojoj nastavnici poklonili nešto mnogo vrednije, a to je dokaz da su izrasli u plemenite i saosećajne mlade ljude. Upravo takvi trenuci potvrđuju da su najveći darovi oni koji dolaze iz srca i koji nekome zaista mogu promeniti život.

(Telegraf.rs/Zdravo Pančevo)