"Pozdrav predaka" i "babini jarčići": Ovo su narodna verovanja Srba o snegu u martu

Iako su prvi vesnici proleća već stigli, nebo nad Srbijom je imalo druge planove. Sneg u martu, u narodu poznat kao "babini jarčići", ponovo je došao kao iznenađenje. Ovo nije samo meteorološki fenomen, već duboko ukorenjen kulturološki simbol koji već vekovima u srpskom narodu pravi balans između straha od nerodne godine i nade u preporod prirode.

Kožuhi Baba Marte

Kada pahulje zaveju rascvetale pupoljke, u narodu se ponovo čuje rečenica: "Baba Marta istresa svoje gunje". Prema zapisima čuvenog etnografa Špire Kulišića u "Srpskom mitološkom rečniku", lik Baba Marte predstavlja personifikaciju same prirode u prelaznom periodu između zime i proleća. Ona je ćudljiva, nepredvidiva i, prema predanju, lako uvredljiva starica koja svojom srdžbom vraća zimu onda kada smo mislili da je konačno iza nas.

Preporučujemo

Foto: Tanjug/Mirjana Mitrović

Međutim, iza ove slikovite metafore krije se vekovno iskustvo opstanka.

Kako navodi Veselin Čajkanović, najveći autoritet za srpsku religiju i mitologiju, ovakva verovanja nisu bila puko sujeverje, već "narodni sistem upozorenja". Martovski mraz i sneg bili su ključni signali seljacima da ne izgone stoku prerano na pašu i da ne troše poslednje zalihe ogreva, jer priroda još uvek nije "prelomila" u korist proleća.

"Bolje zmija nego martovsko sunce"

Iako savremeni voćari strepe od martovskog snega zbog mraza koji može uništiti rod, stara narodna mudrost, zabeležena u zbirkama Vuka Stefanovića Karadžića, nudi drugačiju perspektivu. Izreka "Bolje da te zmija ujede, nego martovsko sunce ogreje" sugeriše da je rano buđenje vegetacije zapravo opasnije od snežnog pokrivača.

Sneg u martu, prema rečima stručnjaka iz Etnografskog instituta SANU, često je viđen kao "blagoslov u senci". On deluje kao prirodni izolator koji štiti ozime useve od naglih temperaturnih padova.

Tekstovi u starim narodnim kalendarima (tzv. Koledarima) sugerišu da vlažan mart najavljuje rodnu godinu za žito, što je u agrarnom društvu bila granica između gladi i blagostanja.

Foto: Facebook/Milan Petrovic

Od Zadušnica do Mladenca

Duhovni sloj martovskog snega posebno je izražen u periodu oko praznika Mladenci (22. mart). Etnolozi beleže da se sneg u ovom periodu u nekim krajevima Srbije tumači kao "pozdrav predaka". Veruje se da duše umrlih, koje prema staroslovenskoj mitologiji borave u "donjem svetu" tokom zime, na krilima martovskog vetra i snega dolaze da provere da li je svet spreman za novi životni ciklus.

Lekcija o strpljenju

Danas, u eri klimatskih promena, sneg u martu nas često iznenadi, ali nas i podseti na krhkost našeg odnosa sa prirodom. Bilo da ga zovemo "goveđim snegom" ili "babinim jarčićima", on ostaje podsetnik na to da se proleće ne dobija na poklon, već da se na njega, baš kao i u legendama o Baba Marti, mora strpljivo sačekati.

Dokle god se budemo osvrtali ka nebu s mešavinom straha i divljenja, zapisi Kulišića i Čajkanovića biće aktuelniji od bilo koje digitalne prognoze. Jer, martovski sneg nije kraj zime - on je njen poslednji, dostojanstveni naklon.

(Telegraf.rs)