Dunja kroz cilj prošla krvava, ali nasmejana: Subotičanka trčala kroz katakombe Petrovaradina po mrklom mraku

Među zidinama Petrovaradina održana je ne tako tipična trka koja je ponovo "oživela" mračne katakombe ove tvrđave. One su opet zasijale, jer je kroz njih protrčalo čak 800 takmičara, među kojima je i nasmejana Dunja Brcanski iz Subotice.

Trka puna prepreka, neizvesnosti, ali i straha, održana je po mrklom mraku na mestu gde ljudska noga ne kroči baš svakog dana. Međutim, ovi hrabri ljudi puni života odlučili su da pomere svoje granice i zakorače tamo gde ne znaju šta ih čeka.

Preporučujemo

I lepa Đunja je bila među njima u trci na šest kilometara kroz najmističnije delove tvrđave. Izvidila je sve podzemne tunele, prešla preko svih starih bedema, nizbrdica, kamenja, vlažne trave... Iako veoma mlada, pokazala je izvanrednu snagu, spretnost i mentalnu izdržljivost. Ali kada je prošla kroz cilj, sa širokim osmehom na licu, kolena i dlanovi bili su joj krvavi. Jedna prepreka je pokušala da je zaustavi, ali je ustala i nastavila dalje – do cilja, baš onako kako to čine pravi pobednici. Došla je iz Subotice kako bi pomerila granice, svoje granice, kako bi sebi zadala novi izazov, i opet, uspela je.

- Ovo je za mene bio jedan jako, jako veliki izazov, ali ništa novo, jer se ja ovim bavim već sigurno dve godine. Poručila bih svim devojkama i momcima da nemaju predrasude i da nemaju strah, da se toga oslobode i da se upuste u jednu novu avanturu, jer ovo je za mene možda jedan od najvećih užitaka - poručila je Dunja reporterima Telegrafa, koji su bili na licu mesta i pratili svaki deo trke i na cilju čekali ove hrabre ratnike.

Kako je rekla, budite spremni i na loše stvari, jer upravo je u tome čar pobede. Dunja možda nije pobednik trke, ali je pobednik svoje bitke.

- Naravno da ima i loših stvari, ali one su u manjini. Bilo je, naravno, i katakombi i prepreka koje su bile veoma izazovne, kao ona strma nizbrdica na kojoj sam pala, što se i da primetiti – kroz smeh nam priča pokazujući krvave, izgrebane dlanove i noge i nastavlja:

- Ali ni to mi nije predstavljalo nikakav problem da nastavim još jače i da se nadam nekom plasmanu. Navikla sam da budem na postolju, što ne znači da ću biti i ovaj put, ali sam dala svoj maksimum – rekla nam je ova simpatična devojka koja je pozvala i mlade i starije da se oprobaju u nečemu novom.

Svaki metar kojim su oni prošli nosi deo istorije, a dok su nosili čeone lampe na glavama, mogli su da vide samo ono što je ispred njih. Upravo u tom nepoznatom što se nalazilo oko njih čučao je taj adrenalin koji je pojačavao svaki pokret i otkucaj srca. Bila je to sjajna Invictus Challenge trka na Petrovaradinskoj tvrđavi koja je tradicionalno otvorila sezonu.

(Telegraf.rs)