Forum "Stres u zdravlju i bolesti" u Beogradu okupio stručnjake iz regiona i inostranstva

U Beogradu se održava dvodnevni forum "Stres u zdravlju i bolesti" koji organizuje Institut za mentalno zdravlje kako bi se pružilo što bolje razumevanje koncepta stresa i njegovih uticaja na mentalno i telesno zdravlje i razmotrile opcije za unapređenje prevencije, dijagnostike i tretmana poremećaja u vezi sa stresom.

Forum je, u Jugoslovenskoj kinoteci, okupio predavače iz zemlje, regiona i inostranstva, koji su u okviru plenarnih predavanja, simpozijuma, panel diskusija i okruglih stolova, razmenjivali iskustva iz te oblasti i razgovarali o inovativnim metodama i saradnji.

Preporučujemo

Doktorka Bojana Pejušković iz Instituta za mentalno zdravlje rekla je da je ovogodišnji forum, koji se održava 16. i 17. aprila, organizovan povodom 63. rođendana Instituta.

"Imamo predavače iz zemlje, iz inostranstva. Profesor Erik Vermeten iz Holandije držao je predavanje, vrlo zanimljivo, o tretmanu posttraumatskog stresnog poremećaja MDMA-om, juče je bila profesorka Maraziti iz Italije. Ovde su naše kolege iz Zagreba, Skoplja, Sarajeva, iz Crne Gore i iz svih naših centara u Srbiji: Niš, Kragujevac, Novi Sad i naravno Beograd", navela je Pejušković.

Govoreći o glavnim porukama sa skupa, doktorka je istakla da je ključno za svakog čoveka da nauči da se nosi sa stresom i da ga ne doživljava kao nešto nužno loše.

"Ukoliko stres potraje, onda ostavlja posledice i na mentalno i na fizičko zdravlje. U tom kontekstu danas imamo sesiju 'Stres i kardiovaskularne bolesti', 'Stres i dijabetes melitus', 'Stres i osteoporoza' i 'Stres i karcinom'", istakla je Pejušković i dodala da je reč o jako izazovnim temama.

Doktorka je naglasila da je u borbi protiv stresa najvažnija edukacija kako lekara, tako i ljudi koji treba da se informišu i blagovremeno potraže pomoć.

"Što se što bolje razumemo u nešto, možemo lakše da pomognemo. Važno je podizati nivo svesti ljudi jer vrlo često nismo svesni da su neke raniji negativni događaji u životu i neka traumatska iskustva ostavila posledice i do današnjeg dana i prouzrokovale posledice poput depresije ili drugih oboljenja", rekla je Pejušković.

Klinički psiholog Instituta za mentalno zdravlje Snežana Mrvić rekla je za Tanjug da je stres individualni koncept i da pogađa ljude u svim starosnim dobima.

"Ono što je stresno adolescentu, u nekom periodu koji je sam po sebi vrlo buran i tranzitoran, neće biti stresno nama malo starijima i obrnuto. To sve zavisi od faze životne koju prolazimo, s kakvim izazovima se susrećemo i naravno tu je taj faktor ličnosti, odnosno naš kapacitet za rezilijentnost i otpornost", navela je Mrvić.

Na pojavu stresa, kako navodi, utiču različiti spoljni faktori.

"Tako da zavisi, kod mladih stresni okidač može biti i ispit. Može da bude specijalistički ispit, može da bude kontrolni u školi. Kod odraslih to može da bude nešto malo drugačije u smislu egzistencijalna pitanja, ali u jednoj i u drugoj uzrasnoj grupi, u tom trenutku je to jedan od da kažemo veoma izazovnih i stresnih momenata. Tako da na kraju sve zavisi od toga kako se nosimo sa stresom, kako ćemo ga prevazići i koliko ćemo biti rezilijentni", ukazala je Mrvić.

Naglasila je da je od presudnog značaja za sprečavanje bolesti čiji je uzrok stres da se ljudi blagovremeno prepoznaju da imaju problem i obrate se za stručnu pomoć.

"Pre svega je značajna svest da mi možemo da priznamo da nam je potrebna pomoć, da ne možemo sve sami. Kako je rekao Ivo Andrić: 'Mučno je ono što nam se događa, ali nismo sami u tome'. Tako da je vrlo važno da mi koji se bavimo mentalnim zdravljem destigmatizujemo probleme mentalnog zdravlja i da nekako pružimo vetar u leđa tim ljudima da mogu da se jave za pomoć, jer pomoć postoji", zaključila je Mrvić.

(Telegraf.rs/Tanjug)