Predsednica ENQA u istorijskoj poseti NAT-U

Hodnici Palate Srbija postali su epicentar najvažnijih razgovora o budućnosti srpskog obrazovanja u poslednjih nekoliko godina. U okviru svoje intenzivne, četvorodnevne posete Srbiji, predsednica Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA), prof. dr Danijela Kristina Giculika, stigla je kao ključna figura koja treba da motiviše Srbiju da iznova zauzme svoje mesto na mapi najkvalitetnijih obrazovnih sistema Evrope.

Njena poseta nije samo protokolarna. Ona predstavlja kulminaciju napora da se Nacionalno akreditaciono telo (NAT) vrati u punopravno članstvo ENQA-e, status koji je Srbija ranije imala, ali je u međuvremenu ostala bez njega. Za studente i profesore naše zemlje, ovo je sudbinski trenutak: povratak u "elitnu ligu" znači da će diploma stečena u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu imati istu težinu i prohodnost kao ona iz Pariza ili Berlina.

Prof. dr Giculika je tokom današnjih sastanaka sa svim ključnim akterima (tzv. stejkholderima) naglasila da je osiguranje kvaliteta proces koji zahteva konsenzus čitavog društva. Ona je naglasila da jubilej od 20 godina akreditacije u našoj zemlji nije samo broj, već dokaz kontinuiteta.

"Imati već 20 godina sprovođenja procedura osiguranja kvaliteta u zemlji je, naravno, veoma važno. To pokazuje nivo zrelosti, to znači da postoji iskustvo sa svim tim procedurama. Dakle, to je veoma dobra osnova na kojoj se može graditi kako bi se sistem dalje razvijao", istakla je Giculika, ali se odmah osvrnula i na bolnu tačku - gubitak punopravnog članstva.

"Agencija je u prošlosti radila u skladu sa ESG standardima, ali prethodna revizija je pokazala da to više nije slučaj, pa su izgubili ovo priznanje. Ipak, iz onoga što sam čula od kolega, oni su zaista veoma odlučni da postignu taj cilj u budućnosti. Naša uloga kao asocijacije je da ponudimo prilagođenu podršku, jer svaka zemlja ima svoj specifičan kontekst", dodala je.

Istakla je da NAT više nije sam na ovom putu.

"U Evropskom prostoru visokog obrazovanja osiguranje kvaliteta se zasniva na uključivanju svih zainteresovanih strana. Te strane mogu imati različite perspektive, a sistem mora biti sposoban da postigne dogovor o tome šta kvalitet obrazovanja znači u jednoj zemlji. Zato mi je drago što je agencija uspela da organizuje sastanke sa svima: od studenata i poslodavaca, pa sve do Ministarstva prosvete i premijera", izjavila je Giculika, naglašavajući širinu ove misije.

Predsednica ENQA-e je posebno naglasila da cilj njene posete nije puka kontrola, već partnerski odnos u izgradnji kapaciteta.

"Naš cilj je da okupimo agencije kako bismo podstakli razvoj sistema. NAT je pridruženi član, oni su posvećeni našim aktivnostima i aktivni su u međunarodnoj zajednici. Mi smo tu da ponudimo prilagođenu podršku, jer svaka zemlja ima svoj kontekst i specifičnosti. Cilj nam je da agenciju što više približimo uspešnoj reviziji, a to ne možete uraditi drugačije nego dolaskom ovde i direktnim razgovorom sa ljudima", istakla je.

Direktor NAT-a, Nebojša Zdravković, dočekao je evropsku delegaciju s jasnim rezultatima, naglašavajući da je ova poseta, koja se prvi put dešava u istoriji Srbije, jasan signal da su reforme prepoznate.

"Ova poseta nam je izuzetno značajna i ona nam je praktično vetar u leđa da vidimo gde smo stigli. Nijedan predsednik ENQA-e do sada nije došao u zvaničnu posetu Srbiji, i to je najbolji vid podrške za unapređenje standarda, jačanje transparentnosti i uvođenje nezavisnih tela poput Komisije za žalbe. Na odličnom smo putu i verujem da ćemo u narednih godinu dana ponovo biti punopravni član", rekao je Zdravković.

On je upotrebio i upečatljivu metaforu kako bi objasnio šta za Srbiju znači evropski pečat kvaliteta.

"To je kao kad imate dobra kola, ali nemate znak Porše-a. Punopravno članstvo u ENQA je taj znak na našem visokom obrazovanju - dokaz da su ispunjeni najstroži standardi. Mi smo već postali član Svetske zajednice medicinskog obrazovanja, što pokazuje da smo sposobni za najveće domete”, rekao je.

Predsednik Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK), Predrag Mirković, objasnio je da se suština akreditacije iz korena menja. Više nije dovoljno samo ispuniti tehničku formu, već se meri stvarni kvalitet znanja.

Novi standardi za akreditaciju u visokom obrazovanju koji stu stupili na snagu 6. februara ove godine, su se fokusirali na ishode učenja, kompetencije i potrebe tržišta rada. Ranije smo bili koncentrisani na formu, ali sada u centru studiranja mora biti student i ono što je merljivo.

"Visoko obrazovanje mora da odgovori na brzinu kojom se svet menja, a mi kroz postupak akreditacije inovaciju programa činimo mogućom", naglasio je Mirković.

Jedan od ključnih stubova reforme je i pravna sigurnost visokoškolskih ustanova. Bojan Bojanić, zamenik predsednika Komisije za žalbe NAT-a, ističe da je uvođenje ovog tela donelo preko potrebno poverenje u sistem.

"Uspostavljanje samostalnog organa je institucionalno zaokružilo sistem NAT-a. Time su visokoškolske ustanove dobile priliku da se, u slučaju nezadovoljstva, obrate potpuno nezavisnom telu. Od uspostavljanja komisije, postupci se završavaju mnogo brže, a mi smo načelo zakonitosti stavili u prvi plan. Student koji upisuje fakultet sada može biti siguran da ta ustanova zaista ispunjava sve što je potrebno", objasnio je Bojanić.

Tokom danšnje agende posebno važan deo bio je sastanak sa predstavnicima studenata. Margareta Smiljanić, predsednica SKONUS-a, istakla je da je učešće mladih u ovim procesima ključno za realnu sliku obrazovanja.

"Od studenata ne možete imati bolje evaluatore programa. Nama je izuzetno važno da možemo sa predsednicom da razgovaramo o učešću studenata u akreditaciji, jer mi dajemo input o tome šta je potrebno korigovati kako bi naše znanje bilo validirano na pravi način. Studenti treba da budu jednaki partneri u podizanju kvaliteta", rekla je Smiljanić.

Njen kolega, Rafet Alić iz rektorata DUNP-a, dodatno je pojasnio zašto je evropski standard bitan za "običnog" studenta.

"Usaglašavanje standarda sa evropskim prostorom daće svršenim studentima veću mogućnost pristupa tržištu rada. To diže nivo našeg obrazovanja u očima cele Evropske unije. Zahvaljujući sadašnjoj upravi NAT-a, učešće studenata je podignuto na još viši nivo, što direktno omogućava lakšu prohodnost naših diploma van granica zemlje", pojasnio je Alić.

Jedno je sigurno, nakon razgovora prof. dr Danijele Kristine Giculike sa svim stejkholderima opšti utisak u Palati Srbija jeste da je država preduzela sve neophodne korake. Intenzivni razgovori sa stručnjacima, studentima i predstavnicima privrede pokazali su da Srbija više ne želi da bude na margini evropskih obrazovnih procesa.

Drugi dan posete biio je jako intenzivan jer su u Palati Srbija organizovani sastanci predsednice ENQA sa menadžmentom NAT-a, Komisijom za akreditaciju i proveru kvaliteta NAT-a (KAPK), Komisijom za žalbe NAT-a, sa Studentskom Konferencijom univerziteta Srbije (SKONUS), sa Studentskom konferencijom akademija strukovnih studija Srbije (SKASSS), potom sa Agencijom za kvalifikacije, Kancelarijom za dualno obrazovanje i nacionalni okvir kvalifikacija i sa Privrednom komorom Srbije. Sastanci su započeli rano ujutru i trajali do kasnih večernjih sati.

Trećeg dana posete, danas, 6. maja, biće organizovani sastanci predsednice ENQA i menadžmentom NAT-a sa predsednikom Vlade Republike Srbije, ministrima u vladi Republike Srbije, predsednicom Skupštine Republike Srbije, predstavnicima najvišeg rukovodstva visokoškolskih ustanova.

Evropska delegacija otići će sa slikom sistema koji je sazreo i koji je, prema rečima predsednice ENQA-e, odlučan da dostigne svoj cilj. Za srpsko visoko obrazovanje, ovo je početak nove ere u kojoj se kvalitet više ne podrazumeva, već se svakodnevno dokazuje po najstrožim evropskim pravilima.

(Telegraf.rs)