Beograđanin doživeo infarkt u 35. godini: Trenirao, bio fizički aktivan, ali nije znao da ima OVAJ problem

Infarkt miokarda (srčani udar) sve je češći kod relativno mladih ljudi koji su gojazni, pušači i nemaju fizičku aktivnost. Međutim, ono što iznenadi mnoge je kada fizički aktivan čovek, koji na prvi pogled deluje zdravo, doživi infarkt miokarda. Razlog je povišen holesterol, za koji mnogi ne znaju da im stvara problem u organizmu i isključivo ga povezuju s gojaznošću.

Dakle, oni koji imaju roditelje koji su u tridesetim ili četrdesetim godinama doživeli srčani udar, moraju da znaju da postoji opasnost da su genetski nasledili loš metabolizam i da možda imaju povišen holesterol koji im u određenom momentu može napraviti problem. Savet lekara je da svake godine proveravaju krvnu sliku, ali i da obave kardiološke preglede.

Preporučujemo

Prof. dr Petar Otašević, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", objasnio je u podcastu "Zdravo sa Ivanom" kako mnogi upadaju u ovaj problem, uporno ignorišući genetiku i potencijalnu opasnost.

- Holesterol ne boli. To je ono što zavarava ljude – oni se osećaju dobro, vežbaju, treniraju, u punoj su snazi, a onda se desi problem s kojim se ne smemo šaliti. Povišen holesterol ne boli, vi ne znate da imate povišen holesterol sve dok se ne dogodi tako drastična situacija. Opet se vraćam na ovog mladog čoveka – njegov holesterol je praktično bio dva i po puta veći nego što je normalno. On uopšte nije bio gojazan, ali je imao taj nasledni faktor i nije znao da ima povišen holesterol. Čovek potpuno aktivno živi, vežba, trenira, međutim, ako imate puno holesterola koji cirkuliše u vašem organizmu, on se lepi za zidove krvnih sudova, pravi aterosklerotske plakove, i kada ti plakovi puknu, dolazi do potpunog začepljenja – krv ne može da teče kroz krvni sud, i srce nema dovoljno kiseonika – objasnio je profesor Otašević u podcastu "Zdravo sa Ivanom", koji se emituje na portalu Telegraf.rs, ponedeljkom od 19 časova.

Loš holesterol (LDL)

Loš holesterol (LDL) predstavlja ozbiljan faktor rizika za razvoj ateroskleroze, jer bolest krvnih sudova nastaje upravo zbog taloženja lošeg (LDL) holesterola i kalcijuma, te dolazi do stvaranja krvnog ugruška unutar krvnog suda ili srca, koji delimično ili potpuno blokira protok krvi.

Takođe, treba obratiti pažnju na nalaz kalcifikata u zidovima koronarnih arterija, koji predstavlja loš prognostički znak. Što je više kalcifikata, smanjuje se elastičnost arterijskih krvnih sudova i povećava mogućnost smrtnog ishoda od neželjenih kardiovaskularnih događaja. Savet je prevencija, praćenje, redovna kontrola krvne slike i kardioloških pregleda, naročito kada su genetski faktori u pitanju.

Ukoliko se radi o gojaznoj osobi koja nema fizičku aktivnost, ima neregulisan krvni pritisak, pušač je i generalno ima loše životne navike, sve to dovodi do pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja. Savet je kontrola, poseta kardiologu i promena stila života.

Simptomi infarkta

Kada nastupi infarkt, javlja se bol u sredogruđu, koji je karaktera stezanja, pečenja i velike težine na grudnom košu, širi se ka vilici, ka levoj ruci i traje najmanje nekoliko minuta. Ukoliko imate infarkt, bol traje više od 20 minuta, nažalost, tako uglavnom biva, i u tim situacijama treba odmah pozvati Hitnu pomoć, objasnio je profesor Otašević u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Važno je ne paničiti već odmah reagovati kako bi se utvrdilo o čemu se tačno radi, jer bol u sredogruđu javlja se iz nekoliko razloga, te srećom ne predstavlja svaka tegoba ovog tipa srčani udar.

(Telegraf.rs)