TRI glavna saveta kardiologa tokom letnjih vrućina: Ukoliko ne pijete dovoljno vode može doći do OVOG problema

Tokom leta dolazi do variranja krvnog pritiska, te je neophodno voditi računa o hidrataciji organizma, ali je ponekad potrebno i korigovati terapiju, savet je stručnjaka. Nije retkost da krvni pritisak u ovo doba godine naglo pada kod određenog broja ljudi, bilo da imaju terapiju ili ne, te je važno pratiti savete lekara.

Univerzalni savet stručnjaka je: ne izlazite u najtoplijem delu dana, ukoliko pak morate, ponesite sa sobom flašicu vode, slanu grickalicu i obavezno zaštitite glavu kapom. Za one koji imaju propisanu terapiju, savet je ne preskakati je, već korigovati dozu ukoliko za to postoji potreba.

Preporučujemo

Ekstremni vremenski uslovi mogu predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje, a naročito kod onih koji su posebno osetljivi na visoke temperature, kao što su mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i osobe koje boluju od različitih hroničnih bolesti (bolesti srca i krvnih sudova, respiratornih oboljenja, dijabetesa...), apeluju iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Preporuka je da se redovno pije negazirana voda i niskokalorična pića bez kofeina, alkohola i šećera, kako ne bi izazvali veću dehidraciju. Takođe, da se jedu češći i manji obroci, lagani.

"Pokušajte da rashladite prostorije u kojima boravite, naročito ukoliko u njima borave deca, trudnice, osobe starije od 60 godina, kao i osobe sa hroničnim zdravstvenim tegobama. Temperatura u ovim prostorijama ne bi trebalo da prelazi 30 stepeni u toku dana, odnosno 24 u toku noći. Ukoliko se koriste klima-uređaji, temperatura ne treba da bude niža od 7 stepeni u odnosu na spoljnu", apeluju iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Šta se dešava u organizmu kada su velike vrućine

Dr Danijela Drašković, kardiolog sa Instituta "Dedinje", bila je gost podcasta "Zdravo sa Ivanom" i tom prilikom objasnila kako letnje vrućine utiču na srce i zašto ne bi trebalo da pijemo hladnu vodu iz frižidera.

"Sa širenjem krvnih sudova dolazi do pada krvnog pritiska, pa se pacijenti osećaju loše, osećaju glavobolje, vrtoglavice, malaksalost... Sa gubitkom elektrolita dolazi do poremećaja u srčanom radu, javljaju se aritmije, pa pacijenti osećaju preskakanje u srčanom radu, tahikardije, ubrzani srčani rad, dolazi do nesvestice, vrtoglavice, pa čak i do gubitka svesti.", objasnila je Drašković u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Kako je istakla, ukoliko se ne unosi dovoljna količina vode, krv postaje gušća, sklona trombozama i stvara se rizik za povećan srčani infarkt. Takođe je pomenula da bi mnogi da se rashlade i tada posegnu za hladnom vodom iz frižidera, što je greška.

"Hladna voda iz frižidera tokom letnjih dana – ne nikako. Ne smemo da unosimo u organizam previše rashlađenu vodu, voda mora da bude na sobnoj temperaturi. Hladna voda može da izazove spazam želuca, može da izazove mučnine, povraćanje, bolove u želucu. Takođe, vodite računa kada je napolju toplo koliko ćete rashladiti prostoriju u kojoj boravite, jer možete da doživite temperaturni šok kada napravite veliku razliku sa klimom", objasnila je kardiolog.

Gostovanje dr Danijele Drašković možete pogledati u videu – Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

Visoke temperature ne pogoduju hroničnim bolesnicima

Poseban apel upućen je osobama koje su izložene direktnom dejstvu sunčevih zraka, poput onih koje vežbaju ili rade na otvorenom, ali i svima koji rade u neadekvatno provetrenim i nedovoljno rashlađenim prostorijama.

"Negativni efekti izloženosti visokim temperaturama i sunčevom zračenju po naš organizam su brojni. Visoke temperature mogu da pogoršaju respiratorne tegobe kod hroničnih bolesnika, pre svega onih koji boluju od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, ali mogu da imaju negativan uticaj i na disajne puteve kod male dece. Mogu dovesti do bronhospazma (grčenja mišića disajnih puteva), nadražajnog kašlja i otežanog disanja", navodi se u saopštenju Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Kako će toplotni talas trajati u narednih deset dana, potrebno je obratiti pažnju na svoj organizam.

Nagle promene: Vruće - hladno

Nagle promene temperature, kao što je nagli ulazak iz toplog okruženja u rashlađenu prostoriju ili u hladnu vodu, mogu dovesti do srčanog udara.

"Ako je temperatura vazduha slična temperaturi tela, ono se hladi isparavanjem, što može dovesti do promene srčanog ritma i izazvati dehidraciju i grčeve, a gubitak tečnosti može uticati na funkciju bubrega i pojačano nakupljanje minerala iz urina i izazvati stvaranje kamena u bubregu. Boravak na visokim temperaturama i posledično znojenje može brzo iscrpiti telesne tečnosti, što dovodi do dehidracije. Simptomi dehidracije uključuju žeđ, suva usta, slabost, umor, vrtoglavicu i poteškoće u koncentraciji, a teška dehidracija zahteva medicinsku pomoć", navodi se u saopštenju.

Toplotni udar

Hipertermija (pregrevanje organizma) je stanje kod koga telesna temperatura raste iznad normalnih vrednosti. To može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su toplotna iscrpljenost ili toplotni udar.

"Toplotni udar je veoma ozbiljno stanje koje se javlja kada se telo ne može efikasno ohladiti. Simptomi uključuju visoku telesnu temperaturu, obilno znojenje, vrtoglavicu, mučninu, glavobolju i ubrzan puls. Toplotni udar zahteva hitnu medicinsku pomoć", navodi se u saopštenju  GZJZ i dodaju da kada je vrućina treba izbegavati izlaganje direktnom suncu u periodu od 10 do 17 časova (naročito deca, trudnice, stariji, srčani bolesnici), a ukoliko građani budu napolju, treba da budu u hladu.

Preporuka je takođe da se nosi lagana, široka odeća od prirodnih materijala, kao i šešir sa širokim obodom ili kapa i naočare za sunce sa UV zaštitom.

(Telegraf.rs)