GORI NEBO I ZEMLJA: Danas je najtopliji dan, čuvajte se TOPLOTNOG UDARA, stručnjaci izdali jasne savete

Prema prognozi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), u Srbiji se danas očekuje pretežno sunčano i izuzetno toplo vreme, koje će doneti prave tropske uslove u sve krajeve zemlje. Ovako intenzivan toplotni talas značajno povećava rizik od dehidratacije, sunčanice i toplotnog udara.

Maksimalne dnevne temperature u pojedinim mestima dostići čak i kritični četrdeseti podeljak. Zbog ovako ekstremnih meteoroloških uslova i visokog indeksa UV zračenja, nadležne službe apeluju na građane da maksimalno smanje boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana.

Preporučujemo

Ekstremni vremenski uslovi mogu predstavljati ozbiljan rizik po zdravlje, a naročito kod onih koji su posebno osetljivi na visoke temperature, kao što su mala deca, starije osobe, trudnice, osobe sa prekomernom telesnom težinom, kao i osobe koje boluju od različitih hroničnih bolesti.

Simptomi toplotnog udara

Kada se organizam nađe na udaru ekstremnih temperatura poput ovih, telo pokreće mehanizme termoregulacije kako bi odbranilo unutrašnje organe od pregrevanja. Da bi se oslobodilo viška toplote, mozak šalje signal srcu da pumpa brže, dok se krvni sudovi šire usmeravajući krv ka površini kože, što stvara ogroman pritisak na kardiovaskularni sistem.

Istovremeno, aktiviraju se znojne žlezde, međutim, kroz obilno znojenje telo ubrzano gubi vodu i elektrolite, što vodi ka dehidrataciji i padu krvnog pritiska. Ukoliko izloženost vrelini potraje, ovi odbrambeni mehanizmi otkazuju, telo gubi sposobnost hlađenja, temperatura unutrašnjih organa opasno raste iznad 40°C, a usled nedostatka tečnosti i kiseonika dolazi do vrtoglavice, mučnine i direktnog oštećenja vitalnih sistema, što na kraju kulminira toplotnim udarom.

Takođe, i Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je, povodom najavljenog toplotnog talasa, preporuke za zaštitu od ekstremno visokih temperatura.

Preporuka je da se izbegavaju naporni fizički poslovi i treninzi, da se na otvorenom nosi lagana odeću svetlih boja, šešir ili kapa sa širokim obodom, naočare za sunce i da se nanosi krema sa zaštitnim faktorom (30+) pola sata pre izlaganja.

Razlika između spoljne temperature i klimatizovanog prostora ne bi trebalo da bude veća od 7 do 10 stepeni kako bi se izbegao temperaturni kolaps, a umesto klima uređaj mogu se okačiti vlažni čaršavi na otvorene prozore da bi se rashladi vazduh.

Uzimajte dovoljno tečnosti

Kada je reč o ishrani i hidrataciji, ključno je unositi 8 do 10 čaša vode dnevno, dok alkohol, kafu, energetske, gazirane i previše hladne napitke treba izbegavati. Jelovnik bi trebalo da se sastoji od laganih obroka sa dosta svežeg voća i povrća, nasuprot teškoj, prženoj i preslatkoj hrani sa visokim sadržajem proteina, uz povećan oprez pri čuvanju namirnica zbog rizika od trovanja na visokim temperaturama.

Na kraju, izuzetno je važno prepoznati simptome toplotnog udara, ukoliko osoba izgubi svest i ima suvu i toplu kožu, neophodno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Oprez sa decom

Iako vlada mišljenje da su hronični bolesnici i stariji sugrađani u najvećem riziku, vodeći srpski pedijatar, dr Saša Milićević, upozorio je da su najmlađi zapravo najugroženija grupa jer njihov termoregulacioni sistem nije potpuno razvijen, te telo ne reaguje na ekstremno visoke spoljne temperature na adekvatan način.

Zbog toga se mališani izuzetno brzo zagrevaju, pa je svega 15 minuta na suncu dovoljno za razvoj teškog stanja i toplotnog udara.

Lekar striktno savetuje da se bebe u prvih šest meseci uopšte ne izlažu suncu niti vode na more, dok bi starija deca morala da borave u zatvorenom prostoru u periodu od 10 do 17 časova. Roditelji bi trebalo da izbegavaju opasnu praksu pokrivanja kolica pelenom, jer se time zaustavlja strujanje vazduha i stvara smrtonosni "efekt rerne", a najstrože je zabranjeno ostavljanje dece same u parkiranim automobilima, gde unutrašnjost vozila postaje usijana za samo nekoliko minuta. Takođe, česta greška je i prekomerno rashlađivanje prostorija ili automobila klimom, što zbog naglih promena temperature izaziva ogroman šok za dečiji organizam i vodi ka prehladama.

Za adekvatnu negu tokom vrelih dana ključni su lagana garderoba i intenzivna hidratacija, pa se za bebe preporučuje unos od 150 mililitara vode po kilogramu telesne mase, koja se dojenoj deci daje između podoja, dok starija deca mogu piti vodu, čajeve ili limunadu. Ako roditelji moraju da izvedu dete napolje, obavezno je korišćenje zaštitne kreme sa faktorom 50, boravak u hladu i nošenje kapice koja sprečava opasne komplikacije poput otoka moždanog tkiva.

U slučaju da se pojave alarmantni simptomi poput izrazitog umora, odbijanja obroka, zatvorenih očiju ili povraćanja, to je jasan znak za hitnu reakciju. Bebu u tom stanju treba odmah raskomotiti, okupati mlakom vodom, smestiti na hladno mesto i bez odlaganja odvesti kod lekara radi utvrđivanja da li je došlo do sunčanice ili toplotnog udara.

Šta se dešava u organizmu kada su velike vrućine

Dr Danijela Drašković, kardiolog sa Instituta "Dedinje", bila je gost podcasta "Zdravo sa Ivanom" i tom prilikom objasnila kako letnje vrućine utiču na srce i zašto ne bi trebalo da pijemo hladnu vodu iz frižidera.

"Sa širenjem krvnih sudova dolazi do pada krvnog pritiska, pa se pacijenti osećaju loše, osećaju glavobolje, vrtoglavice, malaksalost... Sa gubitkom elektrolita dolazi do poremećaja u srčanom radu, javljaju se aritmije, pa pacijenti osećaju preskakanje u srčanom radu, tahikardije, ubrzani srčani rad, dolazi do nesvestice, vrtoglavice, pa čak i do gubitka svesti.", objasnila je Drašković u podcastu - Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

(Telegraf.rs)