Mlađi od 15 godina uskoro ostaju bez društvenih mreža? Francuska zabranila, otkrivamo kad bi to mogla i Srbija

Nakon što je francuski parlament napravio istorijski korak i usvojio zakon kojim se decu mlađoj od 15 godina zabranjuje pristup društvenim mrežama, u javnosti regiona ponovo se rasplamsala debata: Da li je vreme da i mi povučemo iste poteze?

Rastuća zabrinutost zbog uticaja digitalnog sveta na mentalno zdravlje najmlađih stavila je i domaće stručnjake i roditelje pred ozbiljan zadatak, a to je kako zaštititi decu u eri kada je ekran postao osnovni rekvizit odrastanja.

Preporučujemo

Srbija i region nisu bez pravila, ali se pitanje njihove primene i efikasnosti često do dovođenju u pitanje.

Postojeća starosna granica

Prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, pristanak za obradu podataka na internetu deca mogu samostalno dati tek sa 15 godina. Sama pravila društvenih mreža formalno zabranjuju otvaranje naloga mlađima od 13 godina.

Prosvetne mere

Poslednjih godina, značajan korak napravljen je unutar samih škola. Sve veći broj osnovnih i srednjih škola u Srbiji samostalno donosi odluke o potpunoj zabrani upotrebe mobilnih telefona tokom nastave i odmora, što se u praksi pokazalo kao izuzetno delotvorno za fokus i međusobnu komunikaciju đaka.

Ipak, kako se ocenjuje, šanse da se u narednih nekoliko godina i u Srbiji uvede starosna ograničenja za maloletnike, po ugledu na Francusku, su prilično visoke. Evo zašto!

Zašto su šanse da i Srbija zabrani mreže deci prilično visoke? 

Evropska komisija trenutno priprema nacrt zakona kojim bi se širom unije ograničilo vreme i način na koji deca (posebno mlađa od 13 godina) koriste društvene mreže. Iako Srbija nije članica Evropske unije, kroz proces integracija će morati postepeno da uskladi svoje digitalno zakonodavstvo sa evropskim standardima. Kada evropska direktiva zaživi, Srbija će najverovatnije pratiti taj model.

Sem toga, politička debata u Srbiji je već počela. Pojedini lideri opozicije javno su zatražili hitno donošenje zakona o zabrani društvenih mreža za decu mlađu od 16 godina. Iako iza ovoga trenutno ne stoji zvaničan vladin predlog, to jasno pokazuje da u politici i javnosti postoji interesovanje za globalni trend "čišćenja" mreža od dece.

Dečiji psiholog Dragana Ćupurdija ističe  za Telegraf da su formalne zabrane do sada uglavnom ostajale samo na papiru, jer deca lako pronalaze načine da zaobiđu sistem.

- Mere svakako postoje još odranije, bilo je reči o tome da su deci do 13. godine zabranjene društvene mreže, ali to niko nije poštovao. Deca su uglavnom lagala za godine i tako otvarala profile. Ovih nekoliko dodatnih godina su meni sasvim u redu, ali ako nisu poštovana ni prethodna pravila, mislim da će se i sada pronaći način da se sistem prevari. To nije urađeno bez razloga, boravak na internetu nosi brojne negativne posledice, pa je neka vrsta mere svakako potrebna. Kod nas je situacija teška jer deca već sa pet godina imaju sopstvene mobilne telefone i odmalena se navikavaju na virtuelni svet - kaže i upozorava:

Hranimo bebe uz telefone i od najranijeg detinjstva razvija se zavisnost, zbog čega je roditeljima kasnije veoma teško da postave zabranu. Tu nema kontrole jer svako dete ima svoj telefon i obično su veštiji u toj sferi od odraslih, pa lako ostvare ono što su naumili. Znali su i ranije da pronađu način da otvore profil i navedu da imaju mnogo više godina nego što zapravo imaju. Zbog toga se dešavalo da, kada počnu da se pojavljuju eksplicitne fotografije, roditelji budu u čudu, iako su na pitanje da li su znali da im dete ima profil na društvenim mrežama odgovarali potvrdno - kaže Dragana za Telegraf.

Foto: Shutterstock

Da bi se stalo na put zloupotrebama i zaštitila deca, potreban je trostruki pristup:

1. Stroža verifikacija identiteta 

Najveća mana dosadašnjih zabrana jeste to što je za potvrdu godina bio dovoljan jedan klik. Francuski model i novi zakoni EU guraju tehnološke gigante ka uvođenju naprednih sistema verifikacije starostne dobi. Bez uključenja samih platformi, zabrana ostaje slovo na papiru.

2. Roditeljski nadzor umesto ignorisanja

Tehnologija ne može zameniti vaspitanje. Stručnjaci apeluju na roditelje da izbegavaju davanja pametnih telefona deci u najranijem uzrastu. Ukoliko dete ima telefon, neophodno je korišćenje aplikacija za roditeljsku kontrolu, ali i redovan, otvoren razgovor o opasnostima koje vrebaju na mreži.

3. Digitalno opismenjavanje od malih nogu

Edukacija o bezbednosti na internetu mora postati sistemski deo školskog programa. Umesto guranja problema pod tepih, decu odmalena treba učiti kritičkom razmišljanju, prepoznavanju predatora, vršnjačkog nasilja na mreži i razumevanju posledica deljenja privatnih sadržaja.

(Telegraf.rs)