Polovina odraslih sa ADHD-om ne zna da ga ima, a veoma lako se može prepoznati, objašnjava profesorka Cvejić

Teškoće sa fokusom i organizacijom, unutrašnji nemir, impulsivnost, emocionalna nestabilnost, hiperfokus, samo su neki od signala koji mogu ukazivati da jedna odrasla osoba možda ima poremećaj pažnje. Pored ADHD-a, u ovoj epizodi bavimo se osećanjima, srećom i zašto neki ljudi ne osećaju zadovoljstvo iako imaju sve uslove. O ovim i drugim temama u podcastu "Zdravo sa Ivanom" govori prof. dr Bojana Cvejić, specijalista medicinske psihologije.

Preporučujemo

-  U trenutku dok sada pričam imam nekoliko odraslih pacijenata, to su uglavnom muškarci. Znači, češće se ovaj poremećaj javlja kod muške nego kod ženske dece, tako da je epidemiološki gledano, to poremećaj koji nastaje u detinjstvu. Niko ne može da postane ADHD sada kad je odrasla osoba, dakle, taj poremećaj je postojao i ostao. Oni su uspešni u poslu, oni su uspešni biznismeni zato što njihov mozak radi strašno brzo. Ako delegiraju aktivnosti, ako su inteligentni, umeju da rasporede, oni razvijaju posao jako dobro i to im ide u prilog, njima zapravo podgreva i održava njihov taj poremećaj pažnje, jer oni sada vama daju zadatak, daju drugom, trećem, četvrtom, oni su dalje na novim idejama, kreativni. I mi vidimo mnogo uspešnih ljudi koji nose taj ADHD ili ADHS sindrom i niko ne bi rekao zato što je ta osoba uspešna – objasnila je profesorka u  podcastu Zdravo sa Ivanom.

Kod dece se ADHD registruje nemirom, poremećajima ponašanja, neuklapanjem u sredinu sa decom, nemogućnošću da izgrade i izdvoje šta je važno, stalnim zaboravljanjem šta imaju za domaći, gubljenjem stvari i tako dalje, objašnjava profesorka.

- Dakle, to su sve stvari koje roditelji ne odobravaju i zbog kojih dobijaju grdnje, kada su deca. Ali oni koji su se organizovali kao ADHD u odraslom dobu, takav čovek može da bude jako pozitivno procenjen kao čovek širokih vidika, brzo misli, brzo preduzima, lako donosi odluke i tako dalje. Tako da komplimenti na njegov način ponašanja i ono što se vidi da je on postigao u životu mogu i te kako ne samo da održe, nego i da pojačaju njegov obrazac – ističe profesorka Cvejić.

Više o poremećaju pažnje i kako utiče na život, možete saznati u videu sa početka teksta.

Pitanje sreće i traženje negativnog

Profesorka Bojana Cvejić naglašava da mnogi ljudi ne znaju šta ih čini srećnim i često traže negativne aspekte u dobrim okolnostima. "Nekad znamo da smo bili srećni tek kad sreća prođe", kaže ona, dodajući da smo naučeni da zapažamo negativne stvari.

- Često se nalazimo u okolnostima koje su jako lepe, jako dobre, i mi tražimo negativne strane u tome. Nekad znamo da smo bili srećni tek kad sreća prođe, upravo zato što u svakom trenutku očekujemo više. Možda treba pomenuti kako smo mi baždareni da vidimo stvari. I kao primer ću navesti pismene vežbe, zadatke u školi. Kada radimo zadatak i kad nam profesor gleda da smo nešto dobro uradili, crvenom olovkom najčešće se zaokružuju greške. I vi sad imate onako fleš nad tim crvenim, negativnim stvarima. Mi smo naučeni, zapravo, da zapažamo negativne stvari, tako nas uče i kroz školu, mnogo pre nego pozitivne – navodi Cvejić.

Prema rečima profesorke Cvejić, mnogi ljudi ne umeju da definišu zašto osećaju nelagodu, zašto ne osećaju radost uprkos pozitivnim situacijama u kojima se nalaze.

- Pitanje je i za sebe i za neke druge je šta tačno treba da se desi, kako će izgledati dan kada ja budem srećan? Kad se to pitamo, kad zamislimo taj dan kad sam srećan, kako izgleda taj dan? Čovek onda zaista može nekako sebe da dovede do toga da vidi šta je njegov prioritet u tom nekom danu. Ono što je problem u stvari kod većine klijenata koje ja vidim danas, i ne tako mladih, je što ne umeju da formulišu svoja osećanja. Nemaju reči za osećanja – objasnila je profesorka u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Sve o ADHD-u, kako postati srećna osoba, prekinuti toksične odnose i negativne misli koje utiču na život i san, saznajte u novoj epizodi podcasta "Zdravo sa Ivanom" u videu sa početka teksta ili na našem YouTube kanalu.

(Telegraf.rs)