Srčani udar: Simptomi, uzroci, prva pomoć i lečenje! Ovo su ključni signali koje nikako ne smete ignorisati

Srčani udar (infark miokarda) predstavlja jedno od najuprostornijih i najučestalijih urgentnih stanja u savremenoj medicini. Nastaje kada se priliv krvi u deo srčanog mišića naglo prekine ili drastično smanji, najčešće zbog začepljenja krunskih arterija ugruškom krvi. Pravovremeno prepoznavanje simtpoma i brza reakcija ključni su za spasavanje života i smanjenje trajnih oštećenja na srcu.

Najčešći simptomi i kako prepoznati srčani udar

Simptomi mogu nastati naglo, ali se kod velikog broja pacijenata blaži signali upozorenja javljaju danima ili nedeljama ranije.

Preporučujemo

Bol i pritisak u grudima: Najprepoznatljiviji znak je jak bol, osećaj stezanja, težine ili pečenja u središnjem ili levom delu grudnog koša koji traje duže od nekoliko minuta.

Širenje bola: Osećaj nelagodnosti često se širi ka levom ramenu, ruci, vratu, vilici, leđima ili gornjem delu stomaka.

Kratak dah i gušenje: Otežano disanje se često javlja i pre samog bola u grudima, naročito tokom blagog fizičkog napora ili u mirovanju.

Hladan znoj i mučnina: Iznenadno preznojavanje, vrtoglavica, malaksalost, kao i nagon za povraćanjem obično prate srčani udar.

Atipični simptomi kod žena: Žene češće osećaju neobjašnjiv umor, anksioznost, bol u leđima ili vilici i mučninu, bez izraženog bola u grudima.

Dr Bogdan Okiljević, kardiohirurg sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, u podcastu "Zdravo sa Ivanom" otkrio je ranije koje simptome ne smete ignorisati.

- Različiti su simptomi kada je srce u pitanju. Imamo pacijente koji su potpuno asimptomatski, a imamo i one koji osećaju da ih steže u grudima, imaju otežano disanje, ne mogu da spavaju na ravnom, bude se noću, imaju osećaj nedostatka vazduha, to su sve neki simptomi koji mogu da ukazuju na oboljenje srca, ali samo po sebi nisu dokaz oboljenja. Ako neko oseti sve ove simptome, trebalo bi da ode kod lekara kako bi se prekontrolisali i kako bi uradili analize. Ono što ne sme nikako da se zanemari je, ako se javi bol kao nikada ranije, ako neko oseti bol jakog intenziteta, pogotovo ako se širi u levu i desnu ruku, sredogruđu, to može govoriti o akutnom stanju. Da li je u pitanju akutni infarkt miokarda, tromboembolija, akutna disekcija aorte, to su stanja ukoliko se ne tretiraju u prvih sat vremena, dva, tri... nakon nastanka, nose veliki rizik - objasnio je dr Okiljević u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Kod infarkta, odnosno srčanog udara, simptomi mogu izostati i tada se radi o takozvanim "nemim infarktima", o tome je ranije govorila dr Milijana Balević, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

- Postoji jedna kategorija pacijenata kod kojih se jedan krvni sud spontano zatvara i napravi taj infarkt koji se preživi na nogama. To se dijagnostikuje kada pacijent dođe zbog nekih drugih tegoba kod kardiologa ili zbog sada već novonastale kliničke slike koja više nije nema. Ima takvih primera da je neko preživeo infarkt na nogama. Važni su redovni pregledi, redovna terapija i zdrav život - kaže doktorka Balević.

Ključni uzroci i faktori rizika

Glavni uzrok za srčani udar jeste ateroskleroza - taloženje masnih naslaga na zidovima krvnih sudova. Glavni faktori rizika uključuju:

Visok krvni pritisak (hipertenziju) i povišen holesterol

Pušenje i hroničnu izloženost duvanskom dimu

Dijabetes i gojaznost

Fizičku neaktivnost i dugotrajan stres

Genetsku predispoziciju

Prva pomoć: Šta uraditi ako posumnjate na srčani udar

Pozovite Hitnu pomoć: Odmah zatražite medicinsku pomoć i jasnim rečima opišite simptome.

Mirovanje: Osoba treba odmah da prestane sa svim aktivnostima, sedne ili legne u polusedeći položaj.

Aspirin: Ukoliko osoba nije alergična, preporučuje se žvakanje jedne tablete aspirina (od 300 mg) dok se čeka sanitetsko vozilo, jer pomaže u razređivanju krvi.

Ne vozite sami: Nikada nemojte sami sedati za volan ako osećate simptome.

Dijagnoza i savremene metode lečenja

Nakon dolaska u zdravstvenu ustanovu, dijagnoza se uspostavlja na osnovu EKG snimka i analiza krvi. Lečenje zavisi od brzine reagovanja, a primarno obuhvata primenu lekova za razbijanje ugrušaka ili hitnu operativnu proceduru poput ugradnje stenta kako bi se ponovo uspostavio protok krvi.

Farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije, Slađana Panajotović, u podcastu "Zdravo sa Ivanom" objasnila je ranije da ukoliko imate visok pritisak i dobili ste svoju terapiju, bez dogovora sa izabranim lekarom ili farmaceutom ne smete prestati sa uzimanjem leka jer rizikujete da dobijete srčani ili moždani udar.

- Ukoliko bi neko sa dijagnozom hipertenzije prestao da pije terapiju, postoji rizik od komplikovanih kardiovaskularnih događaja. Čuvanjem svog zdravlja, svog tela, čuvamo i sebe i druge. Ako neko ima neku nedoumicu uvek može da dođe u apoteku po savet, da li zna da izmeri pritisak, da li pravilno koristi sviju terapiju, ponekad su pacijenti zbunjeni, ali tu smo da odgovorimo na svako pitanje - objasnila je Panajotović.

Sve o zdravlju, prevenciji i lečenju bolesti, možete saznati od najboljih stručnjaka podcasta "Zdravo sa Ivanom", koji se emituje ponedeljkom od 19 časova na portalu Telegraf.rs, autorke i urednice Ivane Anđelković - Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

(Telegraf.rs)