Nagli pad temperature ne prija srcu: Sve više ljudi žali se na skokove pritiska, kardiolog dao jasan savet

Nagli pad temperature donosi ozbiljne izazove za srce, kako kod hroničnih pacijenata, tako i kod zdravih ljudi. Ekipe hitne pomoći ovih dana beleže pozive zbog visokog krvnog pritiska, a razlog može biti upravo nagla promena vremena koja može uticati na kardiovaskularni sistem. Kardiolog dr Marko Dinčić, docent na Medicinskom fakultetu u Beogradu, u podcastu "Zdravo sa Ivanom" objasnio je da je ključno prilagoditi terapiju na vreme.

Naime, do pre nekoliko dana imali smo vreli letnji talas koji je trajao nedeljama, a sada je usledilo prijatno zahlađenje, koje je kod nekih ljudi izazvalo skok krvnog pritiska. Razlog zašto reagujemo na promenu vremena, kako objašnjava kardiolog na početku podkasta, jeste to što smo homeotermni, te održavamo stalnu telesnu temperaturu naših unutrašnjih organa između 36,5 i 37 stepeni, bez obzira na spoljašnje uslove. Kako je istakao dr Dinčić, kada je napolju vruće, krvni sudovi se šire kako bi odali višak toplote, te je tada ključna evaporacija, odnosno isparavanje znoja.

Preporučujemo

"Zbog toga telo neprestano stvara toplotu kroz metabolizam, ali mora i da je oslobodi mehanizmima termolize. U letnjim mesecima ključna je evaporacija, odnosno isparavanje znoja. Da bi se telo ohladilo, nije dovoljno samo da se oznojimo, već taj znoj mora da ispari, a to otežava visoka vlažnost vazduha. To širenje i gubitak tečnosti dovode do nižih vrednosti krvnog pritiska, zbog čega se pacijentima tokom leta, u strogoj konsultaciji sa kardiologom, često savetuju manje doze antihipertenziva i diuretika", objašnjava kardiolog u podkastu "Zdravo sa Ivanom".

Kako je došlo do pada temperature, jer izlazimo polako iz letnjeg perioda u jesenji, naše telo sada drugačije reaguje, te je po savetu lekara potrebno korigovati terapiju u dogovoru sa izabranim lekarom. Iako smo na kraju leta i temperature su u okviru očekivanih za ovo doba godine, ipak, organizmu je potrebno vreme da se adaptira.

"Dodatni šok za kardiovaskularni sistem predstavlja nagli prelazak sa 40 stepeni na niže temperature, jer organizam mora naglo da se adaptira", nastavlja doktor.

Kako dalje objašnjava kardiolog, u hladnijim mesecima organizam pokušava da zadrži toplotu.

"Hipotalamus reaguje tako što sužava krvne sudove, što za posledicu ima osetan rast krvnog pritiska. Upravo je to jedan od glavnih razloga zašto, recimo, tokom januara i februara broj infarkta miokarda, šlogova i disekcija aorte raste za čak 30 odsto. Disekcija aorte je jedno od najsmrtonosnijih oboljenja u kardiovaskularnoj medicini, gde se smrtnost ne meri u danima, već raste za 10 odsto svakog sata. Zbog ovih fizioloških promena, zimski period je znatno opasniji za kardiološke bolesnike", jasan je on.

Pojava hipertenzije kod ljudi direktna je posledica, nastavlja kardiolog, savremenog načina života, ali i prekomernog unosa soli i gojaznosti.

"Prevencija koronarnih bolesti ne započinje u šezdesetim godinama, već u dvadesetim i tridesetim, jer krvni sudovi bukvalno pamte svaki atak na organizam. Iako na genetiku i pol ne možemo uticati, faktore rizika za nastanak ateroskleroze apsolutno možemo kontrolisati", izričit je on, pa dodaje kako je u praksi pacijente najteže ubediti da ostave cigarete, iako je pušenje jedan od najopasnijih faktora rizika za začepljenje krvnih sudova srca, mozga i ekstremiteta.

"Pacijenti se često veoma uplaše kada im krvni pritisak skoči na 160, ali se istovremeno uopšte ne plaše pušenja, navike koje se izuzetno teško odriču čak i kada već imaju dokazanu kardiovaskularnu bolest", zaključuje kardiolog u podkastu "Zdravo sa Ivanom".

Sve o zdravlju, prevenciji i lečenju bolesti možete saznati od najboljih stručnjaka podcasta "Zdravo sa Ivanom", koji se emituje na portalu Telegraf.rs, autorke i urednice Ivane Anđelković – Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

(Telegraf.rs)