Hipertenzija: Simptomi, dijagnostika, lečenje! Visok pritisak je bolest savremenog čoveka, pratite signale

Hipertenzija, (visok krvni pritisak), je jedno od najrasprostranjenijih hroničnih oboljenja današnjice i predstavlja vodeći faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Iako se često razvija bez jasnih simptoma, dugotrajno povišen krvni pritisak može izazvati ozbiljna oštećenja srca, krvnih sudova, mozga, bubrega i drugih organa. Upravo zbog toga hipertenzija se često naziva „tihim ubicom“, jer mnogi ljudi godinama ne znaju da imaju ovaj zdravstveni problem. O simptomima, dijagnostici i lečenju, razgovorali smo sa našim najboljim stručnjacima u podcastu "Zdravo sa Ivanom", koji su dali sve odgovore na pitanja o hipertenziji.

Veliki broj ljudi kako svetu tako i kod nas živi sa hipertenzijom, a značajan broj njih nije svestan svog stanja ili ne uspeva da postigne adekvatnu kontrolu krvnog pritiska.

Preporučujemo

Stručnjaci upozoravaju da savremeni način života, stres, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost i gojaznost dodatno doprinose porastu broja obolelih.

Šta je hipertenzija?

Krvni pritisak izražava se pomoću dve vrednosti sistolni pritisak – gornja vrednost, koja pokazuje pritisak u arterijama tokom kontrakcije srca i dijastolni pritisak – donja vrednost, koja pokazuje pritisak između dva srčana otkucaja, kada se srce odmara.

Hipertenzija se dijagnostikuje kada su vrednosti krvnog pritiska trajno povišene iznad preporučenih granica. Važno je naglasiti da jedna pojedinačna povišena vrednost ne znači nužno da osoba ima hipertenziju, te se dijagnoza postavlja na osnovu više merenja obavljenih tokom određenog vremenskog perioda.

Normalnim pritsikom smatraju se vrednosti od 120.80, 130. 90, dok svakako u zavisnosti od organizma, postoje ljudi koji su navikli na niže vrednosti, ali i malo povišene. U nekim situcijama kada dođe do "normalizacije vrednosti", osoba oseća pospanost, uznemirenost, lupanje srca, te je prema rečima stručnjaka potrebno do dve nedelje da se organizam navikne na "nove" vrednosti.

Zašto je visok krvni pritisak opasan?

Kada je krvni pritisak dugotrajno povišen, srce i krvni sudovi rade pod većim opterećenjem. Vremenom dolazi do promena na arterijama, njihovog zadebljanja i smanjene elastičnosti, što povećava rizik od brojnih komplikacija.

Među najopasnijim posledicama nekontrolisane hipertenzije nalaze se:

Infarkt miokarda.

Moždani udar.

Srčana insuficijencija.

Oštećenje bubrega.

Oštećenje krvnih sudova oka.

Periferna arterijska bolest.

Aneurizme krvnih sudova.

Zbog toga se hipertenzija ne posmatra samo kao izolovani problem visokog krvnog pritiska, već kao stanje koje može uticati na čitav organizam.

U podcastu "Zdravo sa Ivanom", prof.dr Petar Otašević, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", objasnio je koji simptomi su znak da se odmah treba javiti lekaru.

Uzroci hipertenzije

Na nastanak hipertenzije utiče veliki broj faktora. Godine života, rizik raste sa starenjem, nasledni faktori...  Svakako, treba napomenuti, da kako organizam stari, krvni sudovi postaju manje elastični, što može doprineti povećanju krvnog pritiska, ali i na druge hronične bolesti i životne navike.

Bolesti bubrega.

Hormonski poremećaji.

Poremećaje štitaste žlezde.

Urođene anomalije krvnih sudova.

Nasledni faktori - Osobe koje imaju članove porodice sa hipertenzijom imaju veći rizik za razvoj ovog oboljenja.

Gojaznost - Višak kilograma povećava opterećenje srca i doprinosi razvoju povišenog krvnog pritiska.

Nedovoljna fizička aktivnost - Sedentarni način života povezan je sa većim rizikom od hipertenzije i drugih kardiovaskularnih bolesti.

Nezdrava ishrana - Prekomeran unos soli, zasićenih masti, industrijski prerađene hrane i nedovoljan unos voća i povrća mogu doprineti povećanju krvnog pritiska.

Pušenje - Nikotin izaziva sužavanje krvnih sudova i povećava opterećenje kardiovaskularnog sistema.

Prekomerna konzumacija alkohola - Dugotrajna i prekomerna upotreba alkohola povezuje se sa povećanim rizikom od hipertenzije.

Hronični stres - Iako stres nije jedini uzrok hipertenzije, dugotrajna izloženost stresnim situacijama može imati negativan uticaj na krvni pritisak.

Dijabetes i druge hronične bolesti - Osobe sa dijabetesom, hroničnim bolestima bubrega i poremećajima metabolizma imaju povećan rizik od razvoja hipertenzije.

Ono što je važno naglasiti, mnogi ljudi zanemaruju činjenice kao što su gojaznost, nasledni faktor i loše životne navike, pa dobiju hipertenziju, zbog čega stručnjaci ističu da godine nisu garancija.

Simptomi hipertenzije

Kada dođe do skoka krvnog pritiska možete osetiti vrtoglavicu, zujanje u ušima, umor, osećaj lupanja srca, kratak dah, zamućen vid...

Međutim, važno je naglasiti da prisustvo ili odsustvo simptoma nije pouzdan pokazatelj visine krvnog pritiska. Mnogi pacijenti sa veoma visokim vrednostima nemaju nikakve tegobe.

Ukoliko dođe do naglog skoka i pada, postoje jasna pravila kako treba da postupate, a to je da najpre proverite pritisak, uzmete terapiju ali i da pozovete Hitnu pomoć ukoliko se radi o ekstremno visokom pritisku.

U najvećem broju slučajeva ne postoji jedan jasno definisan uzrok, već kombinacija genetskih predispozicija i faktora životnog stila.

Da li je, pak, opasan nizak pritisak, možete pročitati u posebnom tekstu.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnostika hipertenzije je vrlo jednostavna, a u pitanju su višestruka merenja tokom različitih dana po preporuci lekara, kao i kućno merenje krvnog pritiska. Tu je i dvadesetčetvoročasovni holter krvnog pritiska, laboratorijske analize krvi i urina, ultrazvuk srca u određenim slučajevima, procena funkcije bubrega...

Cilj dijagnostike nije samo potvrda hipertenzije već i otkrivanje mogućih komplikacija i faktora rizika.

Lečenje hipertenzije

Lečenje visokog krvnog pritiska zasniva se na kombinaciji promena životnih navika uz primenu lekova koje je lekar propisao. U mnogim slučajevima upravo promene životnih navika predstavljaju prvi i najvažniji korak u kontroli hipertenzije.

Terapija je obavezna, savetuju stručnjaci, a koliko je opasno preskati je objasnila je farmaceut gostujući u podcastu "Zdravo sa Ivanom.

Hipertenzivna kriza predstavlja naglo i izrazito povećanje krvnog pritiska koje može ugroziti život pacijenta. Mogući simptomi uključuju jaku glavobolju, bol u grudima, otežano disanje, neurološke smetnje, poremećaj vida, konfuziju, lupanje srca, zujanje u ušima.

U takvim situacijama neophodna je hitna medicinska procena i odgovarajuće lečenje.

Ishrana i hipertenzija

Osobe koje imaju hipertenziju (visok pritisak) moraju voditi računa o ishrani. To se odnosi na smanjenje unosa soli jer rekomerna količina natrijuma može doprineti povećanju krvnog pritiska. Preporučuje se povećan unos voća, povrća, integralnih žitarica,mahunarki, ribe, nemasnih izvora proteina.

Takođe, poželjno smanjiti unos prerađene hrane, zasićenih i trans masti, slatkih napitaka...

Fizička aktivnost i hipertenzija

Umerena fizička aktivnost može doprineti snižavanju krvnog pritiska i poboljšanju opšteg zdravlja, apeluju stručnjaci. Zato je poželjno održavanje zdrave telesne težine, čak i umereno smanjenje telesne mase može imati značajan efekat na regulaciju krvnog pritiska.

Hipertenzija kod mladih ljudi

Iako se dugo smatralo da je visok krvni pritisak problem starije populacije, poslednjih godina sve češće se dijagnostikuje i kod mlađih osoba. Glavni razlozi uključuju gojaznost, nedovoljno kretanje, loše prehrambene navike. Tu je svakako i hronični stres, poremećaje sna...

Rano otkrivanje hipertenzije (visokog pritiska) kod mladih od izuzetne je važnosti jer omogućava pravovremenu prevenciju ozbiljnih komplikacija kasnije u životu.

Hipertenzija u trudnoći

Povišen krvni pritisak tokom trudnoće zahteva poseban medicinski nadzor zbog brojnih komplikacija, jer određeni oblici hipertenzije mogu povećati rizik od komplikacija za majku i plod.

Redovne kontrole, praćenje krvnog pritiska i odgovarajuća terapija predstavljaju ključ bezbedne trudnoće kod žena koje imaju hipertenziju.

U podcastu "Zdravo sa Ivanom", Ana Sibinović iz Beograca govorila je problemu hipertenzije u trudnoći, rodila je ćerku petru sa 680 grama, a njenu priču možete pročitati i pogledati u odvojenom tekstu.

Prevencija visokog krvnog pritiska

Prevencija ostaje najefikasnije oružje u borbi protiv hipertenzije. Najvažnije preventivne mere uključuju redovno merenje krvnog pritiska, održavanje zdrave telesne težine, redovnu fizičku aktivnost, uravnoteženu ishranu, ograničen unos soli i kompletnu promenu loših životnih navika.

Sve o zdravlju, prevenciji i lečenju bolesti, možete saznati od najboljih stručnjaka podcasta "Zdravo sa Ivanom", koji se emituje ponedeljkom od 19 časova na portalu Telegraf.rs, autorke i urednice Ivane Anđelković - Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

(Telegraf.rs)