Srčani udar: Kada nastupe OVI simptomi, evo šta je prva stvar koju hitno morate da uradite

Srčani udar (infarkt miokarda) predstavlja jedno od najrasprostranjenijih i najučestalijih urgentnih stanja u savremenoj medicini. Nastaje kada se priliv krvi u deo srčanog mišića naglo prekine ili drastično smanji, najčešće zbog začepljenja krunskih arterija ugruškom krvi. Pravovremeno prepoznavanje simptoma i brza reakcija ključni su za spasavanje života i smanjenje trajnih oštećenja na srcu.

Kada se u javnosti ili porodičnom okruženju spomene srčani udar, prva asocijacija je najčešće iznenadan, oštar bol u grudima i rušenje na pod. Međutim, medicina pokazuje da je stvarnost često drugačija. Srčani udar može nastupiti znatno suptilnije, dajući takozvane "tihe signale" koje mnogi ignorišu sve dok ne bude prekasno. Kako bismo bolje razumeli ovo opasno stanje i reagovali na vreme, ključno je da se oslonimo na proverene zdravstvene činjenice, zvanične podatke i savete vodećih stručnjaka.

Preporučujemo

Simptomi: Prepoznajte srčani udar

Iako simptomi mogu nastati naglo, kod velikog broja pacijenata blaži signali upozorenja javljaju se danima ili nedeljama ranije. Prepoznavanje razlike između prolaznih tegoba i akutnog stanja od presudne je važnosti.

1. Tipični simptomi

Bol i pritisak u grudima: Najprepoznatljiviji znak je jak bol, osećaj stezanja, težine ili pečenja u središnjem ili levom delu grudnog koša koji traje duže od nekoliko minuta.

Širenje bola: Osećaj nelagodnosti često se širi ka levom ramenu, ruci, vratu, vilici, leđima ili gornjem delu stomaka.

Kratak dah i gušenje: Otežano disanje se često javlja i pre samog bola u grudima, naročito tokom blagog fizičkog napora ili u mirovanju.

2. Tihi (netipični) signali koje najčešće ignorišemo

Hladan znoj i mučnina: Iznenadno preznojavanje, vrtoglavica, malaksalost, kao i nagon za povraćanjem obično prate srčani udar.

Atipični simptomi kod žena: Žene češće osećaju neobjašnjiv umor, anksioznost, bol u leđima ili vilici i mučninu, bez izraženog tipičnog bola u grudima.

Problemi sa spavanjem i disanjem: Budi se noću, nemogućnost spavanja na ravnom i nagli osećaj nedostatka vazduha.

Dr Bogdan Okiljević, kardiohirurg sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, u podcastu "Zdravo sa Ivanom" objasnio je koje simptome nikako ne smemo ignorisati:- Različiti su simptomi kada je srce u pitanju. Imamo pacijente koji su potpuno asimptomatski, a imamo i one koji osećaju da ih steže u grudima, imaju otežano disanje, ne mogu da spavaju na ravnom, bude se noću, imaju osećaj nedostatka vazduha – to su sve neki simptomi koji mogu da ukazuju na oboljenje srca, ali samo po sebi nisu dokaz oboljenja. Ako neko oseti sve ove simptome, trebalo bi da ode kod lekara kako bi se prekontrolisao i uradio analize. Ono što ne sme nikako da se zanemari jeste ako se javi bol kao nikada ranije – bol jakog intenziteta, pogotovo ako se širi u levu i desnu ruku, ili u sredogruđu. To može govoriti o akutnom stanju. Da li je u pitanju akutni infarkt miokarda, tromboembolija ili akutna disekcija aorte, to su stanja koja, ukoliko se ne tretiraju u prvih sat ili dva-tri nakon nastanka, nose veliki rizik - kaže dr Okiljević.

Najveća zabluda sa kojom se ljudi suočavaju: "Infarkt uvek boli i ne može se preživeti 'na nogama'"

Najveća i najopasnija zabluda jeste verovanje da srčani udar uvek prati nepodnošljiv bol, te da je nemoguće doživeti infarkt a da to uopšte ne primetite.

Istina je da kod infarkta simptomi mogu potpuno izostati. Radi se o takozvanim "nemim" ili asimptomatskim infarktima, koji čine značajan procenat svih slučajeva.

Nemi infarkt

Dr Milijana Balević, kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, u podcastu "Zdravo sa Ivanom" istakla je da mnogi pacijenti saznaju za infarkt tek znatno kasnije:- Postoji jedna kategorija pacijenata kod kojih se jedan krvni sud spontano zatvara i napravi taj infarkt koji se preživi na nogama. To se dijagnostikuje kada pacijent dođe zbog nekih drugih tegoba kod kardiologa ili zbog sada već novonastale kliničke slike koja više nije nema. Ima takvih primera da je neko preživeo infarkt na nogama. Zato su od ključne važnosti redovni pregledi, redovna terapija i zdrav život - kaže dr Balević.

Takođe, široko rasprostranjena zabluda je da od infarkta oboljevaju samo starije osobe. Sve je veći broj mladih ljudi preko 30 godina koji dožive srčani udar usled hroničnog stresa, nezdrave ishrane, pušenja i neregulisanog krvnog pritiska.

Fatalna greška: Prekidanje terapije na svoju ruku

Jedan od vodećih uzroka koji dovode do iznenadnog srčanog ili moždanog udara kod hroničnih bolesnika jeste samoinicijativno prestajanje uzimanja lekova za povišen pritisak (hipertenziju).

Slađana Panajotović, farmaceutkinja Farmaceutske komore Srbije, upozorava koliko je opasno preskakati terapiju:- Ukoliko imate visok pritisak i dobili ste svoju terapiju, bez dogovora sa izabranim lekarom ili farmaceutom ne smete prestati sa uzimanjem leka jer rizikujete da dobijete srčani ili moždani udar. Ukoliko bi neko sa dijagnozom hipertenzije prestao da pije terapiju, postoji rizik od komplikovanih kardiovaskularnih događaja. Čuvanjem svog zdravlja i tela čuvamo i sebe i druge. Ako neko ima neku nedoumicu uvek može da dođe u apoteku po savet – da li zna da izmeri pritisak, da li pravilno koristi svoju terapiju... Ponekad su pacijenti zbunjeni, ali tu smo da odgovorimo na svako pitanje - kaže Slađana Panajotović.

Kako se postavlja dijagnoza?

Prilikom sumnje na srčani udar, vreme je najvažniji faktor - svaki minut je dragocen za spasavanje srčanog mišića. Dijagnoza se u hitnim uslovima uspostavlja kroz tri ključna koraka:

Elektrokardiogram (EKG): Prvi i najvažniji brz pregled koji beleži električnu aktivnost srca i odmah pokazuje prisustvo akutnog infarkta.

Krvne analize (Srčani markeri): Merenje nivoa troponina u krvi – specifičnog proteina koji se oslobađa u krvotok kada dođe do oštećenja ćelija srca.

Koronarna angiografija (Koronarografija): Invazivna rendgenska metoda snimanja krvnih sudova srca pomoću kontrastnog sredstva, kojom se precizno locira mesto i stepen začepljenja.

Zlatni standard medicine: Prva pomoć i lečenje

Ukoliko primetite simptome jakog, nepoznatog bola u grudima koji se širi u ruke ili vrat, odmah pozovite Hitnu pomoć (194). Pacijenta treba ostaviti u mirujućem, polusedećem položaju i ne dozvoliti mu nikakav fizički napor. Ne pokušavajte da sami vozite do bolnice.

Medicinski tretman zavisi od brzine reagovanja, a primarni cilj je što pre otpušiti arteriju i obnoviti protok krvi:

Ugradnja stenta (PCI): Primarna perkutana koronarna intervencija predstavlja zlatni standard savremene medicine. Kroz malu punkciju na ruci ili preponi ubacuje se balonski kateter i stent koji trajno širi obolelu arteriju.

Trombolitička terapija: Primena specijalnih lekova koji razbijaju krvni ugrušak, uglavnom u situacijama kada salu za koronarografiju nije moguće brzo dosegnuti.

Dugotrajna farmakoterapija: Redovno uzimanje propisanih lekova (razređivači krvi, beta-blokatori, lekovi za pritisak i statini za holesterol) koji sprečavaju ponovni udar.

Promena životnih navika: Kardiološka rehabilitacija, striktno pridržavanje propisane terapije, prestanak pušenja i prelazak na izbalansiranu ishranu.

Sve o zdravlju, prevenciji i lečenju bolesti, možete saznati od najboljih stručnjaka podcasta "Zdravo sa Ivanom", koji se emituje ponedeljkom od 19 časova na portalu Telegraf.rs, autorke i urednice Ivane Anđelković - Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

Srčani udar u brojkama

Kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrtnosti širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), od posledica oboljenja srca i krvnih sudova godišnje umre više od 17,9 miliona ljudi, pri čemu je infarkt miokarda jedan od glavnih krivaca.

Statistika u Srbiji: Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, kardiovaskularne bolesti odgovorne su za više od polovine svih smrtnih slučajeva u našoj zemlji. Srbija se već godinama nalazi u samom vrhu evropskih zemalja po broju obolelih od infarkta, a zabrinjavajući podatak jeste da se ova granica sve više pomera ka mlađoj populaciji.

(Telegraf.rs)