Marija na telu ima čak 180 tetovaža! Prvu uradila sa 13 godina iglom za šivenje, odgovor bake će uvek pamtiti

Marija Dimitrović je tattoo umetnica koja je sopstveni svet počela da gradi u vreme kada je to bio ogroman tabu.

Još od malih nogu bila je fascinirana posterima istetoviranih ljudi i maštala da jednog dana i sama bude živo „umetničko delo”.

Tako je i bilo.

Prvu tetovažu je uradila kao tinejdžerka i to sama sebi.

„Imala sam 13 godina. Uzela sam iglu za šivenje i tuš za pisanje. Rekla sam: ’Ja moram sada sebe istetovirati.’”

Utisnula je slovo A, kao simbol tadašnjeg idola, pevačice Aaliyah, i tako je krenulo... Od jednog slova A nizale su se tetovaže, a danas se na njenom telu može izbrojati skoro 180 crteža.

Najveći broj njih nacrtala je sama.

U vreme kada je počinjala da se ukrašava, ovaj vid umetnosti bio je veliki tabu.

„Tada su me mnogo više zagledali, kao da sam manje vredna ili lošija osoba ako imam tetovaže, ali sada su one dosta rasprostranjenije i prihvatljivije i baš mi je drago zbog toga.”

Međutim, komentari drugih ljudi nikada je nisu doticali.

„Najbitnije mi je ono šta ja mislim o sebi i o tetovažama koje nosim. Isto tako me ne zanima šta će drugi ljudi da rade sa svojim telom.”

Značilo joj je mišljenje pokojne bake, koja joj je bila najveća podrška – čak i kada je istetovirala lice.

„Sećam se da mi je govorila: ’Nemoj samo lice da diraš, ti si lepa.’ Ali kada sam otišla kod nje, rekla mi je: ’Pa lepo ti je to, sine.’ To mi je bilo dovoljno, ne mora više niko ništa da mi kaže.”

U srednjoj školi znala je šta će biti njeno zanimanje i počela je da tetovira druge ljude.

Mašinica je postala produžetak njene ruke, a tetovaže način izražavanja.

Imala je podršku roditelja, ali je tata na samom početku ipak bio malo sumnjičav.

„On me je pitao: ’Kako ćeš ti tetovirati, ti to ne znaš?’ Ali, sa druge strane, to mi je dalo motiv da pokažem šta znam.”

Danas je vrlo uspešna i prepoznata kao umetnica. U prilog tome ne govore samo njeni klijenti već i nagrade koje je osvajala na brojnim takmičenjima.

Inspiracije za stvaranje joj ne manjka, ali se plaši da će ponestati mesta na njenoj koži.

„Imam mnogo ideja za nove tetovaže, ali imam i kočnicu. Šta ako za deset ili petnaest godina poželim nešto novo, a ne budem imala prostora?”

Na kraju razgovora pitali smo je:

Koju tetovažu bi sačuvala kada bi sve druge morala da „obriše”?

– To mi je najtužnija zamisao u životu. Jednom sam sanjala da nemam tetovaže i pomislila: „Ovo nisam ja...” Ali da moram jednu da zadržim, verovatno bi to bila ova najveća – rekla je Marija, pokazujući na crnu ruku.

Niti mastila ukrasile su njeno telo i urezale lepe i važne trenutke... a tatu-mašina čeka da se neka naredna vizija preslika u novo umetničko delo.

Razgovor sa Marijom pogledajte u videu na početku teksta.

(Telegraf.rs)