• 5

Krvavi petak u mislima tokom referenduma Kurda: Dan kada je Sadam izvršio genocid nad njima, ubio hiljade, a na hiljade osakatio (VIDEO)

Kurdi su doživeli strašnu sudbinu u vreme bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina

  • 5

Širom iračkog Kurdistana otvorena su biračka mesta na kojima se danas građani izjašnjavaju na referendumu o nezvisnosti tog regiona od Iraka, a za Kurde predstavlja kulminaciju vekovne borbe za saomopredeljenje.

Danas referendum iračkog Kurdistana o nezavisnosti: Spremni su da "plate bilo koju cenu radi slobode"

Kako je izjavio predsednik Regionalne vlade Kurdistana Masud Barzani, irački Kurdi spremni da "plate bilo koju cenu radi slobode", prenele su agencije.

Regionalna vlada je rekla da referendum za cilj ima da autonomnoj teritoriji iračkog Kurdistana obezbedi legitiman mandat, kako bi postali nezavisni od Bagdada kroz dijalog sa Irakom i okolnim zemljama.

Pravo glasa imaju svi registrovani punoletni glasači, Kurdi i pripadnici ostalih etničkih grupa u oblastima pod kontrolom Kurda na severu Iraka. Prema podacima referendumske komisije, pravo glasa ima 5,2 miliona glasača, uključujući one koji žive u inostranstvu i koji su počeli da glasaju elektronskim putem pre dva dana.

Pitanje na listiću na kurdskom, turskom, arapskom i asirijskom jeziku glasi: "Da li želite da Region Kurdistana i kurdistanske oblasti izvan Regiona postanu nezavisna država?"

Kurdi na sahrani svog heroja poginulog u borbi protiv Islamske države. Foto: Tanjug/AP

Turska i Iran su zabrinuti da bi referendum mogao da raspali separatističke strasti unutar brojne kurdske populacije u te dve zemlje. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija izrazio je u saopstenju zabrinutost zbog mogućeg destabilizujućeg uticaja referenduma, Sjedinjene Američke Države su osudile referendum. Rusija je potvrdila konstantnu podršku jedinstvu, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Iraka.

KRVAVI PETAK

Posle pada Otomanskog carstva 1916. godine, Kurdi su postali najveća etnička zajednica bez sopstvene države. Područje na kojem živi oko 30 miliona Kurda podeljeno je među Irakom, Iranom, Turskom i Sirijom.

Kurdi su doživeli strašnu sudbinu u vreme bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina, koji je 16. marta 1988. godine izveo napad otrovnim gasom na Halabdžu, poznat i kao "krvavi petak", tokom poslednjih dana Iransko-iračkog rata. U napadu je ubijeno oko 5.000 ljudi, a povređeno oko 11.000, uglavnom civila.

Incident, koji je zvanično definisan kao genocid nad kurdskim narodom u Iraku, je najveći napad hemijskim oružjem uperen protiv civilno-naseljenog mesta u istoriji.

Foto: Guliver/INA/Getty Images

Visoki irački krivični sud priznao je ovaj masakr kao genocid 1. marta 2010, a donošenje odluke je pozdravljeno od strane Kurdske regionalne vlade. Kanadski parlament je osudio ovaj zločin kao zločin protiv čovečnosti.

Ovaj događaj je istorijski odvojen od operacije Anfal (1986-1989, kampanja koju je sproveo režim Sadama Huseina u cilju terorisanja kurdskog seoskog stanovništva i pobune Pešmerga na brutalan način) i iranskih vojnika koji su bili u savezu sa pobunjencima koji su takođe bili uključeni u događaje oko Halabdže. Ipak, žrtve ove tragedije se često pripisuju broju mrtvih u operaciji Anfal, koju karakteriše široka i neselektivna upotreba hemijskog oružja od strane Iraka.

Petočasovni napadi su počeli u ranim večernjim satima 16. marta 1988. kada su irački avioni MiG i Miraž počeli da bombardunju hemijskim bombama stambene oblasti Halabdže, daleko od opkoljene iračke vojne baze na periferiji grada. Prema regionalnim komandantima kurdskih pobunjeničkih snaga, irački avioni su sproveli 14 bombardovanja, u svakoj seriji od 7 do 8 aviona, a helikopteri koji su koordinisali operacijom su takođe viđeni. Na grad su bacani kokteli otrovnih gasova koji se sastojao od bojnog otrova iperita i nervnih agenasa sarina, tabuna, i "VX".

Preživeli kažu da je gas imao miris slatke jabuke, a da su ljudi umirali na više načina, što ukazuje na kombinacije otrovnih hemikalija (pojedine žrtve su "samo padale mrvte", drugi su "umrli od smeha", dok su ostali umirali nekoliko minuta, prvo od "opekotina i plikova" ili kašljanjem do povraćanja zelenog sadržaja). Neki izvori ukazuju na postojanje vodonik cijanida u krvi žrtava (većina ranjenika je odvedena u bolnicu u Teheranu gde su patili zbog izlaganja otrovnom gasu iperitu).

Nakon što je grad oslobođen od ruku iranskih i kurdskih snaga, iračke trupe u NBH odelima su ušle u Halabdžu da prouče efikasnost svog napada i oružja. Grad, koji je obilovao nesahranjenim mrtvima, bio je sistematski uništen od strane iračkih bildožera i eksplozivom. Godine 2003. tu je živelo 50.000 ljudi, prema 80 hiljada iz 1988. godine. Od 2008. godine veruje se da u Halabdži postoji još neotkrivena masovna grobnica.

Potencijalne medicinske i genetske posledice

U anketama lokalnih lekara, veći procenat medicinskih poremećaja, pobačaja (14 puta više), raka debelog creva (10 puta više), pronađeno je u Halabdži i upoređeno sa kurdskim mestom u Iraku, Čamčamalom. Osim toga, "drugi oblici raka, respiratorna oboljenja, kožni i očni problemi, poremećaji plodnosti i reprodukcije znatno su veći u Halabdži i ostalim područjima napadnutim hemijskim oružjem", kažu Fuad Baban i ostali doktori.

Za one koji su preživeli napad, ili bili lakše ranjeni tada, a kasnije imali medicinske probleme, lekari veruju da se to razvilo iz hemikalija, i postoji bojazan da će napad imati trajan uticaj na gene kurdske populacije, jer preliminarne ankete pokazuju povećanje stope poremećaja pri rođenju.

(Telegraf.rs)

Daljinac

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • WILSON

    Manje ih je pobio Sadm neg ameri..

  • kale

    Jel su to oni sto su dolazili u Bosnu?

  • SlobodaNarodu

    Taj otrovni gas su Amerikanci dali Sadamu u velikim kolicinama da ga koristi protiv Irana.Poosle su poceli da bune Kurde da traze nezavisnost da bi Iraku oteli naftu.Vec se zaboravilo kako je Kuvajt dobio americku "nezavisnost" bio je najbogatiji dio Iraka bogat naftom. Sada se ponavlja ista situacija u Iraku i Siriji, Kurdi pod americkim patronatom nad naftom bogatim delovaoma proglasavaju nezavisnost, A Amerikanci koriste i Kurde i ID da dodju do toliko zeljenih izvora.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima