• 4

Ko su Kurdi, šta žele i zašto im velike sile to ne daju? Preživeli su Huseinov krvavi petak, a sad su "oni koji se suočavaju sa smrću" (VIDEO)

Posle pada Otomanskog carstva 1916. godine, Kurdi su postali najveća etnička zajednica bez sopstvene države. Područje na kojem živi oko 30 miliona Kurda podeljeno je među Irakom, Iranom, Turskom i Sirijom

  • 4

Predsednik regionalne vlade Kurdistana Masud Barzani proglasio je pobedu opcije "da" na referendumu za nezavisnost iračkog Kurdistana. Barzani je pozvao svetske sile da poštuju volju miliona Kurda, koji su na referendumu glasali za nezavisnost tog iračkog regiona. Ipak, očekuju se žustre reakcije cele međunarodne zajednice.

Milioni izbeglica iz Sirije i Iraka dolaze u Evropu! A pobednik "TV Slagalice" je otišao iz SRBIJE u IRAK! (FOTO) (VIDEO)

Zakuvava zbog referenduma Kurda: Irak poslao trupe na sever i preti vojnom intervencijom, Erdogan besni (FOTO)

Izlaznost među 5, 2 miliona ljudi bila je 78 odsto, javila je kurdska Rudav televizija i brojanje glasova je počelo. Konačni rezultati biće poznati u narednih 48 sati.

Predsednik je u televizijskom obraćanju pozvao iračku centralnu vladu u Bagdadu da se uključi u "ozbiljan dijalog (...) umesto što preti" kurdskoj regionalnoj vladi sankcijama.

Irački premijer Hajder al-Abadi isključio je ranije svaku mogućnost razgovora o kurdskoj nezavisnosti.

- Možda se suočavamo sa teškoćama, ali ćemo ih prevazići - rekao je Barzani.

Foto: Tanjug / AP

Al-Abadi je dao vlastima u Kurdistanu rok od 72 sata da kontrolu nad aerodromima predaju federalnim organima, upozorivši da će se u protivnom suočiti sa zabranom letova. Abadi je objasnio da se eventualna zabrana neće odnositi na humanitarne i druge hitne letove, prenosi AP.

Abadijev ultimatum usledio je dan nakon što su irački Kurdi održali referendum o nezavisnosti, koji Bagdad i irački susedi ne priznaju.

Kurdi imaju svoju regionalnu vladu, parlament, oružane snage i aerodrome u tri iračke severne provincije, gde uživaju ustavnu autonomiju više od deset godina. Pod njihovom kontrolom su i sporne teritorije izvan ovih provincija na koje takođe Bagdad polaže pravo.

Iračka vlada neće održati razgovore sa regionalnom vladom Kurdistana o rezultatima "neustavnog" referenduma o nezavisnosti održanom u ponedeljak, saopštio je premijer Iraka.

Foto: Tanjug/AP

- Nismo spremni da diskutujemo ili vodimo dijalog o rezultatima referenduma, jer je neustavan - saopštio je Abadi.

Regionalna vlada Kurdistana saopštila je da je referendum neobavezujući i da samo predstavlja legitiman čin pokušaja da se pregovara sa Bagdadom i okolnim zemljama o otcepljenju Kurdistana od Iraka.

Na hiljade iranskih Kurda izašlo je na ulice nekoliko iranskih gradova u znak podrške referendumu o nezavisnosti od Iraka. Na snimcima koje su iranski Kurdi postavili na društvenim mrežama, vide se demonstranti koji su sinoć mahali osvetljenim mobilnim telefonima i pevali u znak podrške iračkim Kurdima. Iranska televizija izvestila je o skupovima, što je redak slučaj u toj zemlji.

Međutim, sam referendum izazvao je uglasvnom negative reakcije, kako samog Iraka, tako i ostalih država koje su se našle ugrožene, ili su pak bili ugroženi njihovi saveznici.

Foto: Wikimedia / CIA

Pored Iraka, protiv referenduma najglasnije su bile države u kojim živi najviše Kurda, a to su Turska, Iran i Sirija. Iako neprijatelji na drugim poljima, svaka od ovih država oseća se ugroženo i ukoliko bi se priznao jučerašnji referendum, delovi ovih zemalja naseljeni Kurdima, krenuli bi istim stopama svojih sunardonika u Iraku.

Ovog puta, složili su se u jednoj stvari, a to je Kurdistan, i snažno ustali i pretili zbog održanog referenduma. Treba dodati i činjenicu da se na teritoriji gde su naseljeni Kurdi nalaze i velike količine nafte.

KO SU KURDI?

Kurda ukupno ima oko 30-35 miliona, većina ih živi na Bliskom istoku, ali postoji i značajna kurdska dijaspora u Azerbejdžanu, Jermeniji, Gruziji, Rusiji i u novije vreme u Evropi i SAD.

Foto: Privatna arhiva

Kurdi predstavljaju većinu u autonomnoj regiji iračkog Kurdistana, a značajna su manjina u susednoj Turskoj, Siriji i Iranu, gde se kurdski nacionalni pokreti bore za veću autonomiju unutar tih zemalja.

Na prostoru Kurdistana ima oko 28 miliona pripadnika ovog naroda. U Iraku čine 17 odsto ukupne populacije, što je oko 6,5 miliona ljudi, i većina su u tri provincije na severu ove zemlje. Trenutno ih predvodi Masud Barzani, sin Mustafe Barzanija, koji se rve sa barjaktarima crne zastave Islamske države.

U Siriji čine 9-15 odsto stanovništva, što znači da ih ima između 2,2-3 miliona. Prostor na kome u ovoj zemlji žive uglavnom kontrolišu sami, ili se tuku sa Islamskom državom i drugim formacijama oko njega. U Iranu ih je 6,5-7,9 miliona, što je između 7-10 odsto populacije. Najviše ih je u Turskoj, od 11 do 15 miliona, i čine između 15 i 25 odsto ukupnog broja stanovnika.

SVE O KURDIMA, NOVIM SVETSKIM ZVEZDAMA: Ima ih 35 miliona, a nemaju svoju državu! (FOTO)

U političkom kontekstu, celokupno kurdsko stanovništvo bilo je delom istorijske iranske nacije od starog veka do 17. veka kada zapadne delove njihovog etničkog područja nepovratno prisvaja Osmansko Carstvo. Dalja podela osmanlijskog usledila je u 20. veku pod uticajem evropskih kolonijalističkih sila Velike Britanije, Francuske i Rusije, pa je danas ta teritorija podeljena između Turske, Iraka, Sirije i Jermenije.

Kurdi na sahrani svog heroja poginulog u borbi protiv Islamske države. Foto: Tanjug/AP

Zbog turskog i arapskog nacionalizma Kurdi su često bili izloženi svim oblicima diskriminacije pa čak i genocida, a njihov se otpor projektovao kroz različite ideologije nacionalizma - paniranizma i iredentizma, u novije vreme i regionalizma.

Precizan broj ukupne kurdske populacije teško je utvrditi s obzirom na heterogenost verskih, jezičnih i geografskih karakteristika, ali i zato što se njime često manipuliše u političke svrhe. Procene govore o 23 do 32 miliona Kurda što ih čini najbrojnim iranskim narodom nakon Persijanaca i Paštuna, ali broj govornika kurdskog jezika približno je upola manji. Razlozi ovog nesrazmere zavise od istorijsko-geografskog konteksta i može se raditi o nenasilnoj kulturološkoj difuziji (Azerbajdžan, Iran, Sirija) ili pak prisilnoj asimilaciji (Irak, Turska).

Tokom Otomanskog carstva živeli su virtuelno bez granice do Prvog svetskog rata. Pobednici u ratu počeli su da rascepkavaju Otomsnko carstvo, a Kurdima je obećana posebna država.

Kada su crtane granice moderne Turske i njenih suseda, više nije bilo govora o nezavisnom Kurdistanu. Od tada su manjina u svakoj državi u kojoj žive.

Foto: Tanjug/AP

Kurdi su doživeli strašnu sudbinu u vreme bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina, koji je 16. marta 1988. godine izveo napad otrovnim gasom na Halabdžu, poznat i kao "krvavi petak", tokom poslednjih dana Iransko-iračkog rata.

U napadu je ubijeno oko 5.000 ljudi, a povređeno oko 11.000, uglavnom civila.

Krvavi petak u mislima tokom referenduma Kurda: Dan kada je Sadam izvršio genocid nad njima, ubio hiljade, a na hiljade osakatio (VIDEO)

PEŠMERGA

Pešmerga je naziv za vojne snage Iračkog Kurdistana. Vrhovni komandant pešmergi je predsednik Iračkog Kurdistana. Međutim, komanda nad pešmergama je faktički podeljena po partijskoj liniji, između dve najznačajnije političke partije u Iračkom Kurdistanu. Dužnost pešmergi je odbrana zemlje, naroda i ustanova Iračkog Kurdistana.

Foto: Profimedia/Barcroft Media

Po zakonu, iračkoj armiji nije dozvoljen ulaz na teritoriju Iračkog Kurdistana, tako da su pešmerge u potpunosti odgovorne za bezbednost tog dela Iraka. Pored pešmergi, u Iračkom Kurdistanu postoje i snage poznate kao asajiši (ekvivalent policiji) i zeravani (ekvivalent žandarmeriji).

Tokom iračkog rata 2003. godine, pešmerge su odigrale ključnu ulogu u misiji zarobljavanja Sadama Huseina. U novom iračkom ratu 2014. godine, pešmerge su preuzele kontrolu nad pojedinim delovima severnog i istočnog Iraka, sa kojih se iračka vojska povukla pred militantima takozvane Islamske Države.

UPOZNAJTE PEŠMERGU: Ovo je kurdska armija, prva linija fronta u ratu protiv mraka Islamske države! (FOTO) (VIDEO)

Za vreme ovog rata, Pešmerge su uspele da odbrane Irački Kurdistan i da održe liniju fronta prema Islamskoj Državi, a do februara 2015. godine, preko 1000 pešmergi je izgubilo život u borbama.

Foto: Tanjug/AP

Naziv pešmerga na kurdskom jeziku znači "oni koji se suočavaju sa smrću".

Pre jučerašnjeg referenduma, predsednik regionalne vlade Kurdistana Barzani je rekao da su irački Kurdi spremni da "plate bilo koju cenu radi slobode".

ONA JE KURDSKA ŠAKIRA: Džihadisti planiraju da je ubiju jer snima seksi pesme PROTIV NJIH (FOTO) (VIDEO)

Pogledajte video:

(L.C.)

Daljinac

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Nele

    tatari nisu kurdi ni muslimani ni islamisti ni mongoli ni mandarini ni azijci ni dr mnogo kavgadzije i vole zenebu belo roblje

  • Nele

    egipatski pravoslavni narodi koji krpe kraj sa krajem zive oko okeanskog i piramidalnog podrucja

  • Дадоредстар

    Recimo ti Kurdi čestitiji i stariji naspram pola Evropljana??!!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima