Zašto je Putin odugovlačio da se oglasi dok ratna napetost raste? Ruski predsednik je bio mnogo rečitiji kada je ranije govorio o krizi u Ukrajini
Kada su ovakve situacije u pitanju, Putin uvek koristi priliku da se oglasi i da uputi jasnu poruku svojoj naciji ali i ostatku sveta
Svetski mediji su sa nestrpljenjem čekali da se ruski predsednik Vladimir Putin oglasi povodom incidenta u moreuzu Kerč 25. novembra. Ruske snage su tada zaplenile tri broda ukrajinske mornarice, između Crnog i Azovskog mora, navodeći da su nelegalno ušli u ruske teritorijalne vode. Došlo je i do pucnjave pri čemu su povređena tri ukrajinska vojnika. Ovaj događaj je dospeo u centar pažnje, i dok ukrajinski predsednik traži podršku sa svih strana, ruski predsednik Vladimir Putin se oglasio tek nekoliko dana nakon incidenta.
On je danas rekao da je incident u moreuzu Kerč "provokacija ukrajinske strane i izgovor za uvođenje ratnog stanja".
Preporučujemo
Ukrajina postala podeljena zemlja: U 10 regiona uvedeno ratno stanje zbog incidenta sa Rusijom, ostale oblasti miruju
Putin prekinuo ćutanje: Oglasio se prvi put nakon što je Ukrajina proglasila ratno stanje, a ovo je njegovo objašnjenje
Kada se ova situaciju dogodila, porparol Kremlja je rekao da je ovo za njihovog predsednika ozbiljna stvar i da će oglasiti kada bude smatrao da je neophodno. Putin se još uvek nije čuo ni sa ukrajinskim predsedikom Petrom Porošenkom, koji je tražio da popričaju preko telefona.
Kada su ovakve situacije u pitanju, Putin uvek koristi priliku da se oglasi i da uputi jasnu poruku svojoj naciji ali i ostatku sveta. To smo imali priliku da vidimo tokom Ukrajinske revolucije, ali i tokom sukoba na istoku Ukrajine koji traje od 2014. godine.
UKRAJINSKA REVOLUCIJA
Evromajdan ili Euromajdan je ime za masovne demonstracije u Ukrajini koje počinju 21.11.2013. nakon što je tamošnja vlada koja je izabrana nakon parlamentarnih izbora 2012. odbila da potpiše sporazum o bližoj integraciji s EU.
Spekuliše se da je tadašnji predsednik Viktor Janukovič pominjao potpisivanje istog samo da bi skrenuo pažnju Vladimira Putina, međutim čim je dobio 15 milijardi dolara kredita i jeftinu cenu gasa, Janukovič je veoma brzo i veoma lako odbacio evropsku budućnost Ukrajine i okrenuo se Rusiji i Vladimiru Putinu.
Stotine hiljada ljudi je izašlo na ulice i uputilo se u Kijev, i veoma brzo je Janukovič shvatio da neće moći da ih drži pod kontrolom, pa je na njima upotrebljavana sila i nastalo je krvoproliće. Mržnja koju je narod osećao prema Viktoru Janukoviču po prvi put se iskazivala tako otvoreno.
Demonstracije će kulminirati 22.02.2014. smenom predsednika Viktora Janukoviča, da bi potom usledila ruska vojna intervencija i Krimski referendum 16.03.2014., a onda i potpisivanje 21.03.2014. sporazuma o integraciji s EU od strane nove revolucionarne ukrajinske vlade.
Još tokom održavanja antivladinih, proevropskih evromajdan demonstracija u zapadnoj i centralnoj Ukrajini na području pre svega južne i istočne Ukrajine je počelo održavanje provladinih, proruskih antimajdan demonstracija.
Prve antimajdan demonstracije su održane još 25. 11. 2013. godine i one su periodično održavane sve do obaranja predsednika Janukovića sa vlasti u februaru nakon čega te demonstracije u pojedinim oblastima prerastaju u pobunu protiv nove vlade u Kijevu. Tada dolazi i do oružanog sukoba na istoku zemlje, koji traje i danas, a do sada je odneo veliki broj života sa obe strane.
Minski protokol je dokument potpisan 5. septembra 2014. godine u Minsku koji, između ostalog, obezbeđuje prekid vatre na istoku Ukrajine. Uprkos potpisanom protokolu, borbena dejstva su se nastavila. Sredinom januara 2015. godine sukobljene strane su faktički prestale da poštuju potpisani dokument.
ŠTA JE SVE PUTIN GOVORIO?
* Predsednik Rusije Vladimir Putin je 2. decembra 2013. godine kritikovao demonstracije u Kijevu protiv odluke Ukrajine da ne potpiše sporazum sa EU o pridruživanju, ocenivši da demonstracije liče na "pogrom", a ne na "revoluciju".
- Događaji u Ukrajini više liče na pogrom nego na revoluciju. To nema mnogo veze sa odnosima Ukrajine i EU. Te akcije su pripremljene spolja. Vidimo da su dobro organizovane grupe uključene - rekao je Putin u Jerevanu, tokom posete Jermeniji.
- To je pokušaj destabilizacije legitimne vlade - dodao je ruski predsednik, ocenivši da su protesti povezani sa unutrašnje-političkim sporovima i da predstavljaju "lažni početak" predsedničkih izbora kojima je vreme tek 2015. godine.
* U aprilu 2014. godine je istakao da se nada da Kijev neće načiniti nikakve nepovratne korake tokom krize u Ukrajini, kao i da će diplomatski napori Rusije biti uspešni.
- Nadam se da privremene vlasti neće učiniti ništa što kasnije neće moći da se popravi - rekao je Putin, prema agenciji Interfaks.
* Istog meseca je zapretio da će Rusija obustaviti isporuku gasa Ukrajini, ako ova zemlja ne krene da plaća svoja dugovanja prema Rusiji. Isticao je da vlast u Kijevu sprovodi zločin protiv svog naroda i da podržavaju ekstramiste.
* Putin je krajem maja 2014. godine rekao da je kriza u Ukrajini prerasla u građanski rat punih razmera, optuživši Vašington da je podržao svrgavanje bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča.
On je, takode, ustao u odbranu pripajanja ukrajinskog poluostrva Krima Rusiji u martu, rekavši da je to usledilo nakon demokratskog glasanja za nezavisnost i sprečilo tragediju kao što je "pakao" u lučkom gradu Odesi ranije ovog meseca u kojem je poginulo na desetine promoskovskih aktivista.
* Više puta je da se ruska vojska ne bori na istoku Ukrajine i pozivao je vlasti u Kijevu da prekinu sa nasiljem na ovom delu teritorije.
* Godine 2014. oboren je malezijski avion MH17 i to iznad istočnog dela Ukrajine. Odmah je krenulo optuživanje sa obe strane, a međunarodna zajednica je većim delom stala na stranu Ukrajine. Putin je više puta isticao da raketa koja je oborila letelicu nije pripadala Rusiji, a to je ponovio i 2018. godine.
- Ponavljam, tamo ima nekoliko verzija, uključujući onu prema kojoj je to raketa ukrajinske armije, kao i avion, i tako dalje. Ponavljam, međutim, nema ničega što bi nam ulilo poverenje u kvalitet konačnih zaključaka i to se neće ni dogoditi bez našeg punopravnog učešća u istrazi - rekao je Putin na plenarnom zasedanju Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu odgovarajući na pitanje da li je raketa koja je oborila malezijski "boing" pripadala Rusiji.
* Nakon što je Rusija pripojila Krim, Putin je 2015. godine je izjavio da je Rusija učinila pravu stvar, jer je ispravljena istorijska nepravda.
- Mislim da smo učinili pravu stvar i ne žalim zbog toga - rekao je Putin u intervjuu za povodom emitovanja filma "Predsednik" na TV Rusija 1, posvećen petnaestogodišnjici početka njegovog prvog mandata na mestu šefa države.
- Kada branimo naše interese onda idemo do kraja - rekao je.
* Iste godine je naveo da su Rusi i Ukrajinci jedan narod i da on ne pravi razliku. Dodao je da se nada da će se stanje u Ukrajini popraviti i da će sukobi prestati. Istakao je da Ukrajina mora da stane na noge i da se nada će svoju budućnost izgraditi zajedno sa Rusijom.
* Godine 2016. Putin je naveo da se Ukrajina okrenula terorizmu umesto miru.
- To je veoma alarmantno - rekao je Putin pošto je ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) saopštila da je sprečila teroristički napad na Krimu, koji je organizovala obaveštajna agencija ukrajinskog Ministarstva odbrane.
Ukrajina "igra opasnu igru", rekao je Putin i ocenio da su akcije Kijeva "glupe i kriminalne".
On je najavio da će Rusija preduzeti ozbiljne mere bezbednosti kako bi osigurala bezbednost građana i infrastrukture na Krimu.
* Svojevremeno je optužio Ukrajinu da je ona odgovorna za zaoštravanje situcije na terenu i da ova zemlja samo želi da izmuze što više para od Evropske unije, SAD i međunarodnih institucija.
* U martu ove godine je rekao da nema nameru da pod bilo kojim uslovima vrati Krim Ukrajini.
- O čemu pričate? Takve okolnosti ne postoje i nikada neće postojati - rekao je Putin.
VIDEO: Možda je Putin ćutao, ali je poslao žestoko naoružanje u žarište sukoba
(Telegraf.rs/A.T.)
Povezane vesti
Zelenski potpisao zakon o produženju vanrednog stanja i opšte mobilizacije
Zelenski otpustio šefa Uprave državne bezbednosti nakon neuspelog atentata
Ovo su svi finalisti Evrovizije: U subotu će samo jedan od ovih 26 učesnika biti pobednik
Promene u Kijevu: Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski smenio dvojicu ministara
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
DEČACI SILOVALI DEVOJČICU I SNIMALI Horor u šumi: Dečko namamio tinejdžerku, pa pustio gomilu drugova da se iživljavaju na njoj, najmlađi ima 11 godina
SAMO OVAJ ČOVEK ZNA GDE JE TELO DANKE ILIĆ Uhapšen nekoliko dana nakon njene smrti, od početka glavni osumnjičeni za skrivanje tela: "Najlukaviji je"
SLOMIO MU KOSTI GLAVE! Bivši učenik škole u Bačkoj Palanci upao na čas i BRUTALNO PRETUKAO PROFESORA
Коортон
Не видим разлог зашто би се оглашавао кад обалска стража ради свој посао.
Podelite komentar
Cvet
Samo jedno me zanima. Ko je ta takozvana medjunarodna zajednica? Da li su to te velike demokrate zapadnog sveta? Demokrate koji organizuju "mirne" obojane demonstracije u suverenim drzavama da bi srusili vladu koja im stoji na putu i dovele zemlju do ruba prooasti i rata. Koliko zemalja je na taj nacin unisteno? Taj nacin demokratije, nazalost ne mogu da razumem! Da li je demokratija, unistenja naroda i drzava, veliki profit takozvane medjunarodne zajednice?
Podelite komentar
Milena
Ukrajina ne moze da se integrise sa Evropom, jer je dio Rusije. Stani Evropo, ne otimaj tudje teritorije.
Podelite komentar