• 1

Nakon ovog zločina nastalo je najpoznatije upozorenje roditelja: Ne uzimaj slatkiše od stranca

Zbog slučaja dečaka koji nikad nije pronađen, promenio se način na koji gledamo sigurnost dece - ali i strahujemo zbog predatora koji vrebaju

  • 1

Svake godine samo u SAD-u nestane oko 800.000 dece mlađe od 18 godina, a to je samo broj prijavljenih slučajeva nestalih. Najveći strah roditelja su naravno otmice zbog trgovine decom, pedofili i slični mračni scenariji. Iako su danas takvi nestanci udarne vesti, nekad nisu plenile toliku pažnju medija - sve do nestanka Ejtana Paca i kasnije Adama Volša kad su masovni mediji postali "alat" za rešavanje tih slučajeva i nešto što će pomoći da se izmene zakoni da bi se sprečile tragedije. Međutim, skoro 100 godina pre Paca i Volša, prvo nestalo dete koje je napunilo naslovne strane bio je dečak Čarli Ros. Upravo je njegov nestanak stvarna tragedija koja je pokrenula čuvenu roditeljsku izreku "ne uzimaj slatkiše od neznanca".

Otmica Čarlija Rosa

Bilo je to u leto 1874. u Filadelfiji , kad su se Čarli i njegov stariji brat Volter igrali u dvorištu svoje kuće. Iako je susedstvo bilo poprilično imućno, Rosovi više nisu pripadali u tu klasu - pad berze godinu dana ranije doneo im je ozbiljne finansijske teškoće. Četvorogodišnji Čarli i petogodišnji Volter bili su, srećom, deca nesvesna problema u kojima se porodica nalazi. U tim trenucima najviše im je nedostajala majka koja je otišla sa starijom sestrom u Atlantik Siti kako bi se oporavila od bolesti koja ju je pogodila. Jednog dana krajem juna Volter i Čarli su ispričali kako su im prišla dvojica muškaraca s kočijom i konjima te su im ponudili nešto slatkiša. Njihov otac, kojem je bilo nelagodno zbog toga, rekao im je da odbiju muškarce ako se još koji put pojave. I ne samo to, rekao im je da ne uzimaju slatkiše ni od jednog  stranca. Dečaci su se složili, a tokom sledećih dana sve do 4. jula, neznancima nije bilo ni traga ni glasa. Dečaci su hteli da kupe nešto pirotehnike za proslavu Dana nezavisnosti, a otac im je rekao kako će ih odvesti u prodavnicu na sam taj dan, jer je strahovao kako će zapaliti kuću bez nadzora ako vatromet i petarde nabave ranije.

Nestala deca

Crtež dečaka Čarlija Foto: Wikipedia commons

Odlučio je da ih iznenadi pa se 1. jula ranije vratio kući s posla da idu u nabavku, ali kad je stigao, dečaka nije bilo. Pitao je članove domaćinstva gde su, a oni su ih poslednji put videli na pločniku kako se igraju sa susedovom decom. Ros je pojurio po susedstvu, kucajući po vratima i zapitkujući gde su njegova deca. Još nije paničio, jer je mislio da su otišli kod prijatelja u kuću. Ali, kako je prošao celo susedstvo i nigde ih nije bilo, briga se pojačala, a sused ga je pitao da li misli da su dečaci možda otišli na vožnju sa strancima.

Namamili ih petardama

Čini se kako je nekoliko sati ranije Rosov sused video neznance u kočiji i dečake kako se penju na nju. Ros, prisetivši se muškaraca koji su im ponudili slatkiše, odmah je otišao u policiju. Na svom putu do tamo, naišao je na Voltera. S olakšanjem ga je pitao gde je bio i gde mu je brat, ali Volter je bio toliko prestrašen da mu nije mogao odgovoriti. Na kraju je uspeo da kaže kako su im stranci obećali petarde ako uđu u kočiju. Kad su se zaustavili, Čarli je počeo da plače i tražio je da ih odvedu kući. Muškarci su poslali Voltera u prodavnicu, a kad je izašao video je da je kočija nestala. Uplašen i nesiguran nije se znao vratiti kući te je počeo da plače, kad ga je video sused i odveo natrag prema kući. Nekoliko je ljudi potvrdilo njegovu priču.

Ros je dao opis svog sina policajcima, koji su telegramom dojavili ostaloj policiji u gradu. Oni nisu bili zabrinuti, misleći kako je reč samo o nestašluku dečaka ili kako su ga pokupili neki pijanci koji će ga pustiti kad im dosadi. Otac je postao nestrpljiv i počeo je sam ispitivati ljude. Što je više zajednica čula o nestanku dečaka, to im je više bilo stalo da se sigurno vrati kući.

Uskoro su vesti o njegovom nestanku dospele na naslovnice novina širom zemlje. Taj je događaj bez presedana pomogao Rosu da shvati kako je njegov dečak najverovatnije otet.

Nestala deca

Nagrada za informacije koje će dovesti do nalaska dečaka Foto: Wikipedia commons

Zahtev za otkupninom

Dok je njegova žena jurila kući, Ros je primio prve poruke koje su tražile otkupninu, koje su indicirale da je reč o planiranoj otmici, a ne o pijanoj grešci. Naškrabana poruka zahtevala je 20.000 dolara za povratak dečaka (oko 4.200.000 dolara u današnjem novcu) koje Ros naprosto nije mogao platiti - jer ih nije ni imao. Osim toga, i da je imao novac, ne bi ga dao jer nije želeo da podstiče druge da otimaju decu kako bi se okoristili. Umesto toga, Ros i njegova supruga su unajmili detektivsku agenciju Pinkerton, nadajući se kako će oni biti sposobniji od lokalne policije. Tražili su svugde, ali nisu naišli ni na kakav trag. Ros je nastavio da prima zahteve za otkupninom, a kad su napokon skupili 20.000 dolara, nekoliko su puta pokušali platiti otmičarima, ali oni se nisu pojavili na dogovorenom mestu.

Prošlo je nekoliko nedelja, a pisma su prestala da dolaze. Slučaj se rešio tek godinu dana kasnije, kad su dvojica muškaraca upucana dok su pokušavala da provale u dom sudije u Njujorku. Bili su to Bil Mošer i Džo Daglas, kriminalci koji su celi život proveli po zatvorima i odlučili su proslaviti puštanje pljačkom doma slavnog sudije. Ono što nisu očekivali su bili susedi koji su čuli provalu, pa su uleteli u dom sudije s puškama kojima su ih odmah oborili. Daglas je odmah preminuo, dok je Mošer živeo još nekoliko sati.

Nestala deca

Dečak nikada nije pronađen Foto: Wikipedia commons

Znajući da mu nema spasa, odlučio je da olakša svest priznanjem da su njih dvojica bili ti koji su oteli Čarlija Rosa - ali to je promrmljao tako da svedoci nisu bili sihurno da li su oni ubili dečaka ili znaju gde je on poslednje bio. Nakon Mošerovog priznanja i smrti, tada šestogodišnji Volter Ros doveden je u Njujork zbog identifikacije tela. On je potvrdio da su to muškarci koji su ih oteli, a posebno se sećao Mošera, koji je imao "specifičan nos".

Gde je Čarli završio do danas nije poznato, a Rosova potraga za sinom nije prestala. Tokom svog života potrošio je još 60.000 dolara na istrage, sve bezuspešno. 100 godina nakon nestanka, ime Čarlija Rosa nije zaboravljeno - u SAD-u se velika baza podataka s informacijama o nestaloj deci zove Projekat Čarli, a njegova ostavština živi dalje u večnom upozorenju "nikad ne uzimaj slatkiše od stranaca".

Video: Da li biste pristali da vas ovaj zvuk probudi u 3 ujutru kada je dete u Srbiji nestalo?

(Telegraf.rs/Express.hr)

Komentari

  • RCINUS

    800. 000 hiljade dece nestanu godišnje... Ako je taj podatak tačan to je ravno katastrofi...ništa drugo to je organizovana trgovina organima uz sve ostalo.. Pa amerika je sila na staklenim nogama... Crv pokvareni karakter koji je polako jede

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima