• 4

Kina prkosi svetu: Zamerila se SAD, Australiji, Indiji, Japanu, Kanadi, ali Peking gura svoju priču

SAD su u nekoliko navrata optužile zvanični Peking da je skrivao istinu od ostatka sveta

  • 4
Kineska vojska

Foto: Wikipedia/Staff Sgt. D. Myles Cullen (USAF)

Kina u poslednjih par meseci privlači veliku pažnju svetskih medija. Naime, pošto je počela pandemija korona virusa koji je odneo preko 472.000 života širom sveta, javno mnjenje je interesovalo kako je buknula smrtnosna infekcija u Vuhanu, koja se zatim raširila planetom.

Takođe, postavljalo se i pitanje da li je Kina namerno ćutala o razmerama epidemije, te je davala lažne podatke, čak i prema navodima nekih stručnjaka uticala na izveštavanje o korona virusu. Ubrzo su stigle optužbe sa zapada, a najglasnije su u tome bile Sjedinjene Američke Države.

SAD su u nekoliko navrata optužile zvanični Peking da je skrivao istinu od ostatka sveta, a i da je virus zapravo tvorevina kineskih naučnika koji je pobegao iz laboratorije u Vuhanu. Pored toga, američki predsednik Donald Tramp optužio je i Svetsku zdravstvenu organizaciju da je pomogla Kini da “zataška” situaciju.

Odnosi dveju država bili su na “staklenim nogama” još od “trgovinskog rata”, a međusobno optuživanje samo je dodatno povećalo tenzije. Tako je Peking odgovorio na optužbe SAD, rekavši da se ti navodi koriste u propagandne svrhe. Čak je i portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova izneo sumnje da su zapravo Amerikanci doneli korona virus u Vuhan nekoliko meseci pre nego što je buknula pandemija.

Hakovanje kompletne Australije

Premijer Australije Skot Morison izjavio je u petak na konferenciji za medije da je veliki deo zemlje pod sajber napadom, a da su mete razni sektori, uključujući i “svi nivoi” vlade.

- Na meti hakera našli su se svi sektori vlade, industrije, političkih organizacija, prosvete, zdravstva, hitnih službi i drugih bitnih infrastruktura - kazao je tada Morison.

Iako Morison nije otkrio identitet krivca za hakovanje većeg dela državnog aparata i privatnog sektora, australijski mediji pretpostavljaju da je reč o Kini.

U prilog toj pretpostavci ide tenzija koja vlada u odnosima Pekinga i Kanbere poslednjih nedelja. Poslednjih verbalni okršaj dveju država desio se početkom nedelje, kada je Kina oštro kritikovala navode australijske vlade da su Peking i Moskva širili dezinformacije o korona virusu putem društvenih mreža.

Portparol ministarstva spoljnih poslova Kine Žao Liđijan istakao je da su dezinformacije “specijalnost Australije, a ne Kine” i optužio Morisona da manipuliše pandemijom kako bi ostvario političku korist.

Sukob Indije i Kine

Konfklikti Kine sa drugim zemljama nastavljeni su prošle nedelje, kada je došlo do okršaja između kineskih i indijskih vojnika u oblasti Ladah u Himalajima, oko koje se dve države spore. Obe strane tvrde da nije ispaljen nijedan metak, a ministarstvo odbrane Indije saopštilo je da je tada poginulo najmanje 20 vojnika te zemlje.

Peking je kazao da je 43 kineskih vojnika “povređeno”, ali nije otkrio da li među njima ima i mrtvih.

Ovo je bio prvi okršaj sa smrtonosnim ishodima u toj objasti za 45 godina, a Indija je optužila Kinu da je pokušala “jednostrano da promeni status kvo”.

Indija Kina vojska

Indija šalje dodatne trupe u spornu oblast, Foto: Tanjug/AP

Peking je, sa druge strane, optužio indijske vojnike da su napali kineske snage, prenosi "BBC". Linija stvarne kontrole je loše demarkirana. Zbog prisustva reka, jezera i snežnih vrhova ta linija može da se pomera, a ta loše postavljena granica razdvaje dve velike armije. Poslednjih nedelja zabeležene su povećane tenzije u tom regionu.

Indija je optužila Kinu da je poslala na hiljade trupa u oblast Ladahm i tvrdi da je Peking okupirao 38.000 kvadratnih kilometara njene teritorije.

U poslednjih 30 godina organizovano je nekoliko rundi pregovora kako bi se rešilo razgraničenje u spornoj oblasti, ali još nije rešena situacija.

Posle sukoba na Himalajima, svetu preti nova opasnost

Tenzije, takođe, rastu u Južnom kineskom moru, a reč je o lancu ostrva dugom oko 1.900 kilometara oko kojih se spore Kina i Japan.

Naime, reč je o nenaseljenim ostrvima Senkaku kako ga zovu Japanci, odnosno Dijaoju kako ga oslovljavaju Kinezi. Kinezi smatraju da taj otok pripada Pekingu, dok Japan ističe da je imao administrativnu kontrolu nad tim regionom.

Tenzije "krčkaju" u poslednjih nekoliko godina oko lanca ostrva dugog oko 1.900 kilometara, a dve zemlje već vekovima prisvajaju ovu regiju u Južnom kineskom moru.

Sukobi između Indije i Kine podgrejale su strahove da je vrlo moguće da bi to moglo da bude incijalna kapsula za sukob oko ostrva Senkaku/Dijaoju u Južno kineskom moru.

Ukoliko dođe do toga, eventualni okršaj mogao bi da izazove vojni sukob Kine i Sjedinjenih Američkih Država.

Senkaku

Senkaku ostrva, Foto: Printscreen/Youtube/Al Jazeera English

Razlog tome je što SAD imaju odbrambeni sporazum sa Japanom koji podrazumeva da ukoliko se japanska teritorija nađe pod napadom, Vašington je u obavezi da je brani.

Strahove u vezi sa mogućim sukobom dodatno su povećala saopštenja japanske obalske straže, koja je otkrila da su kineski brodovi viđeni svakodnevno u vodama u blizini spornih ostrva još od polovine aprila. Prema navodima CNN-a, plovila kineske mornarice su do petka viđena 67 dana zaredom.

Kina tvrdi da su ostrva u sastavu te države još od 1400. godine, kada su kineski ribari koristili taj region kao mesto za odmor.

Japanci, međutim, smatraju da nema tragova da je Kina u 1885. godini imala ostrva pod kontrolom, te je Japan 1895. godine formalno prisvojio ostrva i proglasio ih delom njegove suverene teritorije.

U jednom trenutku su ostrva je naselila grupa od oko 200 građana, koji su prema navodima ministarstva spoljnih polova Japana sušili ribu i skupljali perja.

Kina i slučaj pritvaranja Kanađana

Samo nekoliko sati nakon što ga je Kina upozorila da prestane da daje neodgovorne izjave, kanadski premijer Džastin Trudo je u saopštenju u ponedeljak ostao dosledan tvrdnji da pritvaranje dvojice Kanađana Majkla Spavora i Majkla Kovriga predstavlja "političku igru".

- Tokom prvih nekoliko dana pritvora kineski zvaničnici su isticali povezanost između ova dva slucaja. Bilo je očigledno od samog početka da je to bila politička odluka od strane kineske vlade i mi je osuđujemo od samog početka - kazao je Trudo.

Majkl Kovrig i Majkl Spavor privedeni su nakon hapšenja Meng Vanzou u decembru 2018. u Vankuveru i to je shvaćeno kao pokušaj pritiska na Kanadu.

Optužbe protiv njih objavljene su nakon što je kanadski sudija presudio da slučaj ekstradicije izvršnog direktora Huaveija Meng Vanzou može preći u sledeću fazu.

Trudo je u petak izjavio da su kineske vlasti "direktno povezale" slučajeve Kovriga i Spavora sa slučajem Meng i pozvao je Peking da ih pusti iz pritvora.

Rano jutros portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova rekao je da su optužbe za špijuniranje "potpuno različite" od slucaja Meng, koja je uhapšena pod optužbom SAD, jer je povezana sa mogućim kršenjima trgovinskih sankcija Iranu.

Međutim, kineski ambasador u Kanadi Cong Peivu povezao je slučajeve, pa je tako prošlog meseca u izjavi za Global Njuz rekao da smatra da će se tretman Kovriga i Spavora poboljšati ukoliko Kanada vrati Meng.

Trudo je, međutim, rekao da njegova vlada nastavlja da radi iza scene kako bi osigurala puštanje dvojice Kanađana, ali je i nastavio da isključuje mogućnost razmene zarobljenika. Meng, glavni finansijski direktor Huavei kompanije i ćerka osnivača suočava se sa optužbama da je počinila prevaru i prekršila američke sankcije prema Iranu.

Video: Rusi i Kinezi u najvećoj vojnoj vežbi u istoriji

(M. Lj.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • pakito

    Jeste zamerila se svima Korona virusom iz ljubomore!

  • PRC

    Zamislte bezobrazni kinezi neće da guraju američku priču. 🤣🤣🤣🤣🤣🤣

  • Toni

    Ove druge koje ste naveli oni prkose celom svetu I svet u ubijaju.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima