Došli su tiho, a sada rovare: Zašto je Amerika lakše savladala Al Kaidu nego ovu grupu "biznismena"?

Sredinom osamdesetih i početkom devedesetih Amerika je slavila konačnu pobedu nad mafijom, a nosioci pravosudnih funkcija, poput Rudolfa Đulijanija, su imali otvorena vrata za napredak u daljoj političkoj karijeri. Javnost je duboko verovala da se Amerika izvukla iz kandži organizovanog kriminala, jer su šefovi italijanske Koza kostre bili konačno iza rešetaka, dok su grupe drugog porekla smatrane za inferijornije u odnosu na "Žabare".

Preporučujemo

U to doba pažnja se prenela na teroriste. Godinu dana posle terorističkog napada u Njujorku FBI je objavio da italijanska mafija u Americi godišnje obrće između 50 i 90 milijardi dolara! Ovo je impresivan uspeh organizacije koja je pre samo jedne decenije proglašena mrtvom.

Danas FBI procenjuje da širom Amerike italijanska mafija ima 3.000 punopravnih članova i saradnika širom zemlje koji posluju pod imenom "La koza nostra". Najviše ih ima u gradu Njujorku, Filadelfiji i južnim delovima savezne države Nju Džersi. Iako su im šefovi uglavnom iza rešetaka ili pokojni, iako im je provaljeno u organizaciju, oni se i dalje bave prodajom heroina, pranjem novca, nelegalnom kockom, političkom korupcijom, iznudama, otmicama, reketiranjem, prevarama, krivotvorenjem novca, zelenašenjem, ubistvima, terorizmom, trgovinom oružjem. Ali ono što najviše užasava FBI je prodor mafije u legalne tokove.

Majkl Franseze, biviši mafijaš - Foto: Wikimedia/Flickr/Jens Astrup/Play the Game

- Imao sam legitimni biznis, dva zastupništva za prodaju kola. Imao sam kompaniju za lizinge. Ali najveća prevara u kojoj sam učestvovao, i koju sam razvio, je prevara pomoću koje smo od vlade krali akcizu na svaki litar prodatog benzina. Sedam godina sam vodio ovu operaciju, i sarađivao sam i sa ruskom mafijom. Zajedno smo imali preko 360 benzinskih pumpi, bilo u vlasništvu, bilo da smo ih iznajmljivali. Imao sam 18 kompanija koje su u ime vlade naplaćivale akcize, za šta smo imali dozvole. U jednom trenutku prihodovao sam 10 miliona dolara nedeljno - kaže Majkl Franseze jedan od kapetana mafijaške porodice Gambino iz Njujorka, koji je zbog ovoga završio na robiji, a kasnije se povukao iz kriminala.

Po čemu se Koza nostra razlikuje od bilo koje korporacije i vojske?

Franseze ipak priznaje da on nije zadržavao sav taj novac. Najveći deo je morao da "šalje gore" odnosno da na nedeljnom nivou isplaćuje ljude koji su u mafijaškoj strukturi iznad njega, ostatak je delio sa saradnicima umešanim u nelegalni posao. Takođe, ovaj je novac služio kao alat za podmićivanje, svaku vrstu zaštite i dalje širenje poslova. To je značilo da takva sredstva ulaze u sistem pranja novca, a tako stečen kapital je opeti "išao na gore".

Ovakav način rada posledica je korporativne organizacije italijanske mafije. Naime struktura mafije može da se posmatra sa vrha i sa dna piramide i perspektiva je uvek drugačija. Ako se pet porodica Njujorka računaju kao jedinstvena organizacija na teritoriji SAD operišu 23 kriminalne grupe italijanskog porekla. Svaka od njih ima istu strukturu.

Struktura mafijaške porodice - Telegraf.rs

Istorijski gledano među ovim organizacijama je dolazilo do teških sukoba. Paradokslano ovi sukobi su tokom dvadesetih godina pretili da unište mafiju. Ali na scenu je stupio odlučni šef sicilijanskog porekla šef šefova Čarls Laki Lučijano. Posle krvavog sukoba pod imenom Rat Kastelamareseovih on 1931. formira Komisiju u koju ulaze šefovi porodica. Ovo je u početku bio način da se uspostavi mir, ali Komisija kasnije počinje da funkcioniše kao upravi odbor korporacije.

Ova organizacija postala je mesto gde se donose odluke o životu i smrti, gde se upravlja kapitalom i mesto koje služi kao zaštita za visokorangirane mafijaše, koji više ne moraju da "prljaju ruke" ubistvima ili sumnjivim poslovima. Komisija je bila glavna meta pravosuđa još od osnivanja, a zatvaranje njenih članova dalo je povoda za slavlje vladi.

Ali iz perspektive uličnog kriminalca mafija je vojska. Saradnik mafije može postati svako ko je spreman da učestvuje u mutnim poslovima. Italijansko poreklo potrebno je samo u slučaju da saradnik postaje vojnik. Prijem je gotovo istovetan kao i u Italiji, tokom rituala polaže se svečana zakletva. Vojnik mafije ima saradnik koji rade za njega, a član je ekipe koja se bavi raznim poslovima i na čijem je čelu kapetan. Šef porodice sa onima koji obavljaju poslove komunicira preko zamenika i savetnika  i na taj način je zaštićen od većine istraga koje policija vodi protiv članova organizacije.

Čarls Laki Lučijano, šef šefova i osnivač Komisije - Foto: Wikimedia commons

Majkl Franseze je kao sin zamenika šefa počeo sa ulice i dogurao do mesta kapetana. Saradnici i vojnici su njemu nedeljno "davali harač", a on je takođe bio u obavezi da plaća, ipak decenije bavljenja kriminalom su njemu kao kapetanu donele veliko bogatstvo.

- Imao sam kuću u Njujorku, na Floridi i Kaliforniji. Imao sam privatni mlaznjak i helikopter, ali ja sam bio izuzetak, kao neko ko je vodio najunosniji posao u istoriji Koza nostre - izjavio je svojevremeno Franseze.

Sve je počelo od Crne ruke, a završilo se sa RICO zakonom

"Obećana zemlja" je američkim snom privlačila siromašne i obespravljene iz celog sveta, a Italija je u 19. veku upravo bila takva- sklona političkim, socijalnim i ekonomskim lomovima. Prve kriminalne bande iz "zavičaja" su sicilijanska Koza nostra i napolitanska Kamora. Ipak u Americi zbog velike teritorije i mnoštva drugih migranata Italijani operišu u manjim bandama. Jedna takva se prvi put pominje 1869. kao grupa pljačkaša i ubica. Ove bande pre svega nasiljem napadaju druge migrante. Oni se bave iznudama a način rada im je done naziv "Mano Nera" ili Crna ruka. Ove bande nisu sarađivale i u konstantnom su etničkom ratu sa Irskim, Jevrejskim i drugim grupama sličnog poslovanja.

Prekretnica se dešava u Njujorku kada nastaje čuvena ulična banda "Five Points Gang" u nju ulaze kriminalci različitog etničkog porekla ali dominiraju Irci. Ipak njen osnivač Pol Keli je zapravo bio rođen kao Paolo Antonio Vaćareli. Ova banda je poslala regrutacioni centar za buduće italijanske mafijaše kao i radionica u kojoj se "kalila" buduća mafijaška organizacija.

Mala Italija, kraj Njujorka gde se rodila američka mafija - Menhetn / Foto: Pixabay

Banda sa 5 tačaka nema ništa zajedničko sa 5 porodica njujorka koje su nastale  posle sloma "Five Points Gang-a". U početku su porodice imale imena svojih šefova, ali su menjale imena kako su se smenjivali ljudi na njihovim vrhovima. Porodica Maranzano danas je porodica Bonano. Profači se danas zovu Kolombo. Mangano je danas moćna porodica Gambino. Porodica Lakija Lučana je danas Đenoveze, dok je porodica Galjano danas poznata pod imenom Lukeze.

Ove porodice su moć stekle tokom čuvene američke prohibicije. Tada su grupe za borbu porotiv alkoholizma uspele da proguraju amandman na Ustav SAD kojim zabranjena proizvodnja, transport i prodaja alkohola u svrhe konzumiranja. Ipak u tadašnjoj Americi većina ljudi nije bila spremna da se odrekne pića, a ekonomska kriza i Velika depresija samo su doprinele žeđi. Ovo koriste već organizovane kriminalne grupe koje počinje nelegalno da tgguju alkoholom. Zbog velike konkurencije u poslu broj ubistava je tih godina porasta sa 6,8 na 100 hiljada stanovnika na 9,7. Čikaški šef Al Kapone postao je simbol razvrata, bahatosti i surovosti. Svojim ponašanjem stekao je ogromnu moć, korumpirao je skoro sve institucije i ali je i ugrozio organizaciju jer su se o njegovim delima snimali filmovi.

Upravo je korupcija bila način na koji su mafijaši iz Komisije širili svoj uticaj. Kao način borbe protiv mafije država formira Federalni biro za istrage (FBI). Njegov decenijski direktor Edgar Huver se proslavio u borbi protiv bandi ali nikada nije priznao postojanje mafije, Koza nostre niti Komisije. Ove reči su kao i u Italiji bile zabranjene. Razlog tome otkriven je tek fodinama posle Huverove smrti kada se ispostavila da je mafija imala njegove snimke kako ima seks sa muškarcima u klubovima koje su držali ti isti mafijaši.

Svemoćni direktor FBI-a koji je krio veliku tajnu - Foto: Wikimedia/FBI

Preokret je nastao 1970. kada je usvojen takozvani RICO zakon, odnosno akt o sprečavanju reketiranja, uticaja i organizacija koje korumpiraju. Kasnije mu je pridodat akt o kontroli organizovanog kriminala i tužioci širom SAD-a su imali idealan alat za uništavanje mafije. Suština je bila u tome da se tužiocima omogući povezivanje kriminalni dela u jednoj organizaciji a ne njihovo pojedinačno procesuiranje. Akcenat je bio na finansijskim malverzacijama i praćenju tokova novca. Na taj način su tužioci mogli da stignu sa dna piramide do vrha mafijaških organizacija i da dokažu postojanje zavere u cilju pribavljanja moći.

FBI takođe počinje intenzivno da prati, prisluškuje i snima članove porodica. Takođe uspešno je izvršeno nekoliko provala ubacivanjem agenata u organizacije. Ipak tek je formiranjem institucije zaštićenog svedoka omogućen udar na osnovi kod mafije- zakon ćutanja odnosno omertu. Mafijaši suočeni sa neoborivim dokazima i sa prikupljenim materijalom pristaju da sarađuju sa tužilaštvom kako bi smanjili sebi kazne. Mafija postaje organizacija u kojoj svako svakoga "cinkari". Dešavaju se spektakularna suđenja, priznanja, a padaju šefovi za koje se verovalo da su nedodirljivi.

Ono što je na kraju spasilo mafiju nije ni nasilje ni korupcija već odlazak u ilegalu. Vlada je počela da se obračunava sa sa "drugim ešalonom" organizovanih grupa kao što su: ruska mafija, trijade, i meksički narko karteli. Pojava terorizma skrenula je pažnju na druge opasnosti. Sve ovo je bilo dovoljno Koza nostra "sklizne" ispod radara.

Čovek čije je delovanje skrenulo pažnju Amerike sa domaćeg terena - Foto: Guliver/Getty Images

Kako kriminalci postaju legende?

Napolitanska mafija Kamora je poznata po tome što je uvek pokušavala da se uvuče u visoko društvo. Njeni članovi koji su stigli brodovima u Ameriku su želeli da žive po svojim običajima, da budu poštovani u svojoj zajednici i da to sebi omoguće bavljenjem nelegalnim poslovima. Njihov san je bio lagodan ali povučen život, pa im je poptpuno nestvarno bilo ponašanje Kaponea koji je sebe okružio starletama, zabavljačima, novinarima. Kapone je davao zapaljive izjave žutoj štampi, namerno je provocirao vlasti i o njemu se otvoreno govorilo kao o gangsteru. A onda je Holivud 1927. snimio film "Podzmlje" iz koga se razvija ceo žanr- gangsterski film. Italijanski mafijaš postaje fimska zvezda, dok publika hrli u bioskope da vidi kako izgleda egzekucija ili vatreni obračun kriminalaca.

Scena iz originalnog filma Scarface (1932) - Foto: Wikimedia commons

Vrhunac se desio 1971. kada se pojavio film Kum gde i jeste ispričana priča o starom i novom. Generacije kriminalaca širom sveta su ovo vrhunsko umetničko ostvarenje koristile kao svojevrsnu školu. Ali glad običnih ljudi za "dobrim momcima" traje i danas kada se snimaju novi filmovi, i kada je Porodica Soprano najgledanija serija na HBO kanalima ikad.

Uticaj organizovanog kriminala na popularnu kulturu je ogroman, ali danas to više nije vezano samo za italijansku mafiju. Danas najsuplje tetovaže u salonima pripadaju jakuza stilu. Sledeće nedelje gledajte i čitajte priču o grupi japanskih razbojnika koji su nadmašili svoje savremenike- nindže i samuraje.

(Telegraf.rs)