• 0

Zagađenje vazduha ubije godišnje 500.000 beba: Sve do jedne preminule su u prvom mesecu života

, Telegraf

Nauka još ne može da dokaže kako dolazi do "oštećenja ploda", ali znaju da nešto dovodi do prestanka rasta kod bebe i njene male težine

  • 0
beba, novorođenče

Foto: Pixabay.com

beba, novorođenče

Foto: Pixabay.com

Zagađenje vazduha prouzrokovalo je smrt skoro pola miliona beba u prvom mesecu života. Istraživanja pokazuju da su opasne čestice u vazduhu štetne po decu dok su još u maminom stomaku, a većina dece preminulo je u zemljama koje su u razvoju.

Stručnjaci kažu da zagađenje vazduha može izazvati prevremeni porođaj i malu težinu na rođenju. Oba ova faktora utiču na veći mortalitet kod odojčadi.

Skoro dve trećine od 500.000 preminulih beba preminuli su zbog zagađenja unutar kuća gde su živeli oni i njihove majke, a zagađenje je nastalo loženjem uglja, drveta ili životinskog izmeta.

Ovi podaci su otkriveni u izveštaju State of Global Air 2020, koji je ispitivao podatke o smrtnim slučajevima širom sveta, zajedno sa sve većim brojem istraživanja koja zagađenje vazduha povezuju sa zdravstvenim problemima. Medicinski stručnjaci već godinama upozoravaju da zagađenje znatno ugrožava starije ljude i one koji imaju zdravstvene probleme, ali tek sada shvataju koliko negativan uticaj ima zagađenje na još nerođene bebe.

Katarina Voker, naučnica na Institutu Health Effects, u svom izveštaju je navela da nauka još ne može da dokaže kako dolazi do "oštećenja ploda", ali znaju da nešto dovodi do prestanka rasta kod bebe i njene male težine.

- Postoji epidemiološka veza, prikazana u više zemalja u više studija - kaže Voker.

Deca koja su rođena sa malom telesnom težinom su podložnija infekcijama i upalama pluća. Takođe, pluća prevremeno rođenih beba često nisu u potpunosti razvijena.

- Rode se u izuzetno zagađenom okruženju i osetljivija su neko terminske bebe - objašnjava Dan Grinbaum, predsednik Instituta u SAD.

I bebe koje prežive pate čitavog života

Beate Ric, profesor epidemiologija na Univerzitetu u Kaliforniji, koji nije bio uključen u studiju, kaže da zagađenje u domovima u gradovima širom Indije, jugoistočne Azije i Afrike je uporedivo sa zagađenjem kakvo je nekad bilo u Londonu.

- To nije isto zagađenje kakvo vidimo u modernim gradovima, u bogatim zemljama. Već to liči na ono koje smo pre 150 godina imali u Londonu kada su se ljudi u kućama grejali na ugalj - objašnjava Ric.

Ona je istakla da i bebe koja prežive imaju velike probleme, jer zagađenje može izazvati oštećenja na mozgu i drugim organima.

- Tako da nije dovoljno samo "preživeti" već mora da se smanji zagađenje jer ono činjenično ima stravične posledice po mnoge organe - objašnjava Ric.

Ona kaže da su neki od ovih efekata verovatno neprimećeni vekovima, jer ljudi već dugo kuvaju na ognjištima u zatvorenim prostorima, što je aktivnost koja dovodi do udisanja čestica, posebno kod žena i dece, koja provode više vremena u kući.

Međutim, problem je sada usložnjen zbog gustine naseljenosti mnogih gradova u razvoju i zagađenja vazduha na otvorenom iz vozila i industrije. Ovi faktori znače da stotine miliona ljudi sada ne može da pobegne od prljavog vazduha, od jutra do mraka.

Izveštaj se bazira na podacima prikupljeni tokom 2019. godine, tako da ne uključuje uticaj blokade zbog korona virusa tokom 2020. godine. Autori studije kažu da je pandemija sigurno imala uticaj na kvalitet vazduha i smrtnost od zagađenosti, ali da efekti još nisu vidljivi.

Grinbaum je rekao da je mala verovatnoća bilo kakvog dugoročnog pozitivnog uticaja na zdravlje od privremenog smanjenja zagađenja vazduha zbog blokade, ali da je naglo uklanjanje zagađenja iz saobraćaja i industrije promenilo percepciju mnogih ljudi o kvalitetu vazduha.

- Ljudi su odjednom shvatili kako je to imati redovno prelepo plavo nebo. Čak i ako nije potrajalo, pokazalo je šta je moguće - rekao je Grinbaum.

Neke studije sugerišu da bi ljudi izloženi zagađenju vazduha mogli da imaju veći rizik umiranja od kovida-19, ali to su rani nalazi.

Grinbaum je rekao da je potrebno više rada na utvrđivanju razlike u izlaganju zagađenju vazduha. Naučnici su rekli da je bilo malo znakova poboljšanja zagađenja vazduha tokom poslednjih 10 godina, uprkos povećanim upozorenjima o rizikz od prljavog vazduha u poslednjih pet godina.

Najmanje 6,7 miliona smrtnih slučajeva širom sveta u 2019. godini bilo je usled dugotrajne izloženosti zagađenju vazduha, faktoru koji povećava rizik od moždanog udara, srčanog udara, dijabetesa, raka pluća i drugih hroničnih bolesti pluća. Zagađenje vazduha je sada četvrti uzrok smrti na globalnom nivou, odmah ispod pušenja i loše ishrane.

Video: Lekari jesi superheroji ali svoju posvećenost podigli su na novi nivo

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima