• 0

Svet se sa koronom bori već godinu dana: Ove stvari još uvek ne znamo o virusu

, Telegraf

Posle skoro godinu dana, sa više od 81 milion prijavljenih infekcija i 1,7 miliona smrti širom sveta, postoji još puno stvari koje ne znamo o kovidu-19: od toga kako je virus počeo do komplikovanijih pitanja, uključujući i kako će se pandemija završiti?

  • 0
Korona virus, covid 19, mapa sveta, planeta

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock

Kada je Kina 31. decembra 2019. godine prijavila prve slučajeve korona virusa Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, bolest je opisana kao misteriozni novi soj upale pluća. Nije imala ni ime.

U roku od dve nedelje, kineski naučnici su identifikovali sekvencu genoma virusa, genetski kod koji čini virus. U roku od tri nedelje stvoreni su prvi kompleti za testiranje, a zatim ih je SZO delila.

Nešto više od 11 meseci od kada je virus prijavljen SZO, prvi ljudi su vakcinisani, čime je vakcina protiv korona virusa postala najbrža koja je ikad razvijena.

Posle skoro godinu dana, sa više od 81 milion prijavljenih infekcija i 1,7 miliona smrti širom sveta, postoji još puno stvari koje ne znamo o kovidu-19: od toga kako je virus počeo do komplikovanijih pitanja, uključujući i kako će se pandemija završiti?

Odakle je potekao korona virus?

Dok su se vlade trkale da pronađu vakcinu, ljude i dalje zanima jedno pitanje: odakle je virus potekao?

Poreklo virusa praćeno je teorijama zabune i zavere. U početku je izgledalo kao da je virus povezan sa pijacom u Vuhanu na kojoj se prodaju žive životinje, ali studija Lanceta objavljena u januaru otkrila je da trećina početnih pacijenata nije imala direktnu vezu sa tom pijacom.

Neki, među kojima i predsednik SAD Donald Tramp, pitali su se da li je virus pušten nakon što je stvoren ili ispitivan u laboratoriji u Vuhanu. Naučnici kažu da postoji puno dokaza da je virus potekao iz divljine i kažu da su najbliži rođaci poznati koronavirusu suviše genetski različiti od kovid-19 da bi on procurio i potom izazvao epidemiju.

Studije su pronašle dokaze da je virus cirkulisao SAD i Evropom u decembru 2019. mesecima ranije nego što se mislilo, prenosi CNN.

Uprkos brojnim teorijama, naučnici se slažu u nekoliko stvari:

Kovid-19 je korona virus, vrsta virusa koja je odgovorna za sve, od obične prehlade, do SARS-a. On je zoonotski, što znači da je potekao od životinje. Neke studije ukazuju na slepe miševe kao na verovatne vektore za koje je poznato da nose koronaviruse. I većina naučnika i dalje misli da se virus preneo na ljude u Kini, jer su tu otkriveni prvi slučajevi.

I dalje ne znamo gde je virus prvo prešao na ljude, a možda nikada nećemo ni saznati. Kao u slučaju ebole - iako je prošlo više od 40 godina otkako je otkrivena, naučnici i dalje nisu otkrili sa koje životinje je potekla.

Zašto neke ljude više pogađa nego druge?

Kada je kovid-19 prvi put identifikovan, na njega se gledalo kao na respiratornu bolest. Ali kako su meseci odmicali, postajao je očigledan niz simptoma i komplikacija bolesti.

Mnogi ljudi su izgubili čulo mirisa. Neki povraćaju ili imaju dijareju, ili dođe do promene boje na prstima ruku ili nogu. Neki čak imaju oštećenje mozga.

Sada znamo da oni koji su se oporavili od korona virusa, mogu da imaju dugoročne efekte, uključujući anksioznost, oštećenje mozga ili hroničan umor.

Naučnici ne znaju koliko dugo ovi simptomi traju i ne mogu da objasne zašto neki ljudi više pate od drugih.

Kako se korona virus širi?

Kina je u januaru potvrdila da virus može da se širi sa čoveka na čoveka. Međutim, godinu dana kasnije i dalje postoji debata oko toga kako se to tačno događa.

Naučnici kažu da su ključni način širenja virusa kapljice koje se šalju u vazduh kada neko kašlje ili kine. Ove kapljice padaju na zemlju nakon jednog ili dva metra, a maske mogu pomoći u sprečavanju njihovog širenja.

Kijanje, korona virus

Foto-ilustracija; Shutterstock, Pixabay

Ali neki naučnici tvrde da se virus širi i aerosolima - mnogo manjim česticama koje mogu satima da ostanu u vazduhu i pređu velike daljine.

Neki naučnici tvrde da se treba mnogo više fokusirati na efekat protoka vazduha u zatvorenom - nedavna južnokorejska studija otkrila je da kapljice virusa još uvek mogu da zaraze ljude udaljene više od dva metra zbog protoka vazduha iz klima uređaja.

Nije poznato ni koja je doza korona virusa potrebna da bi se neko inficirao. Deca su više asimptomatična, ali nije poznato koliko su uključena u širenje virusa.

Koliko dugo je neko imun?

U avgustu je istraživanje iz Hongkoga pokazalo da je muškarac (33) ponovo zaražen koronom četiri i po meseca nakon što je oboleo prvi put.

Iako neki ljudi mogu da se inficiraju dvaput, naučnici kažu da je to veoma retko.

Glavno pitanje je koliko dugo traje prirodni imunitet od virusa? Naučnici još ne mogu da odgovore na to jer virus nije dovoljno dugo među nama. Isto važi i za vakcinu - ne znamo koliko traje imunitet nakon primanja doze.

Kada će se pandemija završiti?

Na kraju ostaje glavno pitanje - kada će svemu ovome doći kraj?

Mnogi širom sveta polažu svoje nade u vakcinu, ali ni to nije rešenje. Verovatno će trebati godine kako bi se vakcinisala većina stanovništva, a ankete pokazuju da veliki broj ljudi odbija vakcinu.

Čak i ako se svi vakcinišu, vakcina nije srebrni metak.

Verovatno je da ćemo, čak i kada postoji široko rasprostranjena vakcinacija, možda ipak morati da živimo sa virusom. Na kraju krajeva, samo jedan virus u ljudskoj istoriji proglašen je iskorenjenim vakcinom - male boginje.

Postoje i druga pitanja koja mogu uticati na to koliko dugo je koronavirus s nama, na primer da li virus mutira ili razvija novi soj. Moguće je da virus postane manje smrtonosan ili zarazan - ali takođe je moguće da virus postane virulentniji.

Video: Darija Kisić Tepavćević primila Fajzerovu vakcinu protiv korone

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima