Strašni uslovi života u romskom naselju: Bez struje i vode, deca mogu da zaborave na online nastavu

Foto: Shutterstock

Romske zajednice često su neke od najmarginalizovanijih u Evropi. Više od deset miliona ljudi uglavnom živi u siromaštvu, često u pretrpanim naseljima. Pandemija je poharala njihove zajednice, još više ih time odsecajući od ostatka društva.

Preporučujemo

Iako su stanovnici romskih naselja često oprezni kada puštaju novinare unutra, dopisnica BBC Džin Mekenzi bila je pozvana u jedno od najvećih bugarskih romskih naselja u mestu Sliven.

Kako ona kaže, širom Evrope su romske zajednice često izbegavane i zanemarene, a pandemija kovida-19 ih je sada ostavila da se bore za preživljavanje.

Mišev je živeo u ovom romskom naselju u Slivenu u Bugarskoj ceo svoj život. To naselje je odvojeno od grada, presečeno prugom. Postoji samo jedan način za ulaz i izlaz, pa kada je pandemija počela, lokalne vlasti su ulaz blokirale.

- To je brava koja sprečava zapravo ljude da izađu ili da uđu u naselje - kaže on.

Još dublje unutar ovog naselja, situacija se drastično pogoršava.

- Obično nemamo vode. Nemamo struju. Nemamo puteve. Imamo prljavštinu i blato - kažu stanovnici.

Naselje je zapravo veličine jednog grada, 25.000 ljudi živi ovde. To znači da je mesto prenatrpano i da je zaštita od virusa gotovo nemoguća.

- Ljudi ne mogu da se čuvaju. Recimo da vam treba Hitna pomoć, ona ne može da dođe ovde - navodi Mišev.

- Virus znači da moramo da održavamo sopstvenu higijenu, ali kako to da uradimo kada je celo naselje blatnjavo i puno smeća - navodi jedan stanovnik.

- Čak ni pas ne može da živi u ovim zastrašujućim uslovima. Kanalizacioni sistem ne radi, ljudi nemaju toalete. Ljudi svoj toaletni otpad bacaju napolje - kaže jedna meštanka.

Ljudi koji žive ovde često su čak okrivljeni za širenje virusa, što opet dovodi do toga da niko ne želi da ih zaposli, a mnogi imaju velike poteškoće da dobiju od vlade bilo kakvu pomoć.

- Ljudi odavde ne mogu da nađu održiv posao. Oni pokušavaju samo da zarade neki novac za hleb svakog dana - navodi Mišev.

U najsiromašnijem delu naselja žive Mitko Simeonov i njegova dva sina.

- Moja žena je preminula nedavno, u decembru. U veoma smo lošoj situaciji trenutno. Niko nam ne pomaže. Vidite, ja ne radim. Vidite da jedva možemo da nađemo novac za hranu - kaže on.

Deca su obično jela u školi, međutim, one su sada zatvorene, a bez interneta i bez tehnologije, njegova deca ne mogu ni da uče.

- Nastavnici žele da deca uče online, ali nema načina za to. Nema. On nema telefon. Nemamo nikakav plan. Ako imamo hrane, živimo - kaže ovaj otac.

Bugarska vlada tvrdi da radi sa ovim zajednicama kako bi pronašli i pomogli ranjivim porodicama, obezbeđujući im hranu i dodatnu nastavu. Ali, čim padne kiša, isplivaju problemi.

- Nemamo vode, nemamo struje, a plaćamo za to. Plaćamo - tvrde stanovnici.

I to se dešava jednom ili dva puta nedeljno.

- Osećam se tužno trenutno jer namamo struju. Nemamo vodu da vam ponudimo ili bilo šta za piće - navodi Mišev.

Neki pripadnici ove zajednice pobegli su od siromaštva tražeći sezonske poslove u Velikoj Britaniji. Milena Kurteva je skupljala voće pet godina, ali ju je pandemija naterala da se vrati kući, gde je diskriminacija sprečava da pronađe drugi posao.

- Pre pandemije je bilo teško, sada je tri puta teže. U Bugarskoj, mi smo dve rase. Samo želim da živim ovde i da obezbedim sve deci, ali nezaposlenost ubija moje ljude - kaže ona.

I drugi stanovnici su saglasni u tome da im država ne daje ništa.

- Verujem da je država kao majka za nas, znate? Trebalo bi da misli na nas, trebalo bi da nam pomogne kada nam je potrebno, a to se ne dešava - kaže Mišev.

Na pitanje BBC u vezi sa situacijom u ovom romskom naselju, gradonačelnik Stefan Radev kaže da se radi na poboljšanju uslova i infrastruktue.

Bugarska vlada tvrdi i da diskriminacije nema.

- Ne postoji diskriminacija Roma od strane vlasti. Gradovi su stavljeni u karantin bez ikakve veze sa njihovom etničkom pripadnošću - navode zvaničnici.

(Telegraf.rs)