Sudbine zemalja koje su prvaci u vakcinaciji: Jedna život vraća u normalu, druga u karantinu. Zašto?

Dve zemlje koje su se u svetu posebno istakle u procesu imunizacije stanovništva su Izrael i Čile. Ipak, dok se Izrael polako vraća u normalu, Čile je vraćen u blokadu. Sada se postavlja pitanje mogu li druge zemlje da ponove uspeh Izraela i izbegnu neuspehe Čilea?

Izrael je zabeležio dramatičan pad stope zaraze, prijema u bolnice i broja smrtnih slučajeva nakon vođenja najbrže kampanje vakcinacije protiv Kovida-19 u svetu. U zemlji sa 9 miliona stanovnika više od polovine građana primilo je Fajzer/Biontek vakcinu. Svakodnevni život se gotovo u potpunosti vratio u stanje pre pandemije, jer su prodavnice, hoteli i bioskopi ponovo otvoreni. Međutim, ograničenja su i dalje na snazi, poput obaveznog nošenja maski na otvorenom i ograničena su okupljanja u zatvorenom.

Analiza Erana Segala, računarskog biologa sa izraelskog Instituta za nauku "Veizmann", pokazala je da su od pika u januaru korona brojevi u zemlji zabeležili dnevni pad u broju zaraženih od 96 odsto, 90 odsto kod kritično obolelih pacijenata i 85 odsto kod smrtnih slučajeva. Prema statistikama ministarstva zdravlja, broj dnevnih infekcija pao je na svega nekoliko stotina slučajeva, što je ogroman pad od januara, kada je u jednom trenutku bilo 10.000 potvrđenih infekcija dnevno.

Šta se dešava u Čileu?

Čile je u zavidnom položaju jer su uspeli da vakcinišu svoje građane brže od bilo koje druge države u Severnoj ili Južnoj Americi. Više od trećine od 18 miliona ljudi u zemlji primilo je najmanje jednu dozu Fajzer-Biontek ili kineske Sinovak vakcine. Međutim, slučajevi novozaraženih su porasli do tačke koja može da dovede do kolapsa zdravstvenog sistema i stroge mere zaključavanja su ponovo na snazi, piše Guardian.

Šta je pošlo po zlu?

Čini se da je brzi program vakcinacije usadio lažni osećaj sigurnosti, zbog koga je zemlja prerano ublažila ograničenja, a da ljudi nisu uvideli rizike. Zemlja je ponovo otvorila svoje granice u novembru, a u januaru je uvela dozvole za odlazak Čileanaca na letnji odmor. Bez stroge kontrole nad ljudima koji ulaze u zemlju i nedostatka efikasnog sistema za praćenje kontakata, putnici su možda vratili infekcije u zemlju u vidu novog soja.

Virus je imao veće šanse da se širi kad su škole ponovo otvorene, zajedno sa restoranima, tržnim centrima, teretanama i crkvama. S obzirom na to da su stope prenosa sada toliko visoke u zemlji, daleko veći procenat stanovništva moraće da se vakciniše da bi se epidemija zaustavila.

Da li su ove dve zemlje uporedive?

Pojedinci veruju da "izraelski scenario" ima jednu ključnu razliku u odnosu na čileanski, a to je primena isključivo Fajzerove vakcine, dok Čile koristi i Fajzer i Sinovak cepivo. Nejasno je kako bi ovo moglo da utiče, ali ističe se da je Fajzerova vakcina bila jedna od "najsnažnijih" tokom kliničkih ispitivanja. Ipak treba napomenuti i da ove dve zemlje imaju i različite demografske karakteristike, a možda i različite varijante virusa u opticaju.

Moguće je i da je samo pitanje vremena kada će situacija u Čileu da se smiri. Naime, iako Izrael sada uživa u niskim stopama zaraze, dugo se čekalo da vakcinanacija pokaže svoj puni efekat. Štaviše, zemlja je beležila veliki porast broja infekcija kada je vakcinacija počela, iako je na snazi bilo strogo višednevno zaključavanje. Ta blokada, slična onoj koja je upravo postavljena u Čileu, takođe je na kraju uticala na stopu zaraze.

Može li Velika Britanija, koja je druga u svetu po broju vakcinisanih,  da bude sledeća zemlja koja će postići isto što i Izrael? Kako su obezbeđene rane ponude za vakcine od više proizvođača, Britanija je započela vakcinaciju u decembru i povećala stopu imunizacije na proleće. Više od polovine odrasle populacije sada je primilo najmanje jednu dozu Fajzerove ili AstraZeneka vakcine, a imaju i pokrivenost od preko 90 odsto u najugroženijoj populaciji - starijih od 70 godina.

Profesor Kris Viti, glavni medicinski službenik Engleske, rekao je da će sigurno doći do novog naleta koronavirusa kada Velika Britanija izađe iz karantina. Nejasno je koliko će situacija biti loša i kada će novi nalet dostići vrhunac. Dokumenti koje su u ponedeljak objavili vladini stručnjaci, sugerišu da bi treći talas mogao da dostigne vrhunac krajem jula ili avgusta, s tim da postoji i jedan pesimističan, ali verodostojan scenario, koji predviđa situaciju tešku kao što je bila u januaru. Stručnjaci kažu da bi taj "mračan scenario" mogao da se obistini ukoliko se ispostavi da je vakcina AstraZeneka manje efikasna kod smanjenja infekcije.

Treba uzeti u obzir i da poteškoće u isporuci vakcina već prete da uspore britanski program imunizacije, a naučnici koji prate epidemiju kažu da će, ukoliko sporije vakcinisanje ne bude usklađeno sa ublažavanjem mera, u svakom novom talasu videti više prijema u bolnice i smrtnih slučajeva.

Zaključak je da više faktora utiče na to da li će Velika Britanija postići očigledan uspeh Izraela. Nejasno je koliko veliku ulogu na to imaju vakcine koje se koriste. Isto tako, za razliku od Izraela, Velika Britanija je turistički veoma posećena. Zbog toga je znatno teže spustiti broj slučajeva na veoma nizak nivo bez jake zaštite na granicama. To znači da će slučajevi verovatno biti veći kada Velika Britanija ublaži ograničenja, što znači da bi virus mogao da zarazi milione ljudi koji nisu zaštićeni vakcinom.

Isto tako, i Izrael i Velika Britanija moraju da se pozabave razlikama u kulturnom ponašanju, pristupu vakcinama, gustini naseljenosti, i naravno kolebljivosti građana oko vakcinacije. Izrael se okrenuo besplatnoj pici i pivu da podstakne mlađe ljude - koji su manje izloženi riziku od virusa - da prime vakcinu i slični podsticaji bi mogli da imaju efekta i u Velikoj Britaniji.

Obrasci o pokrivenosti vakcinom u Velikoj Britaniji pokazuju da bi program imunizacije mogao da "stvori" oblasti sa visokom, ali i one sa niskom stopom vakcinacije. S tim da će se bolest stabilizovati u bogatijim regionima, dok će u siromašnijim virus i dalje nastaviti da kruži.

(Telegraf.rs)