• 2

"Izgledaju kao biljke": Decu u psihijatrijskim bolnicama u Rusiji drže u užasnim uslovima

, Telegraf

Nedostatak adekvatne terapije, nehumani uslovi i nedostatak lične higijene, kao i izolovanost od roditelja problemi su sa kojim se suočava gotovo svaki pacijent u psihijatrijskoj ustanovi za decu i adolescente u Rusiji

  • 2
Silovanje, nasilje, maltretiranje, stop, dete

Foto ilustracija: Shutterstock

Psihijatrijskim ustanovama za decu i adolescente u Rusiji se hitno treba pozabaviti, smatraju stručnjaci. Psihijatri su uvereni da većini hospitalizovane dece nije ni potrebno bolničko lečenje, a da deca koja budu smeštena u psihijatrijsku ustanovu često budu izložena tretmanu koji dodatno pogorša njihovo stanje.

Oni koji su prošli proces hospitalizacije kažu da su bili izolovani, da nisu mogli da održavaju ličnu higijenu, te da su ih kljukali lekovima od kojih im je bilo loše. Lekari za rusku Gazetu kaže da u bolnicama mora da dođe do promena.

U decembru 2020, mlada Moskovljanka je primljena u dečiju psihijatrijsku ustanovu jer je imala problema sa nesanicom i sumnjalo se da boluje od depresije.

- Ležala sam u bolnici 40 dana. Svakog dana su me kljukali lekovima od kojih mi se vrtelo u glavi, ali nije bilo drugih efekata. Psiholog me je dovodio do suza, plašeći me da, ako se ne oporavim, nikom neću biti potrebna. Tako je bilo sve do kraja lečenja - tvrdi devojčica (15).

Ona kaže da nije bilo mogućnosti da ima svoj lični prostor, te da su joj dozvoljavali da se kupa samo jednom nedeljno, pod nadzorom sestara.

Jedini pozitivan utisak su joj, kaže, ostavili volonteri. Nažalost, vratila se kući a nije joj ni malo bilo bolje.

- I sada se sećam koliko su me lekari ponižavali, koliko sam bila bespomoćna. Mislim da to nije efikasna terapija ako neko boluje od depresije - kaže devojčica.

Zdravstvene vlasti u Moskvi za Gazetu tvrde da se u ustanovama svakodnevno brine o ličnoj higijeni dece.

- Međutim, u zavisnosti od stanja deteta to može biti vršeno u prisustvu medicinskog osoblja ili može doći do korekcija zbog promene rutine na odeljenju - naveli su nadležni.

"Terali me da skinem gaćice u hodniku pred kamerama"

U martu prošle godine, tinejdžerka (17) iz Lipecka je takođe morala da bude smeštena u psihijatrijsku ustanovu. Izdržala je tamo dve nedelje, nakon čega ju je majka izvela iz bolnice na svoju odgovornost.

- Bila sam u teškom stanju pre lečenja, pomišljala sam da sebi oduzmem život. Pakovala sam se za bolnicu, kao da idem u bilo koju drugu bolnicu. Međutim, kada sam stigla, počeli su da me psuju jer sam ponela "hrpu bespotrebnih stvari" - kaže tinejdžerka.

Potom su je, kako tvrdi, naterali da skine donji veš u hodniku koji je pod video nadzorom.

- Uzeli su mi svu odeću i dali mi neku spavaćicu iz vremena SSSR-a, ogrtač i gumene papuče - tvrdi ona i dodaje da su je odveli na odeljenje gde je ležalo deset ljudi i gde je sve zaudaralo.

- Činilo se kao da se pacijenti uopšte nisu kupali. Taj neprijatan miris se osećao sve vreme - tvrdi tinejdžerka.

Ona kaže da je moglo svakog dana da se ide na tuširanje, ali da se čekalo dugo u redu.

- Vrata od kupatila nisu mogla da se zatvore, pa je mogao svako da upadne. Tuširala sam se brzo, za manje od dva minuta - kaže mlada Lipčanka.

Pacijentima nije bilo dozvoljeno da izlaze napolje.

- Meni su dali antidepresive i antipsihotike. Bila sam sva kao pamuk, pomalo kao biljka, ali to je bio način da pobegnem od problema - kaže ona.

Za higijenu na odeljenju su, tvrdi, morali da se pobrinu sami.

- Nije bilo dovoljno sestara na odeljenju, pa smo imali 'radnu terapiju'. Svaki dan smo morali da ribamo odeljenje - kazala je jedna maloletna pacijentkinja za Gazetu.

Telefone su im davali tri puta nedeljno. Da bi ih dobili, morali su unapred da zakazuju.

- Telefon bi se isprazni u garderobi, pa si morao da napuniš bateriju bar do 10 odsto da bi mogao da zoveš. Dozvoljavali su nam da pričamo od dva do deset minuta. Posete nisu bile dozvoljene.

"Uzimamo im telefone jer ne mogu da se izbore sa realnim svetom"

Dečak (15) iz Volgograda, koji je bio smešten na lokalnoj psihijatrijskoj klinici, kaže da su telefoni bili oduzimani i relativno zdravim pacijentima.

- Zabranjeno je i da se provodi vreme na društvenim mrežama. To strogo kontrolišu - kaže dečak koji je bio na odeljenju sa još 12 mališana.

Navodi da mu ni u toalet nije bilo dozvoljeno da ode bez pratnje.

Zdravstveni zvaničnici objašnjavaju da je upotreba mobilnih telefona u takvim zdravstvenim ustanovama zabranjena za korišćenje na osnovnu internog pravilnika ustanove.

-Mi učimo decu da komuniciraju i svesni smo činjenice da je to dete poslato na lečenje, što znači da njegova psiha ne može da se izbori sa realnim svetom - naveli su.

"Buljili smo u plafon i čekali lekove"

Nedostatak adekvatne terapije, nehumani uslovi i nedostatak lične higijene, kao i izolovanost od roditelja problemi su sa kojim se suočava gotovo svaki pacijent u psihijatrijskoj ustanovi za decu i adolescente. Upravo su ovi problemi i tema razgovora stručnjaka.

- Potrebna je reforma dečije psihijatrije. Dosta toga je i urađeno. Situacija sada i pre 15 godina je neuporediva. Međutim u bolnicama ima još dosata da se radi, ima nesanitarnih uslova... Ako odete par stotina kilometara od Moskve slika je još gora. Ipak, ovo ne treba da obeshrabri, ovo treba da se analizira i promeni - kaže dr Aleksandar Meščerjakov, psihijatar.

Ana Novikova (izmenjen identitet), bivša socijalna radnica iz Petrovska slaže se sa doktorom.

- Radila sam sa decom sa posebnim potrebama dugo. Razgovarala sa njihovim roditeljima. Rekli bi mi da ih ponekad njihova deca, koja su ležala u psihijatrijskoj bolnici u Saratovu, ne bi prepoznala - kaže Novikova.

Ona kaže da nakon terapije mnoga deca "izgledaju kao biljke", i da mnoga odaju utisak da nijednom nisu bila okupana za vreme boravka u ustanovi. To je, navodi, naročito primetno kod devojčica.

Čak i deci koja nisu agresivna su prepisivali jake lekove.

- Kada dečake pitate šta su radili tamo oni kažu: "Buljili smo u plafon, čekali i gutali lekove" - tvrdi Novikova.

Smeštaju ih u bolnicu čak i kad za to nema potrebe

U Rusiji, prema pisanju Gazete, decu smeštaju u psihijatrijsku ustanovu i kada za to ne postoji realna potreba. Smeštaju čak i decu kojima je potrebna potvrda da su zaostala u razvoju.

Često smeštaju decu u ustanovu pod izgovorom da treba da se ustanovi dijagnoza, odredi adekvatna terapija, ali i u slučajevima kada se deci prvi put konstatuje epilepsija.

Ovo je, perma rečima dečijeg psihijatra Marine Garmaš, jedan od glavnih problema u modernoj dečijoj psihologiji.

- Nerazumna, česta i dugoročna hospitalizacija ne donosi ništa dobro. Mislim da je glavni razlog za to činjenica da postoji mnogo bolnica sa dosta kreveta, pa moraju da ih popune. Određeni plan za hospitalizaciju mora da se prati, mada, većina dece može da se leči i ambulantno - ističe Marina.

Dečijih psihijatar Natalija Trofimova kaže da u sve ustanove treba da prođu kroz proces kardinalnih izmena.

- Pogledajte principe po kojima su građene, uvek su na obodu ili van grada - primećuje Natalija i dodaje da je oko svih ustanova podignuta visoka ograda i da postoji čuvar koji nikog ne pušta na imanje.

- Treba da pratimo Evropu, psihijatrijske ustanove treba da budu u okviru društva - kaže Natalija za Gazetu.

Kolege su saglasni da ovakve ustanove nikako ne bi trebalo da budu zatvorene za roditelje.

- Ne bi trebalo da bude izolacije. Roditeljima bi trebalo da bude dozvoljeno da vide svoju decu i provedu vreme sa njima. Posete bi trebalo da budu moguće uvek, a ne samo u određeno vreme, jer roditelje uvek spremaju kada treba da se sretne sa roditeljima, operu ga i govore mu kako da se ponaša pred njima - kaže Trofimova.

Ona kaže da bi trebalo povesti računa o tome i kako bolnice i osoblje u njima izgleda. Natalija smatra da bi trebalo što manje da liče na bolnicu, a osoblje da se što manje oblači kao bolničko osoblje.

Dr Aleksandar kaže da je postoji problem i u preporukama Ministarstva zdravlja, koja su veoma neodređena i koje, za razliku od zapadnih zemalja, nemaju tačno postavljene uslove kada deci treba prepisivati lekove.

U većini država sveta insistira se na psihotepariji, umesto na lekovima.

- U našoj zemlji se tek počinje sa takvim pristup. Naši lekari su navikli da kljukaju decu lekovima - kaže doktor.

On smatra i da treba pomoći medicinskim radnicima koji rade u ovakvim ustanovama, jer su izloženi velikom stresu i često dolazi do "pucanja".

- Mislim da i njima treba pružiti psihološku podršku - kaže doktor.

Premijer Rusije Mihail Mišustin je krajem prošle godine odobrio plan poboljšanja psihijatrijske usluge u bolnicama širom zemlje. Plan bi trebalo da bude sproveden do 2024. godine.

Iz Ministarstva zdravlja su odbili da komentarišu uslove u dečijih psihijatrijskim ustanovama i preporuke stručnjaka sagovornika ruskog lista. Iz Ministarstva rada i socijalne zaštite su poručili da ne mogu da komentarišu slučaj, s obzirom na to da su ove ustanove pod nadležnošću Ministarstva zdravlja.

Video: Majka iz sela Bora prebijala dvogodišnjeg sina sa smetnjama u razvoju: Policija joj oduzela decu

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Saška

    Što to pišete.... Imamo i mi svoje rusije ovde... Mada je za nijansu bolje. Kao bivši radnik takve ustanove to dobro znam.

  • GULAG 1

    TIHI UŽAS!

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima