Dok lideri traže spas, neka mesta već imaju ekstremno vreme: Kako izgleda život na plus 50°C?

Milioni ljudi širom sveta već žive sa ekstremnim temperaturama, suočavaju se sa porastom pretnja od poplava ili šumskih požara, dok se svetski lideri okupljaju u Glazgovu na samitu Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP26, kako bi našli rešenje za gorući problem.

Premijer Velike Britanije Boris Džonson je izdao oštro upozorenje uoči konferencije, navodeći da je to poslednja šansa da se održi cilj ograničavanja zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusovih u odnosu na predindustrijski nivo.

- Ako Glazgov propadne onda cela stvar propada - poručio je Džonson.

Ovo su ispovesti ljudi koji su već spoznali život sa visokim temperaturama, gde je "prevruće da bi se radilo, i prevruće da bi se spavalo".

"Imamo mnoge neprospavane noći"

Šakila Bano često leži van spavaće sobe na krovu njihove kuće u Indiji. Neke noći su pretople da bi se spavalo unutra. Krov je nekad prevruć da bi se hodalo po njemu.

- Imamo mnoge neprospavane noći. Veoma je teško - rekla je ona.

Šakila živi sa suprugom, ćerkom i troje unuka u sobi bez prozora u Ahmadabadu. Imaju samo jedan ventilator na plafonu.

Zbog klimatskih promena, mnogi gradovi u Indiji dostižu 50 stepeni Celzijusa. Gusto naseljena, izgrađena područja posebno su pogođena nečim poznatim kao efekat urbanog toplotnog ostrva. Materijali poput betona hvataju i zrače toplotu, podižući temperature na više. I nema predaha noću, kada zapravo može da postane i toplije.

U domovima kao što je Šakilin, temperature sada dostižu 46 stepeni. Na vrućini joj se zavrti u glavi. Njeni unuci pate od osipa, toplotne iscrpljenosti i dijareje.

"Toplota kao požar"

- Dolazim iz mesta toplote - kaže Sidi Fadua. Ali vrućina u severnoj Mauritaniji, na zapadu Afrike, sada je prevelika da bi mnogi ljudi radili i živeli.

- Toplota ovde nije normalna. Ona je kao požar - rekao je on.

Sidi (44) živi u malom selu blizu ivice Sahare. Radi kao rudar soli. Posao je težak i postaje sve teži kako se region zagreva zbog klimatskih promena.

- Ne možemo da izdržimo takve temperature. Mi nismo mašine - rekao je on.

Da bi izbegao temeprature iznad 45 stepeni tokom leta, Sidi je počeo da radi noću.

Sidi planira da se preseli u obalski grad, gde okean čini grad hladnijim.

- Ljudi se sele odavde, ne mogu više da podnesu toplotu - rekao je Sidi.

Ali do tog grada vodi jedan od najdužih vozova na svetu. Vožnja od 20 sati je opasna. Ljudi mogu da sede na vrhu vagona gde su izloženi vrućini i suncu tokom dana, pre nego što temperature padnu blizu smrzavanja tokom noći, prenosi BBC.

"Kako se gasi pakao?"

Patrik Mičel počeo je da primećuje zabrinjavajuće promene u šumi u blizini njegovog rezervata u Britanskoj Kolumbiji u Kanadi pre vše od tri decenije. U rekama je bilo manje vode, a pečurke su prestale da rastu.

Ovog leta njegovi strahovi su se ostvarili. Toplotni talas pogodio je Severnu Ameriku. Njegov rodni grad Liton je 29. juna oborio rekord i zabeležio 49,6 stepeni. Sledećeg dana žena mu je poslala fotografiju termometra koji je očitavao 53 stepena. Sat vremena kasnije, njegov grad je goreo.

Njegova ćerka Serena, u osmom mesecu trudnoće, borila se da spakuje decu i psa u kola.

- Otišli smo sa odećom na leđima. Plamen je bio visok tri sprata i odmah pored nas - rekla je ona.

Patrik je požurio nazad kako bi video da li može da spasi kuću. Odrastao je boreći se sa požarima. Ali kao i klima, i požari su se promenili.

- Ovo nisu šumski požari više, već pakao. Kako da ugasite pakao? - pitao se Mičel.

"Nije bilo ovako kada sam bila dete"

- Kada sam bila dete, vreme nije bilo ovakvo - rekla je Džoj, koja živi u delti Nigera u Nigeriji. Region je jedan od najzagađenijih regiona na svetu, a vrući dani i noći su u porastu.

Džoj izdržava svoju porodicu tako što koristi toplotu iz gasnih baklji za sušenje tapioke i prodaje je na lokalnoj pijaci.

- Imam kratku kosu jer ako je pustim da poraste, mogla bi da mi opeče glavu ako bljesak promeni pravac ili eksplodira - kaže ona.

Ali baklje su deo problema. Naftne kompanije ih koriste za sagorevanje gasa koji se oslobađa iz zemlje kada buše naftu. Baklje, koje se uzdižu šest metara u visinu, predstavljaju značajan izvor globalnih emisija CO2, koje doprinose klimatskim promenama.

Klimatske promene su imale razarajući uticaj ovde, pretvarajući plodno zemljište u pustinje na severu, dok su bujne poplave pogodile jug. Ljudi ne pamte tako ekstremno vreme dok su odrastali.

Džoj želi da vlada zabrani gasne baklje, iako se ona oslanja na njih da bi prehranila porodicu.

Gotovo ništa od naftnog bogatstva nije reinvestirano u Nigeriju, gde 98 miliona ljudi živi u siromaštvu. Ovo uključuje Džoj i njenu porodicu. Za pet dana rada zarađuju šest evra.

- Mislim da život na zemlji dolazi do kraja - rekla je ona.

"Ova vrućina nije normalna"

Pre šest godina Om Najef je počela da sadi drveće na komadu pustinje pored autoputa. Penzionisana državna službenica u Kuvajtu, zabrinuta je zbog sve oštrijih letnjih temperatura i sve jačih peščanih oluja.

- Razgovarala sam sa nekim zvaničnicima. Svi su rekli da je nemoguće bilo šta posaditi u pesak. Rekli su da je zemlja peskovita i da je temperatura previsoka. Htela sam da uradim nešto što će sve zaprepastiti - rekla je Om.

Om živi na Bliskom istoku, koji se zagreva brže od ostatka sveta. Kuvajt ide ka nepodnošljivim temperaturama - obično ima više od 50 stepeni. Neka predviđanja sugerišu da će prosečna temperatura porasti za četiri stepena do 2050. Ipak, ekonomijom Kuvajta dominira izvoz fosilnih goriva.

Drveće koje je posadila je skromno, ali služi svrsi.

- Drveća odbijaju prašinu, eliminišu zagađenje, čiste vazduh i snižavaju temperaturu - kaže ona.

Ježevi i gušteri sada posećuju lokaciju.

- Ima sveže vode i hlada. To je lepa stvar - rekla je ona.

Om kaže da Kuvajt mora da zaštiti zemlju i ne dozvoli da se osuši.

- Ova vrućina nije normalna. Ovo je zemlja naših očeva. Moramo da joj vratimo, jer nam je dala mnogo - zaključuje Om.

(Telegraf.rs)